Srbin za Kineze ukrao američki softver od 800 miliona dolara!

Američka optužnica tereti Srbina Dejana Karabaševića da je zajedno sa dvojicom Kineza ukrao softver kompanije AMSC za pokretanje turbina na vetar i predao ih kineskoj kompaniji Sinovel napravivši štetu veću od 800 miliona dolara

FOTO: Sinovel.com

MEDISON - Najveći kineski proizvođač vazdušnih turbina Sinovel i tri osobe, od kojih jedna živi u Srbiji, optuženi su da su ukrali softversku tehnologiju kompanije AMSC iz Masačusetsa, nanevši joj štetu veću od 800 miliona dolara, saopštilo je američko Ministarstvo pravde, javlja danas AP.

Američko ministarstvo pravde optužuje ovu kinseku kompaniju Sinovel i tri osobe Su Lijinga, Žao Hajčuna i Dejana Karabaševića da su ukrali softver razvijen u SAD, preuzevši ga iz kompjutera AMSC u Viskonsinu u kompjuter u Austriji.

Optužnica navodi da su dvoje optuženih službenici Sinovela nastanjeni u Kini Su Lijing i Žao Hajčun, dok je Dejan Karabašević radio u filijali AMSC u Klagenfurtu, u Austriji, a da sada živi u Srbiji.

Kompanija AMSC zatražila je od američke vlade i Kongresa da se razmotre trgovinski odnosi sa Kinom, uz tvrdnju da je ukradena tehnologija korišćena u četiri Sinovelove turbine za električne vetrenjače instalirane u Masačusetsu.

Činjenica da je Sinovel izvezao ukradeno američko intelektualno vlasništvo iz Kine nazad u SAD, manje od 70 kilometara od našeg sedišta, pokazuje ne samo blatantno nepoštovanje intelektualnog vlasništva, već i nepoštovanje zakona o međunarodnoj trgovini, izjavio je direktor AMSC Danijel Mekgan

.Prema njegovim rečima, više od 500 radnika AMSC širom sveta je izgubilo posao zbog Sinovelovih akcija.

Inače Sinovelu preti kazna od 1,6 milijardi dolara, dok Karabašević, Su i Žao mogu biti osuđeni na po 20 godina zatvora, ako američko pravosuđe prglasi ih krvim za krađu softvera za turbine.

Srbin Dejan Karabašević zbog slučaja krađe softvera za turbine pomoću kojih se pokreću električne vetrenjače uhapšen je u julu 2011 godine u Austriji kada je sasvim slučajno Američka kompanija AMSC, za koju je radio Karabašević počela da sumnja da otiču podaci sa njihovog softvera i kada su vanrednom kontrolom Amerikanci otkrili repliku njihovog softvera u Sinovelovim električnim turbinama.

Istraga koja je sprovedena dovela je direktno istražitelje do Karabaševića. Suđenje Karabaševiću je završeno 23.jula 2011 godine, kada je sud u Klagenfurtu karabaševića osudio na godinu dana zatvora, dve godine uslovno zbog krađe softvera za kinesku kompaniju Sinovel koja sedište ima u Pekingu.

Sud je takođe naredio Karabaševiću da svom bivšem poslodavcu američkoj kompaniji AMSC koja je imala sedište podružnice u Klagenfurtu isplati 270.000 dolara na ime odštete.

“ Napravio sam najveću grešku u životu i iskreno mi je žao zbog toga, rekao je tada Karabašević pred sudskim većem kada je počela rasprava zbog krađe softvera.

Prema optužnici austrijskog tužilaštva piše da je Karabašević razvio jake veze sa Sinovelom tokom brojnih putovanja u Peking. Sva ta putovanja su bila odlično plaćena pa se spominje cifra od 20.700 dolara za kopiranje kodova, koji su preuzeti sa ove američke kompanije kako bi se Sinovelov softver nadogradio.

Optužnica je teretila Karabaševića da je on američki softver sa svog lap-topa preneo Sinovelu koristeći svoj g-mail, rekao je na početku suđenja Tomas Liensberger, državni tužilac u Klagenfurtu.

Posle završetka suđenja portparol kompanije AMSC Džejson Ferdete, je izjavio da je priznanje krivice za saradnju sa Sinovelom dovoljno za pokretanje komercijalnih, građanskih i krivičnih parnica pred sudom u Kini.

Florian Kremslehner, advokat američke softverske kompanije tvrdio je da postoje dokazi da je Sinovel kako bi Karabaševića kupio da im nabavi softver nudio stan, petogodišnji ugovor i duplu platu.

Kada je izbila afera sa otkrivanjem krađe softvera akcije američke kompanije pale su skoro za 80 posto, tada je izgubljeno oko 150 radnih mesta I 30 posot radne snage ove kompanije.

Kompanija je posle suđenja u 2011 prijavila neto gubitak od 37,7 miliona dolara u prvom kvartalu i da je profit firme bio svega 9,1 milion dolara, što je ogroman pad pošto je u 2010 profit iznosio 97,2 miliona dolara.