Reklame

Kada se pre 14 meseci rodio Jovan Čajić, bio je zdrava i vesela beba, sa šest meseci iznenada je zadobio bronhitis, a potom su lekari ustanovili da ima i srčanih problema. Mali Joca, kome komšije tepaju Smeško, poslednjih osam meseci živi sa dilatacionom kardiomiopatijom, pije šest različitih lekova svakoga dana i najmlađi je od osmoro mališana koji su na listi za transplantaciju srca u AKH klinici u Beču.

Joca, kome svi tepaju Sneško, hrabro čeka dok ne dođe vreme za transplantaciju
- Rekli su nam da nema šanse za oporavak kada mu je dijagnostikovana dilataciona kardiomiopatija - kažu Jovanovi roditelji.

- Sa samo šest meseci se prehladio i dobio bronhitis kada je primljen na plućno odeljenje u bolnici na Dedinju. Imao je velike tegobe, a kada su mu uradili rendgen, konstatovali su i probleme sa srcem. Tada su nam lekari saopštili da su šanse za oporavak minimalne i da se ne nadamo previše. Bili su to najgori dani u našim životima - priseća se teškog perioda Vladimir Čajić (50), otac malog Joce.

Međutim, kada su bebu prebacili u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, gde je proveo oko dve nedelje, njegovo stanje bilo je sve bolje.
- Sa njim sam u Tiršovoj proveo 10 dana jer je majka imala grip. Kada se oporavila, došla je da bude sa Jocom još sedam dana. Njegovo stanje sada je stabilno, leči ga doktor Jovan Košutić s Instituta za majku i dete. Lekari kažu da odlično napreduje, čak je po visini iznad proseka za svoj uzrast. Svakako je još mali za transplantaciju srca, jer kažu da bi zahvat bio bezbedan mora imati minimum 20 kilograma, što je duplo više nego što on sada ima. Postoje međutim i prognoze da će ojačati i da će se njegovo telo izboriti sa bolešću, a srce ojačati, pa mu transplantacija neće ni biti potrebna - sa nadom u glasu govori Jocin otac.

Vladimir Čajić i Ljubica Stanković nemaju stalan posao, ali ne odustaju od borbe
On i Ljubica Stanković (45) posle višegodišnje borbe i pokušaja da dobiju dete, uspeli su u kasnim godinama i dobili najveći dar u životu.
- Joca je naš život i činimo sve da on što manje pati zbog bolesti. On deluje kao potpuno zdrava beba i stalno se smeje, pa ga sve komšije zovu Smeško. Dva puta smo išli na vantelesnu oplodnju i drugi put je uspelo. Rodila sam Jocu, a tada sam već imala 44 godine - priča Ljubica.
S uzbuđenjem u glasu govori o nedavnoj poseti kardiohirurga, prof. dr Andreasa Cukermana koji je, pored nalaza ostalih malih pacijenata iz Beograda u Beč poneo i nalaze njihovog sina.
- Saradnja sa klinikom u Beču probudila nam je nadu. Uveliko smo razmišljali kako da prikupimo novac ukoliko mu se stanje pogorša i transplantacija bude jedina nada. Kada nam je rečeno da doktor Cukerman dolazi, bili smo van sebe od sreće. Osećala sam se kao da sam ponovo rođena. Joca je sada na takozvanoj predlisti za transplantaciju, jer je mali i moramo čekati da ojača pa da vidimo kako će se njegov organizam ponašati. Ukoliko bude neophodna transplantaciija, sigurni samo da će to na AKH klinici biti urađeno perfektno i da će lekovi, terapije i bolnice ostati daleko iza nas - kaže Jocina majka.


Joca je zasad samo na predlisti za transplantaciju

0 коментара:

Постави коментар