Slovenija ušla u EU i došla na dno

Slovenija je nakon otcepljenja i ulaska u EU dospela na dno Evrope u ekonomskom i političkom smislu, ocenio je za RTS slovenački sociolog Rastko Močnik

Sociolog Močnik je, gostujući na RTS, podsetio da je u nekadašnjoj Jugoslaviji Slovenija imala privilegovan pristup tržištu od 20 miliona ljudi.
Prema njegovim rečima, Slovenija je sada jug Evrope, nerazvijena poput Španije, Portugala i Grčke.
U tradicionalnoj evropskoj konstrukciji, koja je imala za cilj da stvori zajedničku privredu na istom nivou i da podiže standard nerazvijenih zemalja, zbog svetske ekonomske krize ta koncepcija je promenjena, smatra Močnik.


Kako je objasnio, EU sada funkcioniše po principu kolonija u kojoj razvijene privrede, poput nemačke, francuske i skandinavskih zemalja imaju privilegovan pristup u mediteranskim zemljama, dodavši da je Slovenija danas nemačka kolonija.

"Možete pogledati statistiku. Naš privilegovan partner u spoljnoj trgovini je Nemačka, razmena je nejednaka. Znači, novoproizvedena vrednost ide iz Slovenije u Nemačku", tvrdi Močnik.

On je vladu EU ocenio kao komesarsku koja nije pod demokratskom kontrolom, dodavši da Slovenija nije značajan politički faktor u takvoj zajednici.

"Jedna država sa dva miliona i sa ne baš jakom ekonomijom, sa ekonomijom koja je propala u poslednjih 10-15 godina, ne može baš da gura svoje u Briselu. Tipičan odnos je da je slovenačka industrija postala podizvođač velikih transnacionalnih kompanija sa sedištem u Nemačkoj ili Francuskoj", smatra Močnik.

Kako predviđa Močnik, u Evropi će doći do sukoba razvijenih kapitalističkih zemalja sa viškom kapitala i nerazvijenih koje traže taj kapital.

Prema njegovim rečima, kapital dolazi samo da bi stvorio profit, odnosno da "uvede jednu prilično brutalnu eksploataciju", zbog čega će nerazvijene zemlje pre ili kasnije doći u situaciju da potraže evropsku alternativu.

Prema njegovom mišljenju sadašnja Evropa stvara probleme koje nije kadra da rešava na prihvatljiv način, već to čini brutalno što, kako smatra, dovodi do opasnih situacija i narodnog bunta, "a sad ko će profitirati od tog narodnog bunta otvoreno je pitanje".

Izlazak iz ekonomske krize Močnik vidi u stavljanju finansijskog tržišta pod kontrolu za šta je potreban "jak, međunarodni, svetski igrač", odnosno Evropska unija.
"Ona je dovoljno jaka i privredno i politički da bi mogla da utiče na svetska finansijska tržišta", smatra Močnik i dodaje da to ne bi mogla da učini nijedna država posebno, poput Nemačke ili Francuske.

Govoreći o nestanku SFRJ, slovenački sociolog je kao glavnog krivca za raspad nekadašnje Jugoslavije označio Ustav iz 1974, istakavši da parlamentarna demokratija kasnih 80-ih ne bi više mogla da funkcioniše u tadašnjoj državi, "jer su sve političke snage već bile grupisane nacionalno".

Kako je objasnio, da je situacija bila normalna, Slovenci koji su napustili poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu 1990. odmah bi otišli u Zagreb, Skoplje, Sarajevo i Titograd da traže saveznike i stvore političku alternativu, ali to nije učinjeno, jer je u tom trenutku "već bilo nemoguće organizovati političku snagu na federalnom nivou" što je, kako je rekao, uslov da jedna federacija funkcioniše.

Upitan da li za Srbiju postoji alternativa ulasku u EU, on je podsetio da je nakon raspada SFRJ Sloveniji ulazak u EU predstavljan kao jedini mogući put, kao i da bi ta država vrlo teško opstala van EU, što ne misli za Srbiju.

Močnik Srbiju vidi kao "jaču i pozicioniranu", ali ipak dodaje da ona "u svakom slučaju treba da se integriše, a ne nužno na isti način na koji se Slovenija integrisala".

Izvor