Novac je osetljiva tema

 

Novac kao osetljiv element

Novac često deluje kao osetljiv predmet u našim životima. Mnogi ljudi neizbežno vezuju svoju samopouzdanje i identitet za to koliko zarađuju i kakvo mesto zauzimaju na tržištu rada. U suštini, kako nas drugi vide kroz prizmu novca često postaje i naše lično merilo vrednosti.

Jednog letnjeg dana, grupa prijatelja, nedavno diplomiranih, odlučila je da poseti svog omiljenog profesora. Svoju diplomu su stekli pre otprilike godine dana, a sada su se suočili sa svijetom punim izazova. Svaki od njih je imao potrebu da podeli svoja iskustva i razočaranja s profesorom, govoreći o preprekama koje su se pojavile u njihovim životima nakon fakulteta.

Tokom razgovora, ovi mladi ljudi su se žalili na sve aspekte života koji su zahtevali više vremena i truda nego što su očekivali. Osim toga, razgovarali su o dugim radnim satima, strogim šefovima i o konkurenciji na tržištu rada. Činilo se kao da ih svi oko njih brinu samo novčane stvari.

Nakon nekog vremena, profesor je ustao da pripremi kafu. Pripremio je šest šoljica – tri su bile obične, jeftine plastične, dok su tri druge bile prelepe porcelanske šolje. Kada je pozvao studente da se poslužuju, ovo može izgledati kao jednostavna gesta, ali sadrži duboku poruku.

Lično mišljenje

Ovaj trenutak može da simbolizuje kako mi često biramo ili čak „kategorizujemo“ ljude na osnovu površinskih stvari, poput njihovog bogatstva ili uslova. Profesorova odluka da ponudi različite šoljice može nas naterati da razmislimo o tome koliko je važno kako biramo da se prikazujemo svetu, ali i kako nas drugi vide.

Novac, naročito u savremenom društvu, često postaje merilo uspeha, što može biti vrlo ograničavajuće i destruktivno. Važno je prepoznati da prava vrednost osobe leži u njenim sposobnostima, karakteru i doprinosu zajednici, a ne isključivo u finansijskom statusu. U današnjem svetu, gde se naglašava materijalizam, jedan ovakav jednostavan trenutak može da nas podseti na važnost dubljih i smislenijih vrednosti.

U tom smislu, važno je da se trudimo da prepoznamo i cenimo suštinske kvalitete kod sebe i drugih, umesto da se fokusiramo isključivo na materijalnu stranu života.

.Nakon nekoliko trenutaka, trgovina je počela. "Čekaj, zašto bi ti trebala ta šolja?" "Ne, dozvoli mi da je uzmem, došao sam ovde prvi." "Nikako, ja sam ovde prvi!" Studenti su se smejali i prijateljski se rugali jedni drugima, pokazujući blagu konkurenciju među prijateljima.

Kada su se konačno smestili, profesor se nasmejao i rekao: "Vidite? To je vaš problem. Svi se raspravljate o tome iz koje šolje ćete piti, dok vam zapravo treba samo kafa."

Novac nije uzrok bogatstva života - to je samo posledica.
Novac može biti veoma osetljiva tema. To je zato što većina nas, do određenog nivoa, povezuje svoju samopouzdanje i identitet s tim koliko zarađuju i kakva je njihova finansijska situacija. U suštini, novac se često doživljava kao tržišna vrednost naših veština i sposobnosti, što nas može učiniti nervoznima kada se razgovara o novcu.

Međutim, novac je samo proizvoljan znak vrednosti; on nije sama vrednost. U životu postoji mnogo različitih vrednosti, kao što su vreme, znanje, sreća i druge pozitivne emocije. Novac često služi kao sredstvo za razmenu ovih raznih vrednosti.

Novac nije izvor bogatstva u životu; on je rezultat onoga što vrednujemo. Kada se ljudi žale na svoje probleme misleći da je novac uzrok, često su u zabludi. U stvarnosti, novac je samo sporedni efekat tih problema.

Novac je fluidan; njegova vrednost postaje jasna samo kada se koristi. Stoga, novac reflektuje vrednosti i namere osobe koja ga poseduje.

Mnogi ljudi greše kada misle da će bogatstvo doneti sreću ili prestiž. Na primer, mogao bih potrošiti sav novac na kreditnoj kartici kupujući VIP stolove u Las Vegasu i praviti selfije s poznatim ličnostima, ali to ne bi učinilo da se osećam bogato. Umesto toga, učinilo bi da izgledam kao budala.

Tu je stara izreka iz Fight Club-a: "Ono što posedujete na kraju poseduje vas." Materijalizam može postati psihološka zamka. Bez obzira na to koliko posedujete, koliko trošite ili zarađujete, ta „bolest“ želje za posedovanjem nikad potpuno ne nestaje. Možda radite duže i preuzimate veće rizike, ulažući sve više delova svog života u materijalne stvari.

Novac sam po sebi nije ni dobar ni loš; to je samo sredstvo za razmenu iskustava između ljudi. Zarađujete novac stvarajući vredna iskustva za druge, a zatim ga trošite kako biste dobili iskustva u zamenu.

Kada kupujete materijalne stvari poput sportskog automobila ili dijamantskog ogrlice, zapravo ne kupujete samo fizičke predmete; kupujete iskustva vožnje tog automobila ili nošenja te ogrlice. Kupujete status ili osećaj pripadnosti, osvešćujući svoje identitete i razmišljajući o tome donosi li vam to sreću.

Verovatno, većina vrednosti svake kupovine ne može se meriti u novcu. Kada kupujete hranu, kupujete iskustvo sitosti i privremeno zdravlje. Kada putujete sa porodicom, dobijate priliku da zajedno testirate nešto novo i učvrstite svoje odnose. Kada kupujete novi odelak za posao, vi ne stičete samo tkaninu ili brend, već šaljete društvene signale koji naglašavaju vašu ozbiljnost i pouzdanost.

U suštini, nije reč o stvarima, već o iskustvima koja ona donose. Sve na šta trošite novac su zapravo samo načini za sticanje različitih iskustava.

Pošto su novac i iskustvo u međusobnoj vezi, novac često dovodi do ciklusa iskustava: odričemo se jednog (negativnog) iskustva da bismo zaradili novac, a zatim trošimo taj novac da bismo stekli suprotno (pozitivno) iskustvo. Kada novac nestane, ponovo se vraćamo negativnom iskustvu, i ciklus počinje ispočetka.

Novac je osetljiv predmet.

Cikli stresa. Neki ljudi zarađuju novac kroz veliki stres. Oni rade na visokom nivou ili u rolama gde su izloženi stalnoj kritici ili pretnji. Onda troše svoj novac prvenstveno na smanjenje stresa, kako bi nadoknadili težinu svog posla. Ovi ljudi se nalaze u stalnom ciklusu stvaranja i smanjenja stresa, a da pri tom ne stiču veliko bogatstvo.

Cikli ega. Neki ljudi rade u okruženjima gde se osećaju bespomoćno, nebitno ili beskorisno. Ovi ljudi prevazilaženje svoje nesigurnosti trošeći novac na površinske simbole statusa. ZARAĐUJU novac kroz opasnosti, a zatim ga troše na suzbijanje nesigurnosti, pa nikada ne stiču bogatstvo.

Cikli bola. Mnogi ljudi zapravo sebi zadaju bol da bi zarađivali za život. To može biti fizička bol (profesionalno borilačko veština, gutanje mačeva), ili emocionalno/psihološko patnje (seksualni rad, ponižavajući poslovi, grubi šefovi ili saradnici). Ovi ljudi tada troše svoj novac na ublažavanje bola — alkohol, droge i druge zavisnosti.

Pravo bogatstvo se ostvaruje kada način na koji trošimo naš novac nije samo kompenzacija za način na koji ga zarađujemo, već kada su način zarađivanja novca i način na koji ga trošimo u skladu — kada se naš novac zarađuje pozitivnim iskustvom i troši na druga pozitivna iskustva.

Ljudi koji upadaju u ove životne cikluse sa svojim novcem brzo postaju robovi novca. Počinju da vide novac kao jedini cilj svog života. To postaje njihova motivacija.

Kada se to dogodi, više ne posedujete svoj novac; vaš novac poseduje vas. Niste vi ta valuta, a novac će vas trošiti koliko god može, sve dok se ne oslobodite ovog začaranog kruga ili umrete.

Način da se oslobodite ovih ciklusa, način da izbegnete beskonačnu potragu za dolarom i način da stvorite pravo bogatstvo — je da prestanete koristiti novac kao svoj pokazatelj uspeha.

Kao što ima mnogo definicija vrednosti, postoji mnogo definicija uspeha. Novac je često sredstvo za postizanje uspeha, ali retko je sam po sebi uspeh.

Prava vrednost novca se ostvaruje kada ga koristimo kao alat za naš uspeh, a ne kao sam cilj. Kada nastojimo da postignemo iskustva i vrednosti koje smatramo važnijim. Kada ih koristimo za stvaranje inovativnog biznisa, kada hrane našu kreativnost ili obogaćuju naše zajednice, kada podržavaju našu porodicu, ljubav prema prijateljima ili obezbeđuju naše lično zdravlje i zadovoljstvo.

Prava vrednost novca se ostvaruje kada gledamo izvan njih i vidimo sebe boljim, vrednijim nego što trenutno jesmo. Kada nije reč o akumulaciji materijalnog, već o prihvatanju iskustava. Kada se radi ne o šolji, već o kafi koja se u njoj nalazi.