Francuski Veliki brat je tajna i izmiče kontroli

Savetnik francuskog predsednika Roman Nadal kaže za „Politiku” da Francuska nema sistem špijunaže koji može da se uporedi sa američkim

Špijunski skandal se širi svetom: preko servera "Gugla" do tajni miliona građana

Specijalno za „Politiku”

Pariz – Francuska je odbila zahtev da pruži azil bivšem saradniku američke Centralne obaveštajne agencije Edvardu Snoudenu, koji je svetu otkrio da SAD imaju dva tajna programa dizajnirana za elektronski nadzor građana širom sveta. Snouden, koga traže SAD, nalazi se i dalje u tranzitnoj zoni međunarodnog moskovskog aerodroma „Šeremetjevo”, odakle bezuspešno pokušava da dobije azil u nekoj zemlji.

„Sjedinjene Države su prijateljska zemlja, demokratija sa nezavisnim pravosuđem... Treba ostaviti SAD da same reše ovo pitanje”, glasi objašnjenje francuskog ministarstva unutrašnjih poslova koje je preneo dnevni list „Mond” objašnjavajući da ako bi se kojim slučajem našao na francuskoj teritoriji, Snouden bi bio uhapšen jer postoji zahtev SAD za njegovo izručenje.

Odluka o odbijanju azila Snoudenu poklopila se sa pisanjem „Monda” o postojanju sličnog francuskog sistema za elektronsku špijunažu velikih razmera, poput programa „Prizma” koji je razvila američka Agencija za nacionalnu bezbednost, za koju je preko jedne druge firme radio i Snouden.

Nakon pisanja britanskog „Gardijana” o sličnim metodama koje koristi britanska tajna služba, „Mond” je objavio da to isto radi i francuska tajna služba, Direkcija za spoljnu bezbednost.

„Sve naše komunikacije su pod prismotrom”, piše francuski list.

Reč je o najvećoj bazi obaveštajnih podataka u Evropi posle britanske tajne službe, koji se sortiraju, analiziraju čuvaju godinama, navodi „Mond”, precizirajući da je ovaj program „potpuno ilegalan”.

„Političari za to znaju, ali ovaj francuski Veliki brat je tajna. Izmiče svakoj kontroli”, piše „Mond”.

Erik Denese, direktor Francuskog centra za istraživanje obaveštajnih delatnosti, koji odlično poznaje rad francuskih obaveštajnih službi za koje je i sam radio, kaže za „Politiku” da navode Monda „treba uzeti sa najvećom mogućom opreznošću”.

„Ove informacije nisu tačne. Možda to važi u nekim manjim slučajevima, ali sistem špijunaže ovakvih razmera ne postoji. Ovo je Francuska, ovo nisu Sjedinjene Države”, kaže Denese, koji je pre nego što je postao direktor istraživačkog centra radio kao analitičar za strateška i bezbednosna pitanja u francuskoj vladi. „Naša obaveštajna služba to ne radi. Dužna je da traži odobrenje vlade. Postoje zakoni koji jasno određuju polje njihovog delovanja. Ne bi me iznenadilo da je neki američki izvor dao ove informacije ’Mondu’ nakon što je raskrinkana ’Prizma’.”

Navode „Monda” demantuje Jelisejska palata. Savetnik francuskog predsednika Fransoa Olanda za diplomatska pitanja Roman Nadal kaže za „Politiku” da Francuska nema sistem špijunaže koji može da se uporedi sa američkom „Prizmom”.

„Postoji nacionalna komisija koja je odgovorna premijeru i koja je zadužena da odobri svako presretanje informacija”, kaže Nadal i ocenjuje pisanje „Monda” kao „tendenciju da se banalizuje špijunaža”. „Američki sistem je izuzetak.”

Francuska je inače tražila objašnjenje od SAD nakon što su mediji objavili da su na meti ovog programa za špijuniranje bili i njeni građani.

„Još uvek čekamo odgovor od američke vlade”, kaže Olandov diplomatski savetnik.

Rišar Labevijer, glavni urednik sajta „Espritcors@ire”, specijalizovanog za pitanja odbrane i bezbednosti, opisuje kao veliko licemerje izjave evropskih zvaničnika nakon otkrića o postojanju programa „Prizma”.

„Šta očekujete da će predsednik da kaže svojim građanima? Primoran je da glumi zaprepašćenost. To je politika”, komentariše za „Politiku” ovaj međunarodni savetnik.

Za ovog analitičara metodi nadzora koje koriste današnje obaveštajne službe su posledica tehnološke evolucije koja je nastupila sa mondijalizacijom.

„Za ove metode elektronske špijunaže se zna godinama. Orvelov ’Veliki brat’ je realnost. Živimo u društvu koje je informatički nadzirano”, kaže Labevijer, dodajući da je na delu ekonomski rat svih protiv svih u kome je realnost korišćenje državnih i privatnih metoda da bi se prisluškivali saveznici, pa čak i sopstveni građani.

Za njega su veći problem tehnološka sredstva koja su na raspolaganju privatnih kompanija, poput „Microsofta“ i „Gugla“.

„Uvek imamo paranoični strah od državne kontrole, ali veća opasnost za slobodu građana su danas ova privatna multinacionalna preduzeća. Pravi skandal je što ona nisu pod kontrolom Ujedinjenih nacija ili nekog drugog međunarodnog organa”, kaže francuski analitičar.

U međuvremenu je objavljeno da se trgovinski pregovori između EU i SAD nastavlja u ponedeljak, u predviđenom roku. Francuska je tražila da se pregovori privremeno prekinu nakon informacija da su Amerikanci prisluškivali i evropske institucije, ali je Nemačka sledila stav Evropske komisije da se treba pridržavati plana.

Jedini odgovor Evropljana na ovu aferu jeste osnivanje grupe stručnjaka koja bi trebalo da u Vašingtonu potraži objašnjenje o američkom programu za špijunažu. Ona, međutim, nema nikakav mandat za pregovore.

Ana Otašević

IZVOR