Kako naučiti da preživite neuspeh bez gubitka samopoštovanja

Prvi korak ka brizi o sebi je razvijanje sposobnosti empatije prema sebi. Dok ne naučimo da prihvatamo neuspehe i greške, nećemo moći da živimo svoj život punim plućima, on će nam sve vreme izmicati. Upravo sada, svako od nas može izraziti malo simpatije prema sebi - na svom jeziku. Kao da želimo da saosećamo sa nekim bliskim kome je trenutno loše. Svi moramo da naučimo da se ponašamo na isti način. Ovo će vam pomoći da preživite neuspehe bez gubitka samopoštovanja.

Samosaosećanje je čin ljubavi, razumevanja i prihvatanja. Profesorka Kristin Nef proučava ovo pitanje od 2003. godine. Po pravilu, kada doživljavamo negativna osećanja, pre svega pati naše samopoštovanje i samopoštovanje. Nef i njegove kolege smatraju da je ovo pogrešno. To nam ne donosi duhovnu korist, već, naprotiv, vodi u narcizam, kažu.

Samo sažaljenje

sklon negativnosti

Tri stuba saosećanja

Psihološke prednosti

Osnova za naviku

Ako ste se ikada prekorili za greške ili nedostatke, znate kako izgleda nedostatak samosaosećanja. Isto važi i za one trenutke kada ste pokušali da utopite svoju tugu u nečemu ili to ignorišete i zadržite dobar izraz na lošoj igri.

Kada se ovako ponašam, stvaram začarani krug. Fokusiram se na ono što nisam uspeo, grdim se, posle čega se osećam obeshrabreno i uznemireno. Ova osećanja parališu želju da se radi ili bilo šta radi. Što me opet tera na još više samokritičnosti i malodušnosti.

Vrtiću se u krug dok se ne umeša neki spoljni faktor: to može biti prijatelj, član porodice ili kolega koji potvrdi da nešto vredim. To je taj način razmišljanja koji se gaji u našem društvu. Naša vrednost je vezana za druge kroz naše samopoštovanje.

Šta ako, umesto da čekamo priznanje od drugih, pokušamo da pomognemo sebi? Ovo je namera iza samosaosećanja: da se prema sebi ponašamo kao prema prijatelju. Niko ne želi da vidi svoju voljenu osobu kako pati. Daćemo sve od sebe da mu olakšamo bol, jer nam je važan.

Ne bi trebalo da postoji razlika između toga kako razgovaramo sa sobom i kako razgovaramo sa drugima. Jednako smo važni kao i naši prijatelji i porodica. I pravimo greške, to je deo ljudskog iskustva. Misliti drugačije je drsko. Niko nije savršen, i niko ne zahteva od nas da budemo savršeni.

Zašto se onda prema sebi ponašamo mnogo gore od onih koje volimo? Da li zaista verujemo da smo nedostojni ljubavi i podrške? Da li zaista mislimo da su drugi bolji od nas, da mogu i rade više od nas? Često smo skloni da razmišljamo na ovaj način i čak dodamo još neke svoje argumente ovome.

sklon negativnosti

Neki psiholozi misle da smo kritični prema sebi zbog naše inherentne sklonosti da budemo negativni. To znači da se loših događaja lakše sećamo nego dobrih. Brzo poništavamo svoj uspeh pripisujući ga sreći ili doprinosima drugih ljudi. Naprotiv, posle neuspeha fokusiramo se na ono što bismo mogli bolje, vidimo sve svoje mane i nesavršenosti i ne možemo da se sakrijemo od grešaka koje smo napravili. U slučaju da zaboravimo na njih, naš mozak će nas rado podsetiti na to.

Mozak je ožičen da nas podseća na situacije kada smo iskusili anksioznost ili stres kako bismo ih izbegli u budućnosti. Sve što može dovesti do gubitka, radije pokušavamo da izbegnemo nego da ponovo doživimo. Prioritet je sigurnost i dobrobit. Sve ostalo je sporedno.

Pa ipak, ovo osećanje je u snažnoj konfrontaciji sa kognitivnim aspektima moždane aktivnosti. Imamo ambicije i težnje. Želimo da brinemo o sebi i drugima, da putujemo i da budemo srećni. Da bismo to postigli, moramo da rizikujemo. Ali da se posle neizbežnih neuspeha ne bismo osećali bezvredno, treba da naučimo da saosećamo sa sobom.

Šta to znači u praksi? Za profesora Nefa, samosaosećanje ima 3 komponente: samoljubaznost, humanost i svesnost.

Tri stuba saosećanja

Ljubaznost znači da se u onim trenucima kada se osećamo loše odnosimo prema sebi sa razumevanjem i toplinom – umesto da upadnemo u samokritiku ili pokušamo da ignorišemo bol. Biti ljubazan prema vama znači sigurno znati da ne dobijamo uvek ono što želimo i da se ne ponašamo uvek u skladu sa našim idealima. U takvim trenucima, konstruktivan odgovor je prihvatanje. Ako poričemo svoje emocije ili se borimo protiv njih, samo pogoršavamo svoju patnju.

Čovečanstvo je sastavni deo suštine čoveka. Svi grešimo, svi smo nesavršeni i smrtni. Niko od nas nije savršen i

stisnuti se u okvire ovog ideala znači osuditi sebe na neizbežni neuspeh. Samosaosećanje znači prepoznavanje da ste samo ljudi. Svi se na ovaj ili onaj način suočavamo sa teškim situacijama.

Svesnost je otvoren um o našim emocijama i raspoloženju.

nije preuveličano ili negirano. Svesnost znači slobodno gledanje na promene emocija bez prosuđivanja. Umesto da se pitamo zašto doživljavamo određena osećanja, mi ih posmatramo onakvima kakvi jesu. Saosećajući sa sobom, prepoznajemo pozitivne i negativne emocije u sebi, a da ne padnemo ni u jedno stanje.

Psihološke prednosti

Sve vreme raste broj istraživanja koja podržavaju praksu samosaosećanja. Ovo je dobra podrška u međuljudskim odnosima, iu postizanju ciljeva, i u sposobnosti da se povrati mentalna snaga i izbori sa anksioznošću.