Pada laž o Markalama?

Balističar, Zorica Subotić, veštak odbrane Radovana Karadžića, tvrdi da na pijaci Markale u Sarajevu, ni 1994. ni 1995. godine, nisu eksplodirale minobacačke granate, već da su u pitanju najverovatnije daljinski aktivirane bombe. Ona je do ovog zaključka došla analizirajući sve prikupljene dokaze, ali i mišljenja eksperata haškog tužilaštva koje tvrdi da su obe granate ispaljene sa položaja bosanskih Srba zbog čega su i sastavni deo optužnice i Radovanu Karadžiću, ali i Ratku Mladiću.

Stravičan zločin: Vojni stručnjaci tvrde da granatu na Markale nije ispalila srpska vojska

 

Analizirajući prvu eksploziju, od 5. februara '94, kada je ubijeno 66, a ranjeno više od 140 ljudi, Subotićeva smatra da je prikupljeno dovoljno dokaza koji govore da Srbi nisu odgovorni za ovaj događaj.

- Praktično je nemoguće da stabilizator, odnosno rep granate, posle eksplozije ostane potpuno ukopan u asfaltnu podlogu, pokriven zemljom, kako je prikazano na filmu koji su istražitelji snimili posle eksplozije. To je potpuno tehnički neobjašnjivo i fizički nemoguće, jer pri pri udaru i eksploziji, stabilizator granate istiskuje okolno tlo, te ne može biti njime zatrpan - kazala je Subotićeva demantujući tako svedoka optužbe, sarajevskog profesora Berka Zečevića koji tvrdi da je "ugao pada granate "potpuno proizvoljno" manipulisao repom granate i kraterom iz kojeg je rep iskopan.

Snimci i fotografije Zorica Subotić se pozabavila i sa više TV snimaka i novinskih fotografija sa mesta zločina. "Jako je čudno što se na TV snimku vidi kako posle eksplozije granate od 120 milimetara, dva metra dalje sede povređeni i traže pomoć. Isto je i sa fotografijom žrtve, nagnute preko ograde, čiji je desni deo tela gotovo potpuno razoren. Nemoguće je da povredu koja je prikazana izazove parčadno dejstvo mine od 120 milimetara, zato što ona ne deluje u snopu koji bi mogao da odstrani toliki deo tela", zaključuje ovaj balističar.

- Nemoguće je da minobacačka granata februara 1994. padne na označeno mesto na pijaci pod utvrđenim uglom, a da prethodno ne udari u krov tezge i time se aktivira. Zečević je, da bi dokazao tu tezu pogrešno nacrtao izgled tezgi na Markalama, s kosim umesto ravnim krovovima. Na osnovu svih vrlo detaljnih analiza, svih provera na osnovu raspoloživog materijala, zaključili smo da nije postojala mogućnost da mina doleti na to mesto, a da ne udari u krov tezge. Jedina mogućnost da se aktivira na tom mestu je da bude statički aktivirana - kazala je Subotićeva i iznela pretpostavku da su muslimanske snage najverovatnije najpre zakopali rep neke granate, a onda preko njega postavili minu koja je daljinski aktivirana.

- Takođe, potpuno je nemoguće da jedna granata od 120 milimetara čija je ubojna moć ograničena, izazove toliki broj žrtava. I Zečević je potvrdio da su na pijaci nađeni tragovi još jedne eksplozije, ali ona nigde nije spomenuta - naglasio je ovaj svedok koji tvrdi da je i druga ekplozija na pijaci Markale, iz avgusta 1995. godine takođe pod velikim znakom pitanja.

Dokazi demantuju optužbe: Mesto eksplozije na Markalama

 

Reč je o događaju u kome je ubijeno 43, a ranjeno 75 osoba.
- Nemoguće je da je granata doletela na mesto i pod uglom koje je odredila istrage policije u Sarajevu i snaga UN, a da radar Unprofora ne zabeleži let projektila. Još je neverovatnije da se granata "provukla ispod radarskog snopa".

- Tužilaštvo tvrdi da je u okolini Markala istog dana eksplodiralo pet granata i da je poslednja izazvala stradanje civila, ali te eksplozije su se morale čuti. Pretpostavljam da bi se ljudi razbežali da su čuli eksplozije oko sebe - kazala je Subotićeva i navela da je obišla sve moguće položaje sa kojih je granata, po nalazima vlasti u Sarajevu i Unprofora, mogla biti ispaljena i utvrdila da se ni na jedan od tih položaja nije mogao postaviti minobacač.

"Muslimani ubijali svoj narod"

General Luiz Mekenzi, bivši komandant Unprofora

I u haškoj sudnici, ali i van nje, puno je vojnih eksperata, ali i nekadašnjih zvaničnika Unprofor i UN koji su od početka tvrdili da su Markale - nameštaljka. Među prvima bio je tadašnji komandant zaštitnih snaga UN u BiH, general Majk Rouz koji je kao svedok optužbe, na suđenju Ratku Mladiću izjavio da "nije sigurno s koje strane je ispaljena granata" na sarajevsku pijacu 1994. godine.

"Prva istraga francuskog analitičara pokazala da je granata ispaljena sa muslimanske strane, a kasnije istrage su ukazale na grešku u prvobitnom nalazu, posle čega su UN zaključile da nije moguće utvrditi odakle je projektil ispaljen", kazao je Rouz.
Ranije, u londonskom "Independentu" objavljen je članak pod naslovom "Muslimani vrše pokolj nad sopstvenim narodom" u kome je komandant mirovnih snaga UN u Sarajevu, general Luis Mekenzi doslovce ovako opisao situaciju na pijaci pre eksplozije:

"Ulica je bila blokirana upravo pre samog incidenta. Kada su ljudi pušteni i kada su stali u red, pojavili su se mediji, ali su se držali po strani. Desio se napad i mediji su odmah bili na licu mesta - rekao je Mekenzi koji je još juna 1992. upozoravao na pokušaj muslimana da proizvedu zločine za koje će biti optuženi Srbi.

Akašijeva komisija Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, Jasuši Akaši, kaže da je zbog eksplozije na pijaci, oformio ekspertsku komisiju koja je trebalo da utvrdi koja zaraćena strana je ispalila minobacački projektil, ali da je to bilo teško utvrditi. - Komisiju je činilo pet balističara - dva iz zemalja prijateljski nastrojene muslimanima, odnosno Srbima, dok je predsednik komisije bio Kanađanin, kao predstavnik neutralne zemlje. Zaključak, koji sam ja prihvatio, je da je projektil mogao doći sa obe strane - bosanskih Srba ili bosanske vlade - naveo je Akaši.

- Kada bih uspeo da ih ubedim da prestanu da ubijaju sopstveni narod radi CNN-a možda bismo odavno imali primirje - rekao je Mekenzi.

Svakako je najupečatljiviji dokaz poverljiv izveštaj koji je odmah posle ovog događaja dostavljen komandantu snaga UN generalu Satišu Nambijaru. U njemu se zaključuje da je eksploziju izazvala najverovatnije "potezna mina, verovatno postavljena u konzervi".