Reklame


Od trenutka kada se Saša rodio, kako piše britanski "Dejli mejl", njegovi roditelji Bek Lekston i Kiren Kuper su se trudili da svog sina "ne opterete" stereotipima pola. Zato su ga jednostavno zvali “dete” i držali njegov pol u tajnosti od svih sem najbližih rođaka i prijatelja. Kako je odrastao, roditelji su ga ohrabrivali da se igra i sa lutkama i sa Lego kockama, spavao je u neutralno obojenoj žutoj sobi, a bilo mu je dozvoljeno da oblači i žensku i mušku odeću, ne bi li sam sebe pronašao..
Saša Lekston -  dečak kome roditelji nisu hteli da nameću rodni identitet
 Ali sada, kada je Saša napunio pet godina i vreme mu je da krene u školu, njegovi roditelji misle da će ovakav način odgajanja biti nemoguće nastaviti. Oni žele da podstaknu i druge roditelje u Velikoj Britaniji da odgajaju decu na netradicionalan način, ali i da nateraju ostatak roditelja da razgovaraju o tome.
 
- Želela sam da izbegnem svaki mogući tip stereotipa - izjavila je gospođa Lekston, majka malog Saše.

 

Da li je gledanje "Čarobnjaka iz Oza dokaz "njanjavosti"?

Gospođa Lekston je rekla da je upravo njen način odgoja uticao na to da poželi da razbije stereotipe o polovima.
- Moja mama je bila sportski tip, a moj tata veoma emotivna osoba. Zajedno bismo gledali Čarobnjaka iz Oza i počeli da plačemo. Svaki put kada bi nas videla moja mama je govorila da smo njanjavi. Tako da mi se oduvek činilo da stereotipi nemaju nikakve veze sa ljudima koje sam poznavala.
- Stereotipi su fundamentalna glupost. Zašto bi bilo ko bilo koga ograničavao? Pol utiče na to šta deca nose i sa čime mogu da se igraju i na neki način određuje kakva će osoba postati to dete kada odraste. To me veoma ljuti jer može da igraniči potencijale dece - dodala je ona.
 
Sam proces je počeo još pre nego što se Saša rodio, kada su roditelji odbili da znaju pol deteta. To je nije bilo zbog toga što su želeli da se iznenade, već zbog svega onog što bi pratilo saznanje da će dobti dečaka ili devojčicu. Kada se Bek porodila, tek nakon 30 minuta je babicu pitala za pol deteta, jer nije želela da prejudicira njegov život polom.

Dali su mu ime koje je prikladno kako za dečaka, tako i za devojčicu i zvali su ga “dete”, a ne ćerko ili sine.
 
Tek kada je Saša krenuo u školu Bek i Kiren su shvatili da ne mogu da čuvaju tajnu i počeli su svima da govore da je Saša dečak.
 
Gospođa Lekston, veb dizajner iz Saoustona, okruga Kembridž, priznala je da čuvanje detetovog pola nije bilo ni malo lak zadatak. Priznala je i da su je nazivali ludačom koja ne zna da li joj je dete muško ili žensko.
 
- Mnogi su me izbegavali i nisu hteli sa mnom ni kafu da popiju. Mislili su da sam ludača - kazala je ona.
 
U školi Saša ponekad nosi uniformu za devojčice roze boje, ali ga zadirkivanja i maltretiranje vršnjaka tek čeka.
 
- Do sada ga niko nije dirao, ali ako do toga dođe nadam se da će Saša biti dovoljno samouveren da se odbrani - rekla je njegova majka.
 
Njegov otac programer izjavio je da je Saša svestan toga da je dečak, ali da je njemu dozvoljeno da odrasta i da razvija svoja interesovanja kako god želi.
 
- Ukoliko želi da oblači odeću za devojčice onda će tako i biti. Ipak, mi ništa ne forsiramo. Odeća za devojčice je zabava za po kući, ali mi ne teramo Sašu da se tako oblači kada izlazi napolje - kaže otac dečaka.

 

Psiholog: Teško je predvideti posledice ovakvog života deteta

Dr Darag Mekdermot psiholog i predavač na Anglia Rusukin Univerzitetu kaže da je veoma teško predvideti bilo kakve dugoročne posledice koje mogu da se jave kod Saše usled njegovog nekonvencilanog vaspitavanja.
 
- Teško je reći sa sigurnošću da li će polno neutralno vaspitanje imati trenutne ili dugoročne posledice na psihu deteta, jer do sada je urađen veoma mali broj istraživanja koji se bavi ovom temom”, rekla je ona.

- Takođe, treba imati na umu da je porodično okruženje samo jedan od faktora koji utiče na pol deteta, među značajnim faktorima su i škola, socijalizacija sa drugom decom i odraslima, kao i masovni mediji. Kako dete odrasta ono razvija svoj lični osećaj za svoju ličnost što uključuje i individualnu polnu identifikaciju.
 

Primer iz Kanade

Prošle godine kanadski par Keti Viterik i Dejvid Stoker su insistirali na tome da svoju bebu Storm odgajaju kao polno neutralno dete. Povodom tog slučaja se oglasio i dr Herold Kolpevic dečji psihijatar iz Sjedinjenih Država koji je rekao da ga je ova informacija veoma uznemirila i da ne može da razume kako roditelji koji imaju dobre namere mogu da budu na tako lošem putu.
- Kada se rode, deca nisu prazan list papira. Postoje određeni razlozi zbog kojih se dečaci igraju grubljih igara, a zbog čega devojčice bolje govore jezike - rekao je on.

0 коментара:

Постави коментар