Britanija i Argentina na ivici vojnog sukoba?

London - Jedan od najvećih i najmoćnijih brodova britanske mornarice ovih dana kreće iz domaće luke Portsmaut ka 13.000 kilometara udaljenim Malvinskim ostrvima. Zamena brodova u vojnim je bazama rutinska i ne bi imala veće značenje da se, 30 godina posle Malvinskog rata, nekad sukobljene strane Britanija i Argentina nisu još jednom našle u otvorenom diplomatskom sukobu. Simbolika imena broda "Neustrašivi" ne može biti jasnija.

SAD traže pregovore

Poslednjih meseci tinjajuće pitanje Malvina razbuktalo se pošto je Kristina Fernandez de Kiršner od Britanije zatražila obnovu pregovora o budućnosti Malvina. Britanci odbijaju pregovore i pored predloga Amerike da se oni otvore i upozorenjima da bi Kiršner na Malvine mogla da pošalje vojne snage. Sredinom januara, Dejvid Kameron je sazvao sastanak odbora za nacionalnu bezbednost, i pritom uputio oštru kritiku zahtevima Argentine nazvavši ih "kolonijalizmom".

"Dokle god stanovnici ostrva žele da budu deo Britanije, to im treba biti omogućeno", rekao je Kameron. Odgovor argentinske predsednice bio je jednako oštar.

"Britanci nastavljaju da budu okrutna kolonijalistička sila u opadanju", rekla je optužujući Britance da "uzimaju argentinske sirovine".

Napetost je pojačana odlukom da princ Volijam vojne pilotske vežbe obavi na Malvinskim ostrvima. Argentinci, takav čin smatraju uvredljivim naglašavajući njegov "politički sadržaj". U kraljevskim vazdušnim snagama tvrde da se radi o regularnom programu tokom kojeg neće obavljati ceremonijalne dužnosti.

Okupljanje saveznika

Ekonomski problemi Evrope i Britanije Kristina Fernandez de Kiršner, omiljena u domovini zbog svoje popularne politike preraspodele bogatstva, doživljava kao priliku da učvrsti svoju status u Argentini. U svojoj borbi je odlučna; od političko-ekonomske grupacije Merkosur koju, osim Argentine, čine Urugvaj, Brazil i Paragvaj, traži zabranu pristanka brodova pod Malvinskom zastavom u svoje luke. Ozbiljnost pretnji dokazuje nedavna poseta britanskog ministra spoljnih poslova Vilijama Hejga Brazilu. Osnovna tema razgovora bila je, očekivano, odnos Brazila prema malvinskom problemu. Iako je Hejg najavio dobru volju zemalja Merkosura da se postigne dogovor, izjava brazilskog ministra spoljnih poslova Antonia Patriote ne nudi optimizam: "Ministar mora da zna da Brazil podržava Argentinu i ostrva Malvine".

Traže podršku NATO-a

Teritorija koji je tema britansko-argentinskih razmirica udaljena je oko 480 kilometara od obale južne Amerike i skoro 13.000 kilometara od Ujedinjenog Kraljevstva. Ostrva su jedno od 14 prekomorskih teritorija koje, iako nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva, potpadaju pod njegovu jurisdikciju. Između ostalog, Britanci su odgovorni za njihovu odbranu i spoljne poslove. Kameron je najavio pojačane vojne snage na ostrvima koje sada čuva 130 britanskih vojnika. Ako se ne reše problemi s Argentinom i ne postigne dogovor sa zemljama Merkosura, očekuje se da će Kameron da traži podršku od Europske Unije i NATO-a. Dodatne su tenzije očekivane; naime, ove godine planira se početak vađenja 8,3 milijardi barela nafte iz voda Malvina, što će utrostručiti britanske rezerve. Argentinci, naravno, smatraju da se radi o njihovoj nafti.

Nepopustljivost Britanaca je očekivana - Malvini za njih predstavljaju sećanje na trijumf Margaret Tačer i ulogu Britanije kao svetske sile. Nakon godina recesije početkom 80-ih, ratna pobeda Britancima je vratila izgubljeno samopouzdanje. Tri decenije kasnije stanje britanske nacije je vrlo slično onome pre Malvinskog rata, činjenica koja je istovremeno simbolična i zabrinjavajuća.

Argentinci su prvi put ostali bez Malvina 1833.

U proleće 1982, nakon 74 dana. I gotovo 1000 žrtava, britanska vojska je odbranila Malvine oslobođene od Argentine. Ipak, činjenica da su se Argentici uvredili zbog Kameronovih optužbi da se ponašaju kao kolonijalisti ne čudi; kada su 1833. Britanci zauzeli Malvine, oterali su veći deo lokalnog stanovništva, uglavnom Argentince koji su ostrva naselili u kratkom razdoblju u kojem je ono pripalo Argentini. Pravo na Malvine Britanci polažu od kraja 17 veka, kada je britanski kapetan Džon Strong pristao na Malvine.

U Argentini plate porasle za 30%

U Argentini su prosečene plate u prošloj godini porasle za 29,5 odsto i, zadržale su tempo rasta od 30 odsto, saopštila je vlada Argentine.

Ovi podaci daleko nadmašuju zvaničnu godišnju stopu inflacije od 9,5 odsto, ali daleko više odgovaraju procenama privatnih analitičara o stvarnoj stopi inflacije, prenosi AP.

Centralna banka predviđa rast ekonomije od šest odsto u 2012, ističući da je ekonomija sigurna od globalne finansijske zaraze.

Predsednica Argentine Kristina Fernandes pokušava da podstakne rast tako što je Centralnu banku učinila garantorom novog programa kredita za mala preduzeća.