Reklame

Gavrilo Princip, najveći terorista u istoriji čovečanstva i ideolog Al Kaide, rodonačenlik najveće terorističke organizacije, koji je pre skoro 100 godina ubio jednog mirnog i povučenog prestolonaslednika, pacifističke i progresivne Austrougarske carevine i to ni manje ni više, još princa prestolonaslednika i pride njegovu ženu.
Još je taj isti Crni Gavrilo bio i Srbin. Ma idealno ga je optužiti upravo i za osnivanje Al Kaide, a možda kada se malo duže i dublje zadje u suštinu, on je i glavni ideolog nacističkog Trećeg Rajha. On je osmislio i koncentracione logore, one nacističke i one ustaške.
Naravno, pisao bih ovako kako sam počeo kada bi bio plaćen za to, dobro plaćen. Pa bi ovome mučenom Gavrilu Principu zakačio još puno krivica.
Pošto me niko ne plaća, niti mi je iko naručio da pišem o Gavrilu Principu, ja ću pisati po svojoj savesti i časti, a opet trudiću se da budem krajnje objektivan.
Smešno je pročitati ili čuti da će naredne godine da se proslavi 100 godina od početka I svetskog rata. Nema se šta tu slaviti. To se obeležava. Prva strašna klanica evropskih naroda u 20. veku. Druga je usledila par decenija kasnije.
Istoriju pišu pobednici. Tačnije, istorija je onakva kakva jeste, može biti samo jedna, ali tumačenja istorije nas dovode do apsurda. To je slučaj i sa malo pre pomenutim Gavrilom Principom. Gotovo čitav vek je važio za simbol oslobođenja potlačenih od ropstva, a onda, svom silinom i na sve načine, pokušaji da se prikaže kao terorista.
Da ne žurimo, da krenemo redom, od Mlade Bosne, kojoj je Gavrilo Princip pripadao, pa do današnjih dana (nećemo od Kulina Bana, jer on nema nikakve veze sa Gavrilom).
Nakon aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, na delu je bila potpuna okupacija terotorija. Otišla je jedna moćna imperija, koja je bila jedino vojno moćna. Ostao je narod na terotiriji Bosne i Hercegovine, razdeljen verom, kada dolazi Austrogarska. Nailazim često na pisanja nekih "istoričara" koji navode svu blagodat koju je Austrougarska donela narodima u Bosni. Pa krenu prvo od železnice. Da, niko ne spori da su Švabe napravile železnicu u Bosni. E sporno bi bilo ući u raspravu zašto. Nisu sigurno da bi pomogli narod tamošnji, već da bi lakše koristili okupirana šumska, rudna i druga prirodna bogatstva. Ili možda zato što je htela da se pokaže dobrom, a ne zlom, maćehom?! Austrougarska nije ničim pomogla narodu u Bosni i Hercegovini. U mnogo goroj situaciji od Srba i Hrvata našli su se Muslimani. U tursko vreme su bili makar malo iznad Srba i Hrvata, ali, sa dolaskom katoličke imperije to pada u vodu, a voda ga i odnosi. 
Na delu je bila okupacija Bosne i Hercegovine gora od one turske. Dobar birokratski aparat velike i trome carevine je odlično funkcionisao. Kako Turska nije bila industrijalizovana zemlja, nisu joj posebno bila važna prirodna bogatstva Bosne i Hercegovine. Austrougarskoj i te kako je bilo stalno do toga. Na delu je bila bukvlna pljačka. Najlakše i najbrže je bilo eksploatisati šumska bogatstva. Sve što je bilo blizu komunikacija je u narednih nekoliko godina nakon aneksije bilo posečeno, nastavilo se sa izgradnjom železnice. Naravno, nisu pitali čija je šuma, a logično je da je nisu ni plaćali. Rudna bogatstva, koja je Bog darivao Bosni su takođe nemilice i potpuno besplatno korišćena, bolje je reći iskorišćavana. Narod je i dalje bio podeljen verom i nacionalnom pripadnošću. Više su bili zauzeti sami sobom međusobno, nego činjenicom da postoji jedan gazda, nimalo dobar po sve.
Sama ideja da svi Južni Sloveni žive u jednoj državi se je počela rađati još u prvoj polovini XIX veka. Čuveni Ilirski Pokret je u to vreme i nastao. Tu ideju je kasnije i prihvatio i sam regent Aleksandar Karađorđević i srpski politički vrh. Postoji mnogo više razloga da Južni Sloveni žive u jednoj državi, nego da ne žive. Neki kažu da je to Aleksandra koštalo i glave, kada su ga ustaše i VMRO ubili u Marseju. Da li je to posledica njegove greške vezane za stvaranje Jugoslavije, ili je glavom platio neke svoje druge greške, ili je nedužan to je tema za neku drugu priču.
Gavrilo Princip je bio pripadnik Mlade Bosne. Danas se koplja lome oko same organizacije. Jer, dokazati da je Mlada Bosna bila prosrpska, znači i dokazati direktnu krivicu Srbije za početak I svetskog rata. Međutim, nije tako. Mlada bosna je bila revolucionarna organizacija koja je imala za cilj oslobađanje Bosne od okupacije Austrougarske. Nigde nije zabeleženo da su se pripadnici ove organizacije zalagali za prisajedinjenje Bosne Srbiji. Nije ni tačno da je bila sastavljena samo od Srba. Mladu Bosnu su gotovo podjednako sačinjavali uz Srbe i Hrvati i Muslimani. I ne samo sačinjavali. Aktivnosti članstva su bile podjednako izražene, bez obzira koje je nacionalnosti član. Ovde se treba reći da je i sam Ivo Andrić, etnički Hrvat iz Bosne, pripadao ovoj organizaciji. Neki istoričari tvrde da je bio čak i glavni ideolog ove organizacije. Dakle, Mlada Bosna nije bila srpska organizacija, već su u nju ulazili omladinci svih nacionalnosti sa prostora Bosne i Hercegovine, sa ciljem da oslobode BiH od Austrogarske kao okupatora.
Ondašnjoj kraljevini Srbiji, nije nimalo odgovarao ulazak u rat sa Austrougarskom i Nemačkom. Bar ne u to vreme, jer je prošla kroz dva balkanska rata i sigurno joj je odgovaralo desetinu godina pauze, da ponovo se ekonomski i vojno stabilizuje. Iako je iz ta dva balkanska rata izašla kao pobednica nad Turcima i Bugarima, vojska kraljevine Srbije nije u ono vreme bila sposobna da vodi veliki rat sa moćnim protivnicima. Tako da pada u vodu priča da je Srbija htela rat. 
Sarajevski atentat, koji se dogodio upravo na veliki srpski praznik Vidovdan, nije odgovarao ni samoj Srbiji. Ukoliko je tačna sama priča da je načelnik obaveštajne službe i vođa Crne Ruke, major Apis, organizovao Mladobosance, onda to Apis nije uradio u interesu same Srbije. To što se atentat dogodio na Vidovdan, pa nije mogao dvor kralja Petra I Karađorđevića da naređuje Austrijskom prestolnasledniku Ferdinandu da organizuje protokol i vreme kada će da poseti koji deo carevine. Atentat bi se verovatno dogodio ili bio pokušan da je neki drugi datu Ferdinand odabrao za posetu Sarajevu. Dakle, Srbiji nije odgovarao rat, niti joj je bio potreban rat sa Austrougarskom. Stoji želja da se oslobode i ostali južnoslovenski narodi, ali, svakome pametnome političaru koji je vladao Srbijom, kao i danas, totalno suicidno bi izgledala ideja da se uđe u rat sa najmoćnijom carevinom na svetu. 
Dakle, atentat u Sarajevu, koji je izveo Gavrilo Princip je bio povod, a nikako se na njega ne može gledati kao na uzrok početka I svetskog rata. Šta je u stvari bio glavni razlog?
Dvema u to vreme pojedinačno najmoćnijim državama u Evropi, Nemačkoj i Austrougarskoj nije odgovarala ondašnja podela sveta. Naročito ne Nemačkoj, koja je od ujedinjenja pod Bizmarkom, sve više oko bacala na ono što nije njeno. Kolonije su uglavnom, a i politički uticaj, bili privilegija Francuske i Velike Britanije. Naravno, prodor na istok je bio za Nemce najlogičniji potez. Na carsku Rusiju još uvek nisu mogli da udare svom silom, ali na Srbiju su mogli, a ovladati Srbijom, znači ovldadati kičmom Evrope, Balkanom. Kasnije bi sve bilo mnogo lakše. Rat je, prema tome, trebao Nemačkoj i Austriji. Nikako Srbiji. 
Mogućnost da je sam Apis bio organizator atentata, ne znači da je to uradio u interesu Srbije. Niti da je to bilo podržane od strane kralja i predsednika vlade Pašića.
Sama Mlada Bosna je u ono vreme uradila nešto jako loše po samu Srbiju, bila ona vođena Apisom i Crnom Rukom ili ne. U ratu koji će uslediti je postradala trećina srpskog naroda u Srbiji. Iako je Srbija sa saveznicima iz rata izašla kao pobednik, jako je skupo platila tu pobedu. A tu svoju pobedu će srpski narod nastaviti da plaća sve do današnjeg dana.
Da li je ideja Jusoslovenstva, tj. da Južni Sloveni žive u jednoj državi bila ispravna ili pogrešna? Sta vojničkog i geostrategijskog gledišta, regent Aleksandar i vlada Srbije je pogrešila što je od saveznika tražila Jugoslaviju, u ono vreme Kraljevinu SHS. Kao pobednici u tom ratu, na osnovu Londonskog sporazuma, Srbiji su nuđene teritorije do Zadra na primorju i Varaždina na severu. To su i teritorije na kojima su živeli Srbi. Ipak se je odustalo od toga i Hrvate, Muslimane i Slovence, prestolonaslednik Aleksandar, kao svoju braću iz tabora poraženih velikodušno prevodi u tabor pobednika. Da je pogrešio, neće mu trebati puno vremena da shvati. Već u narednih pet godina postojanja kraljevine SHS, a onda i kraljevine Jugoslavije, Aleksandar će shvatiti da je napravio grešku. Čak je u jednom momentu i bio spreman na reviziju londonskog sporazuma i na prepuštanje teritorija Hrvatske i Slovenije Italiji, Austriji i Mađarskoj. 
Sa druge strane ideja Jugoslovenstva je sasvim prirodna i logična težnja naroda koji se sa pravom mogu nazivati braćom, jer u sebi nose istu krv, istog su porekla, govore isti jezik, da ti narodi žive u istoj državi ujedinjeni. Očigledno da moćnima u svetu nije nakon stvaranja odgovarala Jugoslavija. Istu su odmah nakon njenog stvaranja počeli urušavati. Naravno, jako dobro su poznavali narode koji žive u njoj, pa su na istu kartu uspešno igrali tokom celog XX veka, a to rade i danas. Zavaditi ključne igrače na utakmici, Srbe i Hrvate, ostali će sami po sebi da se posvađaju. Logikom zavadi pa vladaj, krenulo se u rušenje prve Jugoslavije, isto je urađeno kada je trebalo rušiti i drugu, a da ne bi došlo do treće, svojski se trude do danas.
Kome to odgovara da Gavrilo bude terorista a ne borac za slobodu?
Nije ovo prvi put u novijoj istoriji da se istorija prekraja i tumači na način koji je potreban u datoj situaciji.
Nemačka je kroz poslednju ekonomsku krizu prošla skoro neokrnjena. U odnosu na druge velike evropske nacije, nemačka prvreda je tokom ekonomske krize koja u zadnjoj deceniji potresa svet izašla čak i moćnija i nikada nije beležila stagnaciju, već sve vreme rast. 
Ma koliko hladni delovali, Nemci su se kroz istoriju pokazali jako sujetnim narodom. Uživaju u nadmoći i pobedama, ali im porazi jako teško padaju i ne zaboravljaju ih. Kada se je završio taj nesrećni I svetski rat i započeo, još nesrećniji, II svetski rat, Hitler kada je okupirao jednog od najvećih neprijatelja Nemačke, Francusku, tražio da Francuzi potpišu kapitulaciju u istom vagonu u kojem su Nemci 1918. godine to uradili. Možda je neko od vas mogao videti jednu jako zanimljivu fotografiju. Nakon aprilskog sloma Jugoslavije i ulaska u Sarajevo, ono što je naredio da mu obavezno donesu, jeste spomen ploča podignuta Gavrilu Principu. Postoji jedna od fotografija, gde Hitleru, tada negde u južnoj Austriji pokazuju tu ploču. 
Srbi su već loši momci. Nisu Srbi u poslednjim ratovima bili ništa niti bolji niti gori od Hrvata, Bošnjaka ili Šiptara, ipak su oni okrivljeni za sve što se događalo u nesrećnim devedesetim. Dobra je prilika, da Nemačka, krivotvorenjem istorije i sebe opere od jednog od najvećih grehova u svojoj istoriji. To da je zajedno sa Austrougarskom bila glavni akter ili izazivač jednog od dva najveća krvoprolića u istoriji ljudskog roda. Znamo dobro, da i drugo, najveće krvoproliće su izazvali upravo Nemci. To drugo je mnogo teže oprati, jer, da nije bilo strašnih logora smrti i pogroma nad Jevrejima, sve ostalo bi moglo da se prepravi u rat zbog ugroženosti Nemačke. Ovako, ostaje prilika da se bar jedan rat skine sa duše. Makar prema ostatku čovečanstva. Novac radi sve. Pa čak i kod istoričara i pseudo istoričara, novinara, reditelja i ostalih koji mogu da falcifikuju istoriju. Naravno, trudeći se da "dokažu" kako je upravo ovaj nevoljnik Gavrilo iza kojeg je stajala cela kraljevina Srbijaja, da je taj Gavrilo kriv za veliki rat. Vidi čuda, mali, bolesni Gavrilo, koji i onako teško da bi poživeo još desetinu godina, taj Gavrilo, ubi princa i prestolonaslednika švapskog i bi uzrok do tada klanici koju ljudski rod još nije video. A naravno, da bi cela stvar bila ubedljivija, nije on to mogao sam, nego uz pomoć drugih Srba koji su pripadali toj nekadašnjoj "Al Kaidi", koja se doduše nije zvala Mlada Srbija, već Mlada Bosna. I ne samo Srba koji su bili teroristi sa njim u toj Mladoj Bosni, nego i cele Srbije koja ga je podržavala. Tako da oni Nemci, tu se računaju naravno i Austrijanci, kao mali Nemci, nisu nimalo krivi za to što se dogodilo. Već su se samo borili protiv terorizma. Pa, sva nova osvajanja njihovih prijatelja i glavnih saveznika Amerikanaca, Britanaca i ostalog zapada, upravo se trenutno temelji na borbi protiv terorizma. 
Obeležavajući 1 vek od početka I svetskog rata, trebamo se sećati na ono šta nam se dogodilo, da nam služi kao opomena da nam se opet ne bi desilo. Ali će nam se desiti još strašnije stvari ako istinu ne iznesemo na svetlo dana, pa makar ona bila i protiv nas. Ostalo je još nešto više od pola godine jake medijske propagande, da se Gavrilo Princip proglasi prvim velikim teroristom u istoriji ljudskog roda. Ja, ne zato što je Srbin, ja ću ga i dalje smatrati borcem za slobodu i simbolom borbe potlačenih protiv velikih i moćnih okupatora. A vi?

Goran S. Janjić

0 коментара:

Постави коментар