Zašto je važno ni o kome ne misliti loše

 Odavno je primećeno da stičemo kvalitete osobe o kojoj razmišljamo i, samim tim, razgovaramo. Stoga se čak i zapadnim psiholozima savetuje da razmišljaju i govore o uspešnim i harmoničnim ljudima.

Ali što imamo više sebičnosti i zavisti, teže nam je da o nekome govorimo lepo. Moramo naučiti da nikoga ne kritikujemo. Onaj ko nas kritikuje daje nam svoju pozitivnu karmu i oduzima naše loše. Stoga se u Vedama oduvek smatralo da je dobro kada nas kritikuju.

Kako govor funkcioniše u našoj sudbini? Mahabharata kaže da ako ste nešto planirali, želite nešto da uradite, ne govorite nikome o tome. Jednom kada ste to rekli, 80% je manje verovatno da će se to dogoditi, posebno ako ste to podelili sa ljubomornom, pohlepnom osobom.

Zašto ljudi koji malo govore i promišljeno postižu više?

Ne gube energiju.

Još jedno jednostavno pravilo vezano za govor je da ako smo nekome učinili nešto dobro i time se hvalili drugima, onda u tom trenutku gubimo pozitivnu karmu i sve plodove pobožnosti koje smo zaslužili ovim činom. Hvalisavci malo postižu. Stoga se nikada ne treba hvaliti svojim dostignućima, jer u ovom trenutku gubimo sve plodove koje smo ranije zaradili.

Učenik prilazi učitelju i pita:

– Savetujete da živite otvorenog uma (otvorenog uma). Ali onda ceo um može da odleti, zar ne?

"Samo začepi usta." I sve će biti dobro.

Misli određuju govor, pa je važno ni o kome ne misliti loše. Što više haotičnijih misli imamo u glavi, to se više pojavljuju u jeziku i govor će biti haotičniji. Ko jasno misli, jasno govori.

Postoji još jedan nivo - naučiti da prihvatate kritiku. Jedna od osobina uma je da se može opravdati u svakoj situaciji. Što je čovek niži, to više izgovora čujete od njega. Čak i počinivši najgnusniji zločin, takav se, ne pocrvenevši, opravdava. Jedan od glavnih pokazatelja osobe koja je na visokom nivou razvoja određena je činjenicom da mirno sluša kritike upućene njoj.

Pravila razumnog govora

 

Tri jogija meditiraju u pećini. Odjednom čuju zvuk životinje. Jedan jogi kaže - To je bila koza. Prođe godina. Drugi jogi odgovara: „Ne, to je bila krava. Prođe još jedna godina. Treći jogi kaže: - Ako ne prekineš spor, ostaviću te.

Prvo pravilo razumnog govora je da brojite do 10 pre nego što kažete nešto grubo. Ovo može izgledati glupo. U početku, malo je verovatno da ćemo moći da brojimo do 3. Ali, s druge strane, ako odgovorite posle kratke pauze, onda će vaš odgovor biti mnogo razumniji, jer prvo što vam pada na pamet kada nas kritikuju, grde je želja da se opravdamo i oštro odgovorimo. Zato naučite da razmišljate 5-10 sekundi pre nego što odgovorite. Između ostalog, srušiće nepotreban intenzitet emocija.

Osoba koja se bavi samorealizacijom govori vrlo malo i promišljeno. Biografije nekih velikana govore da nikada nisu odmah odgovarali na optužbe i uglavnom su se trudili da ništa ne govore u ljutnji. Razgovor su odlagali za neki drugi dan ili čak dok se strasti ne smire. Jer oni su znali da sve dok bes i razdraženost utiču na njihov govor, posledice će biti tužne, a ponekad i jednostavno destruktivne.

Drugo pravilo razumnog govora je ne ići u krajnosti. Bog je u malim stvarima, a satana u krajnostima. Ne treba se zavetovati - "Biću nem kao riba." Naročito ako ste po svojoj prirodi bistar ekstrovert, onda vam to može samo naštetiti. Ako je vaša psihofizička priroda da morate mnogo da pričate, onda govorite tako da vi i oni oko vas imaju koristi od toga. Zato budite otvoreni i dobronamerni, i što je najvažnije, živite svesno. Važno je zapamtiti da naš nivo određuju male, beznačajne radnje - kako smo reagovali na grubost u prodavnici, koje emocije počinju da nas obuzimaju kada nas „nezasluženo” kritikuju itd.

Tri nivoa govora

Čovek na visokom duhovnom nivou, u dobroti, kome se o nekome nešto loše kaže, ili je video ili čuo nešto skrnavilo, može i fizički da se razboli. Možda ima osećaj da je poliven blatom. Takav čovek uvek govori istinu prijatnim rečima. Svesno kaže svaku reč, i svaka reč unosi harmoniju u ovaj svet. U govoru ima dosta bezazlenog humora, često i prema sebi. Takvi ljudi su skoro uvek zdravi i srećni.

Strastveni ljudi su veoma osetljivi na kritiku, rado satima pričaju o temama vezanim za seks, novac, ekonomski prosperitet, politiku, razgovaraju o kupovini, dobro pričaju o sebi, zajedljivo diskutuju o nekome itd. Obično govore brzo. Humor je obično vulgaran, povezan sa seksom. Obično na početku razgovora osećaju veliko zadovoljstvo i uzdizanje, ali posle ovakvih razgovora - pustoš i gađenje. I što je nivo svesti viši, to je osećanje jače. Ovaj stil govora dovodi do degradacije na svim nivoima.

Oni koji su u neznanju odlikuju se po tome što je njihov govor pun uvreda, tvrdnji, osuda, pretnji, nepristojnih reči itd. Sve reči su zasićene gnevom i mržnjom. Kada takva osoba otvori usta, stvara se osećaj da neprijatan miris ispunjava prostoriju. Stoga, ako takvom čoveku kažete nešto dobro o nekome, on može da se razboli. Takvi ljudi, po pravilu, sami svesno ili nesvesno provociraju druge, pokušavajući da u njima pobude energiju besa, razdraženosti, ogorčenosti, zavisti, jer su podešeni na ovaj talas i hrane se ovim nižim destruktivnim emocijama. Humor im je „crni“, pun maltretiranja i radosti zbog tuđe tuge. Oni su u zabludi od početka do kraja. Univerzum tretira takve ljude teškim udarcima sudbine i bolesti. Brzo razvijaju mentalne bolesti. Ne možete ni biti blizu njih, a kamoli komunicirati. Obično se retko može naći osoba koja je stalno samo na jednom nivou. Mešoviti tipovi su češći, ili se tip osobe može prilično brzo promeniti.

Mnogo zavisi od:

1) Društvo koje biramo - na poslu, u slobodno vreme. Na primer, nakon što počnemo da komuniciramo sa strastvenom osobom, za nekoliko minuta možemo otkriti da smo aktivno uključeni u diskusiju političara. Iako pre 10 minuta nismo marili za njih.

2 mesta. Na primer, u kockarnicama, noćnim klubovima, u blizini štandova sa pivom, u prodavnicama droge. Teško je zamisliti diskusiju o duhovnim temama. Ako je mesto zasićeno strašću i neznanjem, onda će govor koji zvuči tamo biti odgovarajući.

3) Vreme. Na primer, od 21:00 do 02:00 je vreme neznanja, pa baš u ovo vreme želite da odete na neko neuko mesto, pogledate neuki film, razgovarate o neukim, u najboljem slučaju, strastvenim temama. Jutro je mudrije od večeri - ovo je narodna mudrost. Odavno je primećeno da ono o čemu ste pričali uveče i, pogotovo ako ste doneli neke odluke, ujutru se kajete ili bar vidite u drugom svetlu. Stoga, pridržavajući se jednostavnog pravila – nikada ne donosite odluke uveče, i generalno govorite što manje u ovo vreme – ovo će nam učiniti život mnogo srećnijim i spasiti nas od mnogih problema i nedaća. Nije slučajno što u prirodi u ovo vreme sve spava. Da li ste ikada čuli kako ptice pevaju u ovo vreme?

Na kraju nedelje možete sprovesti test – koji govor je dominirao tokom cele nedelje.

Ako u dobroti, onda će se lako primetiti kako u naše živote ulaze harmonija i sreća.

Ako u strasti, a posebno u neznanju, onda će prirodni rezultat biti bolest, depresija i nesreća.

Važno pravilo je da se oslobodite potraživanja. Prvi korak ka ljubavi je zahvalnost. U ovom svetu malo ljudi zahvaljuje nekome. U suštini, svi iznose tvrdnje - bilo implicitno ili eksplicitno. Ali važno je zapamtiti da ako nekome ne zahvalimo, onda počinjemo da kritikujemo, iznosimo tvrdnje, a da toga uvek nismo ni svesni. Služba nije samo neka vrsta fizičke pomoći, to pre svega znači pomoći čoveku da razvije svest o Bogu, pruži svoju ljubav, približi čoveka Božanskom.

Sve što radimo bez ljubavi donosi samo nesreću i propast, ma koliko to spolja izgledalo plemenito. Učitelji uče da se svake sekunde ili približavamo Bogu ili se udaljavamo od Njega. Svaka situacija je lekcija. I treba da zahvalimo Bogu za svaku situaciju koja nam je poslata. Svemogući je svedobri i svake sekunde želi samo dobro za nas. Svaka sekunda je posvećena našem učenju.

Čim imamo potraživanja, naš srčani centar je blokiran. Najčešće tvrdnje su na sudbinu, na druge, nezadovoljstvo sobom i svetom. Tvrdnje se ne manifestuju samo u rečima, već, pre svega, u mislima, tonu, stilu komunikacije i odnosu prema životu. Svaka situacija nam je data tako da radimo na sebi:

Što smo manje harmonični, to smo napetiji, teže ćemo lekcije dobiti.

Ali čim prihvatimo situaciju, dolazi do opuštanja i, stoga, ova situacija će se brzo rešiti.

Ajurveda kaže da se ne možete otarasiti bolesti ako je ne uzimate. Ovo je prvi korak ka izlečenju i rešavanju svakog problema – potpuno prihvatanje iznutra, kao milosti Božije, ove bolesti i nesreće, a na spoljašnjem planu, potrebno je uložiti sve napore da se to reši. Ako ne prihvatimo situaciju, onda će više od 90% naše energije otići na njeno „žvakanje”. Naše telo može da se nosi sa bilo kojom bolešću. Takođe možemo da se nosimo sa bilo kojom situacijom i iz nje izađemo kao pobednici. Ako nam se da neka vrsta testa, onda možemo da ga izdržimo. Bog ne daje iskušenja preko naših snaga. Umesto da se žalimo, trebalo bi da se naviknemo da se zahvalimo svima. Tvrdnje su prvi korak ka bolesti i nesreći.

Morate da pratite koliko ste zahvalni i koliko pritužbi imate na druge. Videćete da često imamo više pritužbi nego zahvalnosti. Tvrdnje dolaze iz uma i lažnog ega.

Svaka naša tvrdnja je destruktivne prirode, oduzimaju nam energiju i zatvaraju srce. Prava poniznost se izražava u tome da prihvatamo svaku situaciju. Mnogi shvataju poniznost kao nešto razmetljivo: udari u jedan obraz – okreni drugi. Reč je o unutrašnjem stanju. Prihvatamo svaki dar sudbine, kakav god da je. Poželjno je što češće u umu ili još bolje naglas ponavljati: „Za sve – ljubav Božija“. Ljudi koji su ponavljali ovu frazu promenili su izraze lica, postali su mekši, stege u telu su nestale, i generalno su postali srećniji i zdraviji. Probajte, radi!

Ako je naša podsvest podešena na percepciju, viziju Više volje u svemu, to će nas brzo dovesti do savršenstva.