Nisu mu isplatili 49 zarada, a i dalje dolazi na posao

Svaki dan idem na posao, a od firme nisam primio ni dinar poslednjih 11 meseci. Ukupno mi duguju 49 plata, a kad saberem koliko je to para od 2008. godine, nije mi isplaćeno skoro milion dinara - kaže za “Blic” Zlatko Vidanović, koji je u “Građevinaru” iz Niša 37 godina radio kao vozač, a sada je prešao u službu održavanja.

Nije primio ni dinar punih 11 meseci - Zlatko Vidanović

Vidanović, nažalost, u svom problemu nije usamljen. Oko 50.000 radnika u Srbiji ima posao, ali ne prima platu, procenjuje Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. Dva puta više ljudi, oko 100.000, primaju platu sa zakašnjenjem od pola godine.

U “Građevinaru”, koje je sada u restrukturiranju, bez plate rade ukupno 82 radnika. Snalazi se kako ko ume. Vidanović, kako kaže, preživljava od suprugine penzije od 20.000 dinara, a i ona od bivše firme potražuje 45 neisplaćenih plata.

- Moja žena je radila u „Jastrepcu“ pa i njoj duguju 45 plata, ali je bar ostvarila pravo na penziju pa imamo neki prihod. Platimo račune i imamo za najosnovnije. Ipak, meso na trpezi se meri gramima kada ga uopšte ima, u goste ne idemo, niko nam ne dolazi. Kad idemo u posetu kod unučića, natežemo se da im kupimo po čokoladu - očajan je Vidanović.

Nadi Ristić duguju pola miliona dinara

Ništa bolje nije prošla ni Zrenjaninka Dragana Ekreš, nekadašnja radnica “Jugoremedije” koja je završila u stečaju a radnici na ulici. Od oktobra 2011. nije primila ni dinar.

- Živim sa 12-godišnjim sinom Ivanom i ocem Belom, koji je teško oboleo, nije sposoban za rad, a ne daju mu invalidsku penziju. Živimo od alimentacije od 6.000 i dečjeg dodatka od 2.800 dinara - priča ona za “Blic”.

Dobro je, kako kaže, da joj alimentaciju i dečji dodatak na vreme isplaćuju, a čim dobije novac, prvo ode da uplati struju.

- Od alimentacije platim struju, to moram da imam, a dečji dodatak je dovoljan samo za par dana hrane. Telefon su nam odavno isekli, a ostali smo i bez broja. U domaćinstvu se i ne grejemo, osim u Ivanovoj sobi gde se povremeno pali plinska peć - priča Dragana i dodaje da odavno radi privremene i povremene poslove da bi u kuću unela još koji dinar.

Kriza nije zaobišla ni Kraljevo. Tako je zatvaranje Vojnograđevinske ustanove Kraljevo (VGU) dovelo Nadu Ristić do prosjačkog štapa. Firma joj duguje oko pola miliona dinara, a ona je prinuđena da se, s maloletnim sinom Nikolom, snalazi kako zna i ume.

- U proseku mi duguju oko 500.000 dinara. Odavno sam prestala da se nadam da bih mogla da dobijem taj novac. Nisam uspela da se snađem jer sam živela kao podstanar sama sa maloletnim sinom. Veoma mi je teško - priča Nada.

Zašto likvidacija pre stečaja Sličnu sudbinu deli još oko 270 radnika iz VGU Kraljevo, koji su postali tehnološki višak kada je Ministarstvo odbrane pre šest godina likvidiralo ovu firmu. Uz to, radnici su kivni jer, “ako je već moralo”, ministarstvo je trebalo da proglasi stečaj, a ne likvidaciju. Da je stečaj, kažu neki od njih, imali bi bar zakonske uslove da dobiju novac iz socijalnog programa i ostvare pravo na prinadležnosti Fonda za zapošljavanje. Ovako, nemaju ništa.