Od Nasera Orića bežali i Srbima

Obelodanjivanje postojanja spiska nepodobnih Bošnjaka iz Srebrenice, koji su mahom pobijeni od svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, umnogome je ustalasalo javnost bivše Jugoslavije.

Zločini ostali nekažnjeni: Naser Orić, ratni komandant Srebrenice

 

Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA, ispričao je da je te spiskove sastavila takozvana srebrenička mafija koju je opisao kao "gospodare života i smrti" u ovoj demilitarizovanoj zoni.

Koliko je ta mafija bila jaka, ali i koliko su je se plašili i sami Bošnjaci svedoči i gotovo neverovatan podatak da su tokom 1994. godine zabeležena masovna dezerterstva muslimanskih vojnika iz Srebrenice.

"Vesti" su došle u posed originalnih dokumenata koje su pripadnici Vojske RS zaplenili prilikom oslobađanja ovog grada 1995. godine, iz kojih se nedvosmisleno može zaključiti da su dezerterstva ne samo bila masovna pojava, već i ozbiljan problem tadašnjoj komandi Drugog korpusa Armije BiH.

Faksimil dopisa o Muslimanima koji su se predali "četnicima"

Većina tih spisa nosi oznaku "vojna tajna - strogo poverljivo", a Organi bezbednosti Osme operativne grupe Srebrenica su ih, bukvalno jedan za drugim, slali komandi Drugog korpusa Armije BiH.

U jednom od ključnih, zavedenom pod brojem "130-13-37-94, pomoćnik komandanta za bezbednost 8. operativne grupe, Nedžad Bektić ovako piše svojoj komandi u Tuzli:

"Navedena lica su 18. 6. 1994. godine oko 18 časova napustila demilitarizovanu zonu Srebrenice na prelazu Buljim i uputila se u pravcu Konjević Polje ka Tuzli. Sva navedena lica su posjedovala naoružanje. Demilitarizovanu zonu su napustila bez odobrenja nadležne komande, odnosno ustanove, samovoljno. Zahtjevamo da preduzmete sve odgovarajuće mjere u cilju sprečavanja daljnjeg napuštanja demilitarizovane zone kao i gubljenja nevinih života", stoji u dopisu u kojem su navedena imena muslimanskih vojnika koji su u dezertiranju videli spas od Nasera Orića.

"Napominjemo da je ovo prva grupa u 1994. godini koja je prešla na teritoriju Tuzle i ukoliko ne preduzmete adekvatne mjere, ovakve pojave bi mogle biti češće, što bi prouzrokovalo osipanje jedinica, pad morala kod vojske, što bi direktno uticalo na promjenu borbene gotovosti jedinica, u zoni odgovornosti Osme operativne grupe Srebrenica", zaključio je u dopisu Nedžad Bektić, koji je i imenovao 11 muslimana od kojih je većina bila u izviđačko-diverzantskoj četi 284 Istočnobosanske lake brigade uključujući i načelnika finansijske službe ove jedinice, izvesnog Čohadarovića.

Pomoćnik komandanta za bezbednost, Nedžat Bektić, potom, gotovo u pravilnim vremenskim razmacima šalje niz sličnih poverljivih dokumenata: br 130-13-62/94, 130-13-27/94, 194-04/94, iz kojih se vidi da je spisak dezertera iz dana u dan bivao sve veći.

Uz brojna dezerterstva, pod oznakom poverljivo, oficiri bezbednosti raznih jedinca u Srebrenici su izveštavali i o brojnim predajama muslimanskih boraca "četnicima" odnosno pripadnicima Vojske Republike Srpske.

U izveštaju komande 181. istočnobosanske lake pešadijske brigade, pomoćnik komandanta za bezbednost Avdulah Ahmetović u dopisu pod brojem 16/4/1994, izvestio je svoje pretpostavljene o dezerterstvu trojice vojnika, koji su se "predali četnicima, koji su ih odmah sutradan pustili na slobodu". 

U Srbiju i Makedoniju Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja, kaže za "Vesti" da je priča o dezerterima iz Srebrenice jedna od najmisterioznijih i najneistraženijih tema tokom rata u Bosni. - Na osnovu izveštaja bezbednosnih organa raznih muslimanskih jedinica iz sastava 28. brigade iz Srebrenice, dezertiralo je između 1.000 i 1.500 Muslimana. Najveći deo je otišao ka Tuzli, ali zabeleženi su i slučajevi kada su bežali ka Srbiji, pa čak i Makedoniji - kaže Ivanišević. Fiktivnih 45.000 ljudi Milivoje Ivanišević je predočio "Vestima" i originalni dokument iz januara 1994. godine koji je potpisao tadašnji predsednik srebreničke opštine Fahrudin Salihović u kome on priznaje da su Muslimani manipulisali brojem stanovnika Srebrenice. Naime, u dokumentu pod brojem 01-06/94, od 11. januara 1994. godine upućenom Zavodu za statistiku u Sarajevu, Odeljenju za statistiku u Tuzli i Okružnom sekretarijatu za odbranu u Tuzli iznosi se da se u Srebrenici nalazi 9.791 lokalni stanovnik, 16.708 izbeglica i 10.756 dislociranih iz okolnih sela. Međutim, mnogo je zanimljivija napomena: "Tražene podatke vam prilažemo za statistiku koje vi ne biste trebali davati na uvid međunarodnim organizacijama jer mi sa istim kalkulišemo sa brojem od 45.000 stanovnika. "