Reklame

Ulaskom u EU hrvatsko more postalo je evropsko more, pa čak i da proširi svoju jurisdikciju i proglasi puni privredni pojas, ograničenja bi osetili jedino ribari

hrvatska, jadran, ostrva, Jadransko more, hrvatska ostrva
EU smatra da su isključivi  privredni pojasevi u Sredozemlju dobar način upravljanja resursima koji momogu  pridoneti održivom rastu. Ali, ulaskom u EU hrvatsko more  postalo je evropsko more, pa čak i da proširi svoju jurisdikciju i proglasi puni privredni  pojas, ograničenja bi osetili jedino ribari  izvan EU

Pre samo nekoliko godina upravo je hrvatski Zaštićeni ekološko-ribolovni pojas (ZERP) na Jadranu bio jedna od glavnih prepreka na hrvatskom putu u Evropsku uniju. Proglašenje ZERP-a izazvalo je oštre reakcije Slovenije, Italije i EU, koje su tražile od Hrvatske da odgodi njegovu primjnu sve dok se ne postigne »sporazum u interesu svih strana«. Premda se radilo o ograničenoj varijanti privrednog pojasa, ZERP je postao prvorazredno političko pitanje, motivisano ponajpre interesima Italije, čija je snažna ribarska flota zavisila o neometanom ribolovu na hrvatskoj strani Jadrana.

Hrvatska je bila prisiljena birati između ZERP-a i EU. Vlada premijera Ive Sanadera izabrala je EU i u martu 2008. odustala od primjene ZERP-a na zemlje članice EU.

Sada, pet godina kasnije, iz Brisela stiže ocena kako je uspostavljanje isključivih privrendih pojasa u Sredozemlju dobar način upravljanja resursima koji može pridoniti održivom rastu.U studiji koju je predstavila Evropska komisija navodi se kako »postoje velike, neiskorišćene prilike« u Sredozemnom moru, koje bi se mogle iskoristiti upravo uspostavljanjem isključivog privrednog pojasa u Sredozemlju. Evropska komisija pritom naglašava da »proglašavanje i uspostavljanje pomorskih zona ostaje suvereno pravo svake obalne države«. Sredozemne obalne države, smatraju u Briselu, mogle bi da se dogovore o pomorskim zonama na temelju UN-ove konvencije o pravu mora.

Dok bi se hrvatska dobit kada bi koristila svoj zaštićeni pojas povećala sa sadašnjih 103,15 miliona evra na 134,9 miliona evra evra, s druge bi strane Italija izgubila 57,2 miliona evra, a i troškovi bi joj se povećali za 47,9 miliona evra, pa bi ukupni gubici iznosili 105,1 miliona evra.

Međutim, barem u hrvatskom slučaju, reč je o virtualnim milionima. Ulaskom u EU i more koje je Hrvatska proglasila svojom zaštićenom ribolovno-ekološkom zonom postalo je evropsko more na kojem se primenjuje zajednička ribarska politika EU, što znači i da ribari svake članice EU imaju pravo dar ibare u našem pojasu. Dakle, čak i da proširi svoju jurisdikciju i proglasi puni državnni pojas, ograničenja bi osetili jedino ribarski brodovi iz zemalja izvan EU.

Tonči Tadić, koji je pre 12 godina inicirao prvu saborsku raspravu o privrednom pojasu, smatra kako je poruka Evropske komisije ipak znak da Brisel sada nastupa na drukčiji način prema Hrvatskoj. Hrvatska je sada članica EU i više je niko ne može ucenjivati s aktiviranjem ZERP-a, napominje Tadić i dodaje i da »Italiji karte u EU ne stoje tako dobro kao pre 12 godina«, kada je Rim počeo sa »serijom pritisaka i ucena preko EU radi hrvatskog pojasa«.

I pomoćnik ministra za ribarstvo Miro Kučić nije iznenađen stavom Evropske komisije, podsjetivši kako je reč o staroj politici EU.
Tadić ističe da je Hrvatska odavno trebalo da ima  aktiviran privredni pojas u Jadranu te da Milanovićeva vlada treba odmah aktivira  ekološku komponentu ZERP-a.

– Sve mogućnosti su nam dakle otvorene – bitno je samo da opet sami sebi ne zabijemo autogol, poručuje dr Tadić.

0 коментара:

Постави коментар