Reklame

Hašim Tači - Postoje dokumenti da je mu pradeda bio srpski sveštenik
Nešto što sam Hašim Tači, premijer tzv. Republike Kosovo zna, ostatak sveta ne zna. Zna i cela njegova familija, a bilo kojeg starijeg Šiptara starosedelaca iz Drenice ako pitate i ako sme da vam to kaže, reći će vam sledeće: zasigurno se zna i pamti da je pradeda Hašima Tačija bio Srbin, pravoslavni pop. Po imenu i prezimenu Radoslav Danilović.
Čitajući ove prve redove naše priče, prvo što će te pomisliti: "Pa ovo je prosto nemoguće i neistina".
Evo i činjenica, nepobitnih i dokazivih.
U pismu Mitrovačkog hodže, Turčina Mula-Ibrahima, sa početka 1912. godine, koje je on pisao muftiji u Skoplju stoji ovako: "Pravu veru su primili mnogi ovde. Medju njima mnogi vidjeniji Srbi, pa čak i neki popovi kao što su Milutin Jakšić iz sela Pantina,  kojeg su Srbi ubrzo ubili, jer, su smatrali da je sram veliku naneo njima. U Starome Trgu pravu veru je primio pop Jovan Aksić, ali nije smeo ostati medju svojima već je tražio da se naseli ovde u Mitrovicu. U Srbici je u našu veru prešao pop Radoslav Danilović i sve svoje priveo svemogućem Alahu i pravoj veri. Ovaj Radoslav se preobratio i primio ime Jusuf, a važi za jako ugledna čoveka medju svojim Kaurima. Mnogi su tamo u njegovoj parohiji pošli njegovim stopama i primili pravu veru. Ja mu ne smem verovati, Kaurin je Kaurin, držim ga na udaljenosti, već sve verske poslove i upravu nad Srbicom i tim krajem puštam već proverenom Ibri Pećancu koji drži na oku ovog Radoslava, a pravovernog Jusufa, pa mu je i rečeno, da ako šta primeti, da ga pošalje ovamo nama u Mitrovicu. Mi bi smo ovde znali kako bi sa njime. Ako je Kaurin lažno to uradio, lako će mo ga skloniti. Držimo ga stalno na oku". Ovaj dokumenat, u originalnom rukopisu, danas postoji u istorijskom arhivu Turske u Ankari.

Drugi dokument, koji se nalazi u biblioteci manastira Hilandara, a datira iz 1898. godine, iz manastira Sokolica potiče i to je spisak sveštenika i paroha. Kao paroh Srbički na spisku stoji pop Radoslav Danilović, za kojeg se u napomeni dopisuje da je jedan od najrevnosnijih i najboljih sveštenika, te da uživa veliki ugled kod svojih parohijana. Tu se ispod tog spiska sveštenika još i navodi da je izvesni Radoslav nešto zabolovao, tako da je vladika morao slati sveštenika iz Žerovnice (selo pored Zvečana) da ga menja na službama, ali da se je oporavio.
Četrnaest godina nakon pravljenja ovog spiska, taj isti pop Radoslav se preobratio u Islam. Niko ne može sa sigurnošću da zna zašto je to uradio, jer, je važio za jako uglednog čoveka i cenjenog sveštenika.
Poznato je da je u to vreme, pre balkanskih ratova, masa Srba po Raškoj oblasti i severu Kosova poturčeno silom. Da li je i u ovom slučaju sila bila presudno da pop Radoslav, a pradeda Hašima Tačija promeni veru, ne zna se sa sigurnošću.
Primivši Islam, pored žene, popadije sa kojom je živeo, novo pečeni Musliman Jusuf, a bivši pop Radoslav ženi se sa još jednom ženom Arnautkinjom iz nekog zaseoka sa Ćićevice, ona umire na porodjaju sa prvim detetom. A tek sa drugom Arnautkinjom koja je bila iz Glogovca dobija dedu Hašima Tačija i još četvoro dece.
Zanimljivo je, da iako nije kao musliman dobio versku upravu nad stanovništvom, većinu svojih parohijana uspeo da preobrati u Islam, verovatno se nadajući da će da postane hodža i nanovo dobije versku upravu tu u Srbici. Nikada do kraja života, 1929. godine to nije uspeo, iako Turci već dugo nisu tuda vladali.
Krsna slava Danilovića je bila Mitrovdan, a ima i zanimljiv podatak, da deo te familije Danilovića, koji nisu se hteli poturčiti, prebegli su u ondašnju Srbiju i naselili se u sam grad Kraljevo, gde njihovi potomci i danas žive.
Jasno je da Hašim Tači u sebi ima jako malo arbanaške krvi i to samo po ženskoj liniji u tri generacije. Zasigurno se zna da je ovo njemu poznato i da je pred svedocima, u Bregi Hodžes poviše Ponoševca, u glavnom štabu UĆK, revoltiran neuspehom terorističkih komandanata na terenu, na jednom od sastanaka to javno i rekao. Kako su oni Šiptari nesposobni, a da imaju veliku sreću da on u sebi ima srpske krvi i da trebaju biti srećni da ih on kao takav vodi. O tome i danas postoje svedoci. Jedan od njih je to javno i rekao u jednoj televizskoj emisiji 2005. godine na jednoj Pećkoj lokalnoj televiziji. Naravno, ismejan je, na njega su počeli da bacaju i drvlje i kamenje, voditeljica ga je tada u emisiji javno pitala da li se on drogira ili je pod uticajem alkohola. Nakon mnogobrojnih pretnji, upućivanih njemu i njegovoj porodici, pobegao je sa Kosmeta i zatražio i dobio politički azil u Brazilu. Sada živi u Sao Paolu.
Hašim Tači to zna, jako dobro, medjutim, krije to iz političkih razloga. Svestan da bi ga politički protivnici naprosto "rastrgli" kada bi to saznali i kada bi imali ikakve dokaze o tome. Na Mitrovdan, proverite ako imate načina, svestan da mu je to Krsna Slava, Tači ništa ne radi. Ne dolazi na posao.
Kako je njemu, koji sve to zna, a opet mora da radi po diktatu Amerike i njenih saveznika, ne bih znao. Da negira svoju prošlost možda i može, ali svoju krv ne može da istoči. Neka mu je Bog ili Alah na pomoći.

13 коментара:

  1. Анониман29. јун 2012. 00.21

    ОВО ЈЕ СТАРА ВЕСТ!

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман02. јул 2012. 03.36

    Колико је оваквих случајева на Космету људи немају појма,по презименима се тачно зна ко су поарбанашени срби,да буде горе ти такви су били против "хорсово репубљик" махом па су завршавали исто као и православни срби. Поарбанашенх срба има и у Македонији таман колико и на Космету, све се зна а опет ништа се не зна, на нашу жалост.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман03. јул 2012. 10.45

    taci je puco na policiju ranio dvoje i ubijo jednog u glogovcu,i ucestovao u mucenju i ubivanju srba ja licno neverujem u pricu daje ikad imao sta srpsko.

    ОдговориИзбриши
  4. Aman, zaman, sta ima veze ko ima kakve krvi u venama, vazno je kakavim se oseca. Po DNK analizama, nama su genetski najblizi Albanci, a volimo se intezivno vekovima. Koliko Turci imaju nase krvi i obrnuto, a teorija nacija je upravo sazdana na osecanju pripadnosti kolektivitetu i identifikaciji sa kulturoloskim osobinama. To kakva je krv, manje je bitno... sever Nemacke je prepun Nemaca slovenskog porekla, koji se osecaju Nemcima.
    Da ne pominjem da je identifikacija na osnovu krvi i tla doprinela najvecim stradanjima u proslom veku i smatra se primitivnom po prakticnim dometima...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E lupio si Bojane i to bas onako junacki. Ovako, pravljene su DNK analize i upravo suprotno, sa Arbanasima Srbi imaju vrlo malo slicnosti, a DNK se u procentima od 80 do 90% poklapa sa Hrvtima, Muslimanima i Makedoncima, samo 60 posto sa Bugarima, a mislim da nekih 15% sa Arbanisima. Ovo je najnovije naucno istrazivanje koje je radjeno u Makedoniji na institutu u Skoplju.

      Избриши
    2. Анониман04. јул 2012. 12.57

      Бојан је у праву и то не 100% већ 100.000 посто, додуше не баш у вези с Турцима (али ни данашњи Турци нису прави Турци полуазијати из централне азије већ туркизовани староседеоци Мале Азије), наравно да је најважније како се неко осећа, дајте ми 10 милиона кинеских беба и ја ћу их све одгојити да буду највећи Срби, етничка група је одраз одгоја и друштва тј друштвених околности које могу лако бити негативне, север и исток немачке су као што Бојан рече бар једна трећина били Словени који су сада Немци. Тзв генетска истраживања на нашим просторима су ништавна јер их свако користи за неке националне догме, а да не помињемо да гени с народношћу немају ама баш ништа нпр црнци са рога Африке имају скоро исти генотип са Арапима из Арабије па етнички немају скоро ништа заједничко, надаље такве идеје на Западу су створиле најгеноцидније идеологије и с разлогом се сматрају превазиђене јер у антрополошком смислу расе и чисте нације не постоје. Остаје чињеница да је добар број наших људи под присилом поарбанашен у Албанији и на КиМ, посебно у северној Албанији, а лажна "политички згодна" генетска истраживања на Балкану сматрајте дечјим болестима новијих балканских нација.

      Избриши
    3. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/302707/DNK-analize-Srbi-Hrvati-i-Bosanci-su-najslicniji

      Evo jedne analize koja je uradjena u Skoplju jako skoro, procitajte. I ne lupajte.

      Избриши
  5. I jos nesto, sto verujem nisi znao jer se u javnosti ne saopstava. Na krajnjem jugu Srbije, na potezu izmedju Bujanovca i Vranja, tokom gradjevinskih radova otkriven je jedan veliki grad koji je egzistirao u 5. v. pre n.e. U nekropoli koja je pronadjena, tacnije groblju, kod sela Pavlovac, 4. i 5. vek pre n.e. kosti su odnete na DNK analizu u Lozanu u Svajcarsku.
    E sada pazi, DNK matarijal tih kostiju od pre 25 vekova se poklapa sa DNK vise od 80% lokalno srpskog stanovnistva sa ovih prostora i samo 10% Arbanaskog. Mnogo zbunjujuce, jer su nas u skoli ucili da smo tamo iz neke zapizdine Dnjepar, Dnjestar itd, mi Sloveni dosli ovde na Balkan nekih 12 vekova kasnije, medjutim kako stoje stvari, izlgeda da su se upravo sa Balkana i ovih prostora Sloveni pod najezdama legija starog Rima, raseljavali na sever prema Poljskoj, Ceskoj, Slovackoj i na istok prema Rusiji. Jer apsolutno je nemoguce da su po DNK istrazivanjima koji su obavili neutralni svajcarci, isti narod zivi vec 25 vekova ovde, barem na jugu Srbije, a nas su u skoli ucili da smo ovde poceli dolaziti pre 14 vekova, pocev od 7. veka nove ere... Jbg, onda je nekog zestoko godinama lagao.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман04. јул 2012. 13.03

      И то само говори да је гро данашњег становништва локалног порекла, и ништа више од тога, пре него што је то становништво словенизовано били су Власи, тј романизовани, ови пре њих су били келтизовани и били Келти, а пре њих су били Илири и Трачани и говорили су илирски, значи били су асимиловани у културу која је овладала њима, као и Тачијеви преци. То нису били неки "праСрби" већ очеви и деци којима се мењао идентитет и култура.

      Избриши
  6. Анониман04. јул 2012. 11.58

    Evo jednog dela istine o Siptarima:
    Академик Станишић је запазио, да савремени Шиптари на Балкану крију још једну историјску истину о себи – као што крију и ону о својој средњевековној постојбини на Кавказу. Знају, да већина Шиптара на Балкану не води порекло од кавкаских Албанаца, јер су им преци припадници српске нације – огромној већини данашњих Шиптара. Станишићу су то признавале старешине фисова и угледни домаћини у многим местима Косова и Метохије. (Потврдили су тиме и оправданост наслова ове књиге „Бивши Срби Шиптари“). Признавали су Станишићу, да имају скривене иконе Крсне славе своје породице – из времена док су им преци (често и недавни) били православне вере и припадници српске нације. О томе и другим српским траговима у данашњем шиптарском етникуму, наводи академик Станишић, много су писали савремени немачки историчари, о чијим радовима се, нажалост, не занимају званични историчари Републике Србије.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман04. јул 2012. 13.21

    "Evo jednog dela istine o Siptarima:
    Академик Станишић је запазио, да савремени Шиптари на Балкану крију још једну историјску истину о себи – као што крију и ону о својој средњевековној постојбини на Кавказу. Знају, да већина Шиптара на Балкану не води порекло од кавкаских Албанаца, јер су им преци припадници српске нације – огромној већини данашњих Шиптара."
    Албанија на Кавказу није била етнички већ географски појам. Али и ово је исполитизована констатација која има у виду политику и историјска права а не право антрополошко истраживање. Уосталом та веза скоро и да не постоји јер Албанија није шиптарски назив већ назив који су романи дали региону према једном племену. А то да су се неки дошљаци с Турцима "уградили" у шиптарске кланове је мислим неоспорна чињеница. И ми и они имамо доминантан динарски антрополошки тип, свиђало нам се то или не.

    ОдговориИзбриши
  8. Pa naravno da se desila islamizacija pravoslavnih hrišćana ali to bi trebalo da nam bude nešto što će nas spajati a ne razdvajati...Koliko je meni poznato a poznato mi je da se nacija ne vezuje eksplicite za religiju a što znači da i srpski nacionalitet nije isključivo rezervisan za pravoslavne već unutar tog nacionalnog identiteta se mogu naći i druge religijske linije kao što su islamska i katolička...O tome jako lijepo piše i sam dr.Šešelj u svome proglasu Srbima islamske vjere iz 1991.godine.Navedni proglas se nalazi na službenoj stranici Srpske radikalne stranke...Nemojte zaboraviti da su kroz historiju egzistirali i istaknuti Srbi islamske vjere a i tokom Drugog svjetskog rata su postajale brojne brigade sa više hiljada boraca Srba muslimanske vjere (samo u Hercegovini 5000 boraca) koji su se borili pod zastavom Dragoljuba Draže Mihailovića....Nikada nije postojao problem između Srba pravoslavaca i Srba muslimana u pogledu različitosti dva vjerozakona...Problem je nastajao uvijek kao proizvod različitih politika i različitih nacionalnih pogleda na iste stvari kod onih muslimana koji su željeli pod svaku cijenu da naprave razlku između sebe i Srba pravoslavaca...I naravno svaki takav pokušaj separacije je nanosio užasno zlo svima i pravoslavnim i muslimanima jer su i suviše upućeni jedni na druge i suviše su jedni drugima bliski, istog etničkog korijena, iste krvi , nekada bili i iste hrišćanske vjere , jako bliskih kultura...Jedan narod...
    Zbog svega navednog smatram da treba graditi prijateljstvo , da treba isticati sličnosti na uštrb različitosti , da treba živjeti u slozi jer je to najbolje i strateški jedini uslov bez koga se neće moći, samo mir, bratsvo i sloga...Jedan smo mi narod...

    ОдговориИзбриши