Reklame


Brašno nastalo kao nusproizvod hladon ceđenja ulja iz semena tikve "golice" uskoro će se naći u široj upotrebi

gajite bundeve, bundeva golica
Od ovoga se pravi zeleno brašno
NOVI SAD - Izuzetno hranljivo brašno zelene boje, nastalo kao nusproizvod posle hladnog ceđenja ulja iz semena tikve “golice”, uskoro bi moglo da bude u široj upotrebi ne samo u pekarama nego i u domaćinstvima Srbije, rekli su tvorci tog u svetu jedinstvenog proizvoda.

"Ostalo je još da se obave određeni neophodni poslovi, poput pripreme ambalaže i deklaracija kao i druge formalnosti da bi se ono našlo i u prodavnicama, pošto ga već nekoliko godina zadovoljno koriste određene pekare i konditori kao dodatak hlebu, pecivima, kolačima", kaže vlasnik kompanije “Pan union oil” Branislav Panić.

Ta firma u Futogu proizvodi jestivo ulje iz semena tikve (bundeve) a 2006. godine Panić i njegovi saradnici došli su na ideju da samelju “pogaču”, odnosno brikete koji ostaju na presi nakon hladnog ceđenja, jer su se uverili da je “vrlo ukusna i da bi verovatno moglo da se koristi i u ljudskoj ishrani, a ne samo za pripremu hrane za životinje”, kaže taj inovator prisećajući se početka ovog posla.

Obratili su se tim povodom stručnjacima Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, koji su posle obavljenih analiza zaključili da to “lepo zeleno brašno” ima izuzetnu hranljivu vrednost jer, uz ostalo, sadrži 60 odsto proteina i deset procenata ulja, ističe Panić.

To potvrđuje i naučni savetnik u tom institutu dr Jasna Mastilović naglašavajući da je posebno interesantno to što je ovim novim proizvodom maksimalno iskorišćeno tikvino seme jer od ukupne njegove mase samo trećina se ocedi a ostatak su briketi odnosno, kako je objasnila, na svaki litar ulja dobiju se dva kilograma te “pogače”.

Analizama je utvrđeno, dodaje ona, da taj proizvod ima izuzetno vredna nutritivna svojstva i da je potpuno bezbedan za ljudsku ishranu pa je, u nastavku saradnje sa vlasnikom “Pan union oila” na tom projektu, razrađena tehnologija proizvodnje novog brašna koje bi se u određenom procentu mešalo sa pšeničnim, u proizvodnji hleba i drugih peciva.

"Tako je iz semena tikve “golice” dobijeno zeleno brašno “izuzetno vrednog nutritivnog svojstva”, koje se, u razmeri do najviše 20 procenata, dodaje pšeničnom da bismo dobili veoma ukusan hleb, a potom su pravljene i lepinjice, kiflice, perece", ističe Mastilovićeva naglasivši da je taj praktično primenjiv proizvod lane proglašen najboljom tehnološkom inovacijom, u konkurenciji oko 100 prijavljenih.

Oboje sagovornika ističu da se radi na proširivanju i jačanju saradnje sa pekarima i drugim proizvođačima u korišćenju brašna od tikvinog semena, a vlasnik “Pan union oila” očekuje da će plasman tog proizvoda rasti s porastom upotrebe ulja koje proizvode od te biljke.

Panić je napomenuo da njegovo preduzeće ima kapacitete za preradu 300 do 400 tona zrna tikve godišnje ali je objasnio da proizvodnja zavisi u prvom redu od tražnje na tržištu.

“Naša proizvodnja je za sada veoma skromna jer se ovo ulje u Srbiji teže plasira, pošto još nemamo naviku da ga koristimo, a spada i u kategoriju skupljih namirnica”, kaže Panić napominjući da njegova firma nastoji da svoje “panonsko ulje”, kako ono hladno ceđeno tako i devičansko, u što većim količinama plasira na inostranom tržištu.

On je posebno istakao saradnju sa kompanijama u okruženju koje se bave sličnom proizvodnjom, naročito sa onima u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Austriji, ali i sa proizvođačima u Ukrajini, Rusiji i Nemačkoj.

"U Austriji koja je, sa 18.000 do 20.000 hektara zasejanih tikvom godišnje, jedan od najvećih svetskih proizvođača te vrste ulja, proizvodi se gotovo isključivo devičansko ulje, koje se cedi na hidrauličnim presama, a ovo zeleno brašno dobija se posle hladnog ceđenja tako da, ni u toj zemlji do sada nisu znali za ovaj novi proizvod", kaže Panić,

Preduzeće “Pan union oil” sada tikvino seme koristi u potpunosti za ljudsku ishranu, a od bundevinog mesa, odnosno tela tog ploda, pravi se silaža za stočnu hranu, a može da bude upotrebljeno i u proizvodnji obnovljive energije.

Prema podacima te kompanije, uljana tikva se u našoj zemlji seje na svega 750 do 800 hektara a sa jednog hektara dobije se oko pola tone suvog zrna, odnosno semena.

0 коментара:

Постави коментар