Logori strave u Severnoj Koreji otkriveni zahvaljujući "Gugl mapsu"

Tajna mreža logora, za koje se veruje da je u njima zatvoreno više od 200.000 ljudi, otkrivena je u Severnoj Koreji zahvaljujući detaljnim Gugl mapama.

Kućice sa stražarima i grobnice otkrivene su na mestu Logora 22, gde je prema nekim izvorima zatočeno oko 50.000 ljudi

Aktivisti za borbu za zaštitu ljudskih prava koristili su poznatu Guglovu aplikaciju koja je potpuno besplatna kako bi razotkrili niz logora za prinudni rad.

U akciji su učestvovali i članovi “Amnesti Internešenela”, a njihov portparol Nik Darkin kaže da zatvorenici tamo jedu pacove ili prikupljaju zrna kukuruza iz životinskog izmeta kako bi preživeli.

U kampu 22 zatvorenici su primoravani da kamenuju jedni druge na smrt

- Procenjuje se da 40 odsto zatvorenika umre od neuhranjenosti. Godinama su vlasti Severne Koreje poricale samo postojanje logora, tako da ako komercijalno satelitsko mapiranje može da podrži ono što pokušavamo da obznanimo o rasprostranjenoj mreži zatvorskih logora, onda bi bilo od koristi i vršenje pritiska na vlasti da ove kampove zatvori - kaže Darkin.
 

Na fotografijama se vide humke, stražarske kućice i kapije prostranih kampova napravljenih da izgledaju kao sela.

Kamp 16 otkriven je 2007. godine 

Džošua Stenton, vašingtonski advokat koji piše blogove o ljudskim pravima u ovoj zatvorenoj zemlji, pomogao je da se identifikuje Kamp 16 u kome je, po njegovim rečima, zatvoreno više od 10.000 muškaraca, žena i dece.
 

Takođe je fotografisan i Kamp 22 u kome se nalazi više od 50.000 zatvorenika i u kome su zatvorenici naterani da jedni druge kamenuju do smrti, žene su redovno silovane, a oko dve hiljade pritvorenika umre svake godine.
 

Muškarci, žene i deca moraju da rade sedam dana u nedelji kao robovi, a hrane se onim što pronađu. Stručnjaci kažu da desetine hiljada zatvorenika u kampovima bivaju odvedeni iz svojih domova ili sa ulice zbog “političkih zločina” za koje se pretpostavlja da su počinili.

Vidi se i normalan život - fotografija džamije u Pjongjangu 

Amnesti je imao razgovore sa onima koji su uspeli da pobegnu ili koji su pušteni. Po njihovim rečima, bili su svedoci egzekucija za “zločine” kao što je “protivljenje severnokorejskom sistemu, špijunsko delovanje, ili odbijanje pojedinca da se preobrati.

Kao primer, navodi se slučaj automehaničara koji je ubijen jer nije uspeo da popravi automobil jednog oficira.

Svedoci pričaju da je pokušaj bekstva najčešća optužba na osnovu koje sledi javno pogubljenje.
 

Ima i slučajeva kada se ljudi hapse u zoru ili u suton u svojim domovima i kada im se kače lažne optužbe za navodne sumnjive aktivnosti.

Poseta šefa "Gugla" Predsedavajući Gugla Erik Šmit nedavno je doživeo niz kritika na svoj račun nakon što je, kako je rekao, “privatno” posetio Severnu Koreju. Mnogi su ukazali na loš tajming njegove posete koja je usledila samo nekoliko nedelja nakon diskutabilnog lansiranja rakete koje je Vašington osudio. Džošua Stenton, pak, kaže da je Šmitova poseta beznačajna u odnosu na to koliko je Gugl pomogao u otkrivanju istine o toj zemlji. Sofi Šmit, ćerka predsednika Gugla, koja je putovala sa ocem po Severnoj Koreji, na blogu je opisala svoja zapažanja i utiske, i objavila fotografije. Ona kaže da se vrši strogi nadzor nad pristupom studenata internetu. Studenti u Severnoj Koreji primaju striktne instrukcije da otvaraju isključivo edukativne sadržaje na internetu