Milošević sprečio hapšenje premijera Božovića

Zašto najpoznatiji srpski policajac Jovica Stanišić čeka presudu Haškog tribunala (2)? Stanišić nije bio član SPS. Kako je sprečeno hapšenje Radomana Božovića. Razoružavanje terorista u Sandžaku

JOVICA Stanišić je tokom cele 1991. godine bio potpuno marginalizovana ličnost u hijerarhiji Državne bezbednosti Srbije!

Kao takav nikako nije mogao imati ovlašćenja, pa time ni individualnu odgovornost za ono zašta ga tereti optužnica Haškog tribunala za zbivanja u Krajini 1990. i 1991. godine. On nije imao nikakvu efektivnu snagu ni među radnicima DB, pa čak i u širokoj mreži agenture, jer je sva moć bila u rukama načelnika Zorana Janaćkovića.

- Pošto je on poslao i Kapetana Dragana u Knin, sudskom veću sada će biti potpuno jasno da ja ne mogu, kao ni Franko Simatović, biti odgovoran ni za jedno delo koje mi se pripisuje, a posebno za „udruženi zločinački poduhvat“ sa Slobodanom Miloševićem, koga tada nisam ni poznavao - nebrojeno je puta ponovio Jovica Stanišić svojim kolegama. - O svemu tome postoji brojna dokumentacija, počev od rada Komisije za moje izbacivanje iz Službe.

Milošević, koji nije imao previše manevarskog prostora, pa je pristao da Jovica Stanišić bude novi načelnik Državne bezbednosti Srbije počev od prvog dana 1992. godine, znao je da Stanišić nije član SPS. Verovao je da postavljenjem vrhunskog profesionalca dobija na zaštiti nacionalne bezbednosti u burnim vremenima ratnog okruženja Srbije i konstantnih pretnji od upada terorističkih grupa (tim povodom se vodila tajna akcija „Srem“).

Posebna opasnost bile su naoružane partijske vojske unutar Srbije (Srpska garda, Beli orlovi i drugi), što je tražilo vešto i hitro delovanje službi za zaštitu ustavnog poretka. Grube procene su pokazivale da je u Srbiji u to vreme bilo oko 80.000 ljudi sa ilegalnim oružjem!

- Stanišić je odmah po preuzimanju Službe doneo akt, za njeno funkcionisanje u praktičnom radu - kažu njegovi bivši saradnici. - Primera radi, samo za jednu meru nezakonitog prisluškivanja mogao je odmah da zaglavi zatvor. Na njegovo izričito insistiranje konstantno je rađena kontrola rada Službe od strane predsednika Vrhovnog suda Srbije. O tome svedoče i izjave tadašnjeg državnog tužioca Dragana Petkovića i Balše Govedarice, predsednika Vrhovnog suda. Stanišić se držao vladavine prava.

Ne treba zaboraviti da njegova pozicija šefa Službe nije omogućavala bilo kakve diskrecione odluke mimo ministra unutrašnjih poslova.

Optužnica je bez ijednog valjanog dokaza prenaglasila ondašnju ulogu srpskog šefa Državne bezbednosti. Tužilaštvo pogrešno smatra i veruje da su DB i Stanišić kontrolisali vojnu službu bezbednosti u JNA i da su oni bili odgovorni za kontrolu vojnih snaga i lanac snabdevanja za srpsku ratnu formaciju u Hrvatskoj i Bosni. Navodi se čak da je Stanišić kontrolisao sve civilne i vojne strukture bezbednosti!

I MIRA MOŽE BITI
U PRAVU!- JOVICA je od prvog dana bio protiv JUL-a i Mire Marković, ali nam je rekao, da je ipak ona u jednoj stvari bila u pravu, a to je da je rukovodstvo Srba u Bosni bilo dobrim delom kriminalizovano! - kažu njegove kolege. - Naravno, ni ondašnje rukovodstvo bosanskih Srba nije krilo, najblaže rečeno, antipatije prema Mirjani Marković. Posebno dr Radovan Karadžić.

- U to vreme, Srbija je bila prepuna oružja zbog ratnog okruženja - komentarišu Stanišićeve kolege. - Skoro svaka partija je imala svoje naoružano ljudstvo. U takvoj situaciji, DB je uz sinhronizaciju sa javnom bezbednošću sprovela široku akciju „Tomson“. Imala je za cilj da spreči neovlašćeno posedovanje oružja i stvaranje paravojnih sastava. Zaplenjena je ogromna količina oružja i municije širom Srbije. U Službi ima bezbroj dokaza o hapšenju pripadnika Šešeljevih formacija i mnogih drugih. Samo u jednom danu uhapšeno je njih tridesetak.

Posebno dramatična epizoda akcije „Tomson“ odigrala se 1993. godine na teritoriji Sandžaka. Do Miloševića su stigle informacije o akciji ekstremista i stvaranja njihove teritorije unutar Srbije. Služba je imala informacije da se priprema štampanje proglasa, plakata, akta o proglašenju samostalne teritorije...

- Akcija je bila konkretna i munjevita sa dobro uigranim i raspoređenim operativcima na terenu - prisećaju se tih dešavanja sami akteri akcije u Sandžaku. - Zaplenjeno je oko dve hiljade pušaka, ogromne količine municije, a nije bilo otvorenih vatrenih obračuna. Sve se odigralo poprilično daleko od očiju i ušiju javnosti. Posebno je bilo teško obuzdati njihove vođe, koji su hteli da iskoriste okolnosti iz okruženja za svoje ciljeve.

Osim razoružavanja paravojnih formacija Služba se pod vođstvom Jovice Stanišića aktivno uključila u borbu protiv narastajuće korupcije i to u samom vrhu države.

- To je bila naša rešenost i odlučnost da doprinesemo zdravijim odnosima u društvu, da krenemo u obračun protiv korupcije na potpuno legitiman način - prepričavaju kolege reči Jovice Stanišića. - Udarili smo korupciju u glavu! Krenuli smo na ključne igrače, na ministre, i 1993. godine uhapsili smo dva ministra, Savu Vlajkovića, ministra industrije i Velimira Mihajlovića, ministra trgovine i turizma! Kakav je to šok bio za javnost, ali i za Miloševića! Bili smo rešeni da idemo do kraja... Operativna ekipa je bila na terenu i čekao se samo moj signal da krenu u hapšenje i premijera Radomana Božovića! Mislili smo da će akcija ići do kraja, ali... Bar nešto je urađeno... Dvojica Miloševićevih ministara su pravosnažno osuđeni na četiri-pet godina zatvora, što je bio još jedan dokaz da smo radili po zakonu i pravilima Službe.

Zbog ovakvih poteza Službe, Milošević je bio besan. Ceh je platio Stanišić.

- Je li, šta ti to radiš? Rušiš vladu, a ne hapsiš one iz SPO? - pitao je predsednik Stanišića.

I morao je Stanišić da odustane. Nije bilo mogućnosti da se ide dalje...

- A imali smo sve pravno završeno, sve legalno da uhapsimo.... - žalio se Stanišić prijateljima. - Posle toga, stvari su počele da izmiču kontroli.. Nedugo zatim, JUL je ušao u vlast.

POMOĆ ŠEŠELJU

KAD su se posle mnogo godina od akcije „Tomson“ u Hagu sreli Jovica Stanišić i Vojislav Šešelj, neobavezno su se dotakli razoružavanja Šešeljevih „vojnika“:

- Hvala ti Jovice, raščistio si mi stranku! - šeretski mu se zahvalio Vojislav Šešelj.

Ono što je istina, je činjenica da je u to vreme kod Šešelja bilo mnogo samoproklamovanih oficira i ljudi najrazličitijih pobuda, pa je zaista ova akcija DB-a pomogla Šešelju da se reši tih ljudi.

ZAKONITA PRISLUŠKIVANJA

- SVAKA mera prisluškivanja bila je odobrena rešenjem Vrhovnog suda i tako je bilo za sve vreme dok je Stanišić bio na čelu Službe - tvrde njegove bivše kolege. - Da nije tako, da je imao samo jedno jedino neovlašćeno prisluškivanje, „Milošević bi me strpao odmah u zatvor“, poverio nam je Stanišić. Ovako je mogao samo da ga smeni!