Reklame

Drvo budućnosti koje raste tri puta brže od ostalih brzorastućih stabala i za pet godina dostigne 20 metara visine i 42 centimetra u obimu – iz daleke Kine i Japana, pustilo je korenje u Pomoravlju.
500
U pitanju je paulovnija ili carsko drvo, specijalni hibrid koji podnosi velike temperaturne razlike, a koje je Paraćinac Delimir Grkić, znatiželje radi, zasadio na svojoj njivi u Zmiču.
Posadio je 150 stabala na šest ari i za tri meseca skoro sva su visoka tri metra, a debljina stabala im je oko šest centimetara. U rastu zaostaju samo one sadnice koje su bile pod vodom tokom poplave u maju. Grkić je prezadovoljan kako se paulovnija u njegovoj njivi „primila“, mada je, navodi, bio prilično skeptičan kad se odlučio za sadnju. Ipak, radoznalost je pobedila, a i ekonomski efekat, jer paulovniju poznavaoci nazivaju drvetom budućnosti upravo zbog isplativosti njenog uzgajanja.

Ovo drvo poreklom je iz Kine gde se koristi više od 3.000 godina. Rasprostranjeno je i u Japanu, a u Srbiju je stiglo tek nedavno preko rasadnika koji se specijalizovao za proizvodnju i distribuciju ove sadnice. Stvar je u tome da su se tek sada pojavili hibridi ovog neobičnog stabla koji mogu da uspevaju u klimatskim uslovima kakvi postoje kod nas. Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana za naše područje, pa sad nove vrste mogu da izdrže zimske temperature niže i od dvadeset stepeni Celzijusa ispod nule, a leti – preko 45 u plusu!
A, da krene sa sadnjom kineskog drveta, Grkića je podstakla, objašnjava, ekonomska kriza i jedna televizijska emisija o njemu.
- Cena ogrevnog drveta sve je veća jer se šume nemilice seku, a pošumljavanja nema. Stabla paulovnije sam zasadio zbog grejanja i, kako vidim, neću se pokajati. Zaista raste vrlo brzo tako da spremam nove sadnice. Na proleće zasadiću još 1.000 na 40 ari i tako ću svojoj porodici obezbediti ogrevno drvo za naredne tri do četiri decenije. Planiram seču 10 puta u tom periodu, to jest svake četvrte godine – izvodi ekonomsku računicu Grkić.
Carsko drvo ima ogromne listove i lisnu površinu, zbog čega i raste tako brzo. Lako se obrađuje i spada u kvalitetno tehničko drvo. Za industrijsku upotrebu spremno je za 7 do 10 godina, a za to vreme stablo dostiže debljinu od pedesetak centimetara. U Kini, recimo, običaj nalaže da se, kad se rodi žensko dete, zasadi jedna paulovnija koja se seče kad devojka stasa za udaju. Od nje se pravi kompletan nameštaj za miraz.
Nakon seče, novo stablo izrasta iz panja. I tako sedam puta, što u velikoj meri čini vrlo isplativom investiranje u sadnicu.
500
NEKTAR
Zasadi paulovnije odlični su i za pčelare jer su njeni cvetovi puni nektara. Paulovnija još može da se koristi za ishranu stoke. U tom slučaju sadi se gušće, a lisna masa kosi se svakih 20 dana. Ta stočna hrana hranljivija je od lucerke. Ako se opalo lišće prekrije zemljom, dobije se kvalitetan humus za đubrenje.
KISEONIK ZA 60 LjUDI
Prema Grkićevim rečima, paulovnija je korisna i kao čuvar životne sredine jer nije zagađivač prilikom sagorevanja. Tona kineskog drveta „daje“ svega pola kilograma pepela. Uz to, zbog velike mase i količine listova koji su široki i do 75 centimetara, paulovnija proizvodi veliku količinu kiseonika. Kaže da jedno stablo proizvede kiseonika koliko potroši 60 ljudi.
(Novosti)

0 коментара:

Постави коментар