Reklame


Postaviti ovakvo pitanje za nekog istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko želeo da ljudi širom sveta umiru, a da im se može pomoci? Ili možda trebamo gledati stvari prakticnije? Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?

Pitanja su na mestu. Ali postoji surova racunica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost života u današnjem svetskom poretku. To podrazumeva da glavnu ulogu ima dobit, a ne humanost. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i racunica lako uocljiva.
Prica koja sledi je prica o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Ucinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs.
Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanicno prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronicni poremecaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.

Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapecatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je prica o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapecacena.
Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena prica o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.
O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lecenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te price.

KAKO NASTAJE RAK?

Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke celije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, pocinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzrocnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog coveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguc. Kozmetika, veštacki konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska cadj...
Evidentno je i da postoje mnogi slucajevi kada dolazi do povlacenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lecenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.
Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hronicani poremecaj metabolizma u citavom organizmu. To je bolest koja obuhvata citav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti cesto je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zracenjem okolnih celija na mestu rasta kancerogenih celija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.

ZAŠTO SE CELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?

U ljudskom telu postoje hiljade celija koje su na neki nacin ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.
Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim celijama". One služe za popravku eventualno oštecenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove celije se transformišu u koštane celije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštecenja nekog mekog tkiva, ove celije se pretvaraju u celije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne celije" se transformišu u celije krvi. Kada dodje do fizicke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove celije se formiraju i aktiviraju povecanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih celija. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih "univerzalnih celija" se zaustavlja.

Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremecen, ove celije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobrocudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
Kada se kaže da je rak posledica stresnog nacina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je "okidac" koji aktivira "univerzalne celije".

Od ovih celija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene celije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slucaju bolešcu. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one pocinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.
Postojanje ovih "univerzalnih celija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uocio ogromnu slicnost izmedju pre-embrionickih celija i celija raka. On je ove celije nazvao trofoblastima. Te celije, upravo svojom sposobnošcu da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupcanu vrpcu, omogucavajuci embrionu da se dalje hrani i razvija cvrsto prikacen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on pocne da luci svoje enzime, ove celije iznenada prestanu da se umnožavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnožavanje ovih celije sprecava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.

Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lucenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove celije pocinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave.
Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali cime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih celija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.

DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?

Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajuci razne avitaminoze u ljudskom organizmu uocio je neke slicnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremecaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 - beriberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Covek je danas zdrav, a vec sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati vece doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti iscezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.
Analizirajuci pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se covek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jaci psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje iskljucivo kada u organizmu vec postoji hronican poremecaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.
Kancerogene materije su samo »okidaci« koji pokrecu »univerzalne celije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.


Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?

Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voca iz familije Rosaceae (ruže). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom vocke spravljajuci džem. Prosto, ništa se nije bacalo.
U Bibliji se cak može naci i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio coveka i ženu, kaže: "… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po citavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom bice vaša hrana".

Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa košcicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene obicaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti.
Pošto pripadnici ovog plemena inace jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to razlog. Ali nije tako.
Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.


Četiri devedesetogodišnjaka iz plemena Hunza



Pripadnici plemena Hunza skupljaju koštice kajsije

Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje ukljucuje i divljac. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobicavim sezonskim vocem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike kolicine životinjske masti.


Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajednicko je što koriste hranu tipicnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voce koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike kolicine vitamina B17.


Na žalost, vecina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside. Trava koju koriste domace životinje za ispašu, sadrži samo tragove nitrilosida. Imala bi ih možda više, da covek nije poceo veštacki da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od "civilizovane" stoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.
Tako su coveku koji jede meso i tu uskracene mogucnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu 250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jeduci "civilizovanu" i "fast fud" hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbacene iz jelovnika.
Laetril, Amigdalin, B17 zvanicno je prihvacen kao vitamin 1952.godine.


Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.



FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE
Ako se uzme u obzir da se danas obrcu stotine milijardi dolara na istraživanja uzroka nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj terapiji ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.
Cak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši se na istraživanja o nastanku raka, na lecenje uz pomoc citostatika i ostalih skupih medikamenata, zracenja, hirurške tretmane, itd. Americko "Društvo za borbu protiv raka" je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove "opake bolesti" zaveštavale su, i dalje to cine, citavu imovinu ovoj organizaciji, verujuci u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konacno pronadje famozni lek. O naporima miliona obolelih širom sveta koji groznicavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe americke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela za novcanom pomoci unesrecene dece i mladih ljudi.


Velelepne zgrade nekih centara za istraživanje raka

Šta bi se sa citavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zracenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi nacin.


U nemogucnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zracenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o cemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko americke vlade, korumpiranih lekara i biohemicara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril (vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid.

Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.

Na celu citave kampanje zapravo se nalazila americka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proci rigorozne procedure i ispitivanja koja se vrše nekoliko godina, sa eleboratima na hiljadama stranica Citava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara. Kompanija koja ovo može da plati ima mogucnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako skupo istraživanje samo tako i isplati. Ako se ne može ekskluzivno prodavati, nema istraživanja, nema leka. A ko može imati iskljucivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer?

Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi svaki milosrdan covek pomislio, vec elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.
Dr. Ricard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada nece odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca, vec samo velike farmaceutske kuce sa neogranicenim finansijama.
Ulog za novi lek je prakticno najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slucaju "Laetrila", koji je Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraživanje, a FDA je naložila da se na "Laetril" stavi etiketa - otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima.
Pošto su farmaceutske kompanije znacajni finansijeri predizbornih kampanja americkih politicara, i državna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.

Kako su i mediji pod kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i prica koju su prenele sve americke novine i televizije o tome kako se jedan nesrecni par u San Francisku otrovao kampujuci u prirodi i jeduci sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjicavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.

Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.
***
Tobožnji napori da se lek protiv raka pronadje poticu još iz vremena Ricarda Niksona, koji je borbu protiv raka (1971.) proglasio za strateški cilj SAD. Odmah je iz državnog dudžeta odobrio ogromna sredstva za istraživanja.
Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povecava. Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge životinje, napravljena genska karta coveka, ucinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to moguce?
Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je cak javno izjavio: " Svako treba da zna da je vecina istraživanja o raku obicna prevara."
Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišcenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne celije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom pocivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.
Terapija vitaminom B17, odnosno "Laetrilom", bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao "otrovan i opasan", baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao "šarlatanstvo i prevara".
Nacin kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog iskljucivo na profitu i lobijima. Naime sva istraživanja koja su vršena na "Laetrilu", radjena su tako da dokažu da je otrovan. Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.
Kako bi pred javnošcu bili još ubedljiviji, najpoznatija americka bolnica i institut za rak Sloan - Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odlucila da angažuje vrhunske svetske strucnjake koji su se bavili proucavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja "Laetrila" bili ohrabrujuci, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zadužen ispred bolnice za odnose sa javnošcu morao je da predstavi laž. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.
Najveci donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su clanovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme (1954.), mogu se lako uociti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Americke komisije za atomska istraživanja, mocnih hemijskih kompanija i drugi.
Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraživanja raka i spravljanje novih lekova. Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Clanovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na celnim funkcijama u americkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor mocne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Džejms Robinson je clan upravnog odbora Sloan - Keteringa i direktor Bristol - Mejersa. Sve to je razlog zašto su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Americka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), ukljuceni u borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih života nisu znacajni, koliko je znacajan profit.
O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin još 1974.
U Australiji su primenili slicnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Džon Hauard podržan upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja "Laeterila" je zvanicno zabranjena, ali ako neko baš želi da ga koristi, državna Služba za lekove (TGA) za svaki poseban slucaj može odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju ocišcene.
Ali slucaj izvesnog Džejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je "komicni" vrhunac u radu kanceromafije.
Vejl (34) se od svoje 18 godine lecio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlucio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlecenje podeli sa drugim sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kajsije, propagirajuci teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tužila što "medju bolesnima širi lažnu nadu" pricom o "lažnom leku" (Laetrilu), prodaje "visoko toksican" proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj nesreci(!)
Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaže: "Nema naucne potvrde da Laetril nudi bilo šta osim lažne nade za obolele od raka, navodeci ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu što pre". FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:" Ovim šaljemo snažnu poruku da necemo tolerisati marketing fals medicine". Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala "Hrišcanska Braca".
Ipak, Vejl se, dok služi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajuci se zašto se FDA toliko zalaže za "konvencionalno lecenja" koje podrazumeva zapravo spaljivanje celija zracenjem i hirurgiju koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno lecenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada kanceromafija.
Da li se ovako društvo stvara i u zemljama bivše Jugoslavije?!

U CEMU JE TAJNA VITAMINA B17?
Još 1802. izvesni hemicar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživaci postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grckog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naci podatak da je korišcen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim kolicinama upravo prisutan u gorkom bademu.
Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lecenje tumora na koži.
Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo procišcen iz "amigdalina" i to je 1952. godine ucinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skracenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforicne glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanicno je prihvaceno 1952.



KAKO DELUJE LAETRIL?
Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze cak dva toksicna elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zakljucano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jaci otrov) aktivirali, molekul se mora "otkljucati".

U organizmu se kao nadležni enzimi za "otkljucavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajuci otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u pocetku tvrdili, vec se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.



Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u citavom organizmu, ali najveca koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veca, nego u zdravim celijama. Tako se prakticno otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih celija. Najzanimljivije je što, maligne celije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

Za ovaj efekat "otkljucavanja" molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemicari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jeduci ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slucajno zahvatile. Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez znacajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksican. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksicno da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konacno, pred brojnim novinarima i naucnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka i nije se otrovao.

Ipak, strah od Laetrila je tako i u Australiji raširen.


Kada se knjiga "Svet bez raka", Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slucaj onoga ko želi da se podvrgne lecenju Laetrilom, odlucujuci da li da mu se omoguci uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji ce mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogucilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.


U Americi je Laetril i danas raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu ("Oaza nade") koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvecih pobornika teorije doktora Krebsa.


GDE SE NALAZI VITAMIN B17?
Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.

Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog coveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voca imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasicene masne kisline i razlicite minerale. Ipak, najveci izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.


KAKO IZGLEDA LECENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: LAETRIL NIJE NIKAKAV CUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizleciv, vec zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremecaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremecaja koja pocinje na jednom organu, a zatim se širi na citav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, cijim se unošenjem, rak ne povlaci automatski.
SAMO UZIMANJEM VITAMINA B17 NIŠTA SE NE MOŽE POSTICI, AKO SE ISTOVREMENO I DRUGI NEOPHODNI ELEMENTI U ORGANIZMU NE DOVEDU U METABOLICKI BALANS.
Ovo je u lecenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lucenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lucili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lancanu reakciju. Tako smo vec naveli da su u Australiji genetski modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.
Tako, ma kolike doze "Laetrila" se uzimale, on se nece korisno razgradjivati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi koji mogu da rastvore opnu maligne celije ili neki minerali. Posebno je važan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva. Kod davanja injekcija "Laetrila" za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike kolicine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.
U svojoj klinici »Laetrilom« doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporucuju da idealna enzimska kombinacija za delovanje »Laetrila« sadrži: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg); Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat teleceg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg); Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedinica); L-Glutathione (10mg);
Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima medjuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima važna kako bi se maligna celija što bolje napala. Zato je važno da se terapija »Laetrilom« (iako je on sam potpuno netoksican i u slobodnoj je prodaji, osim u SAD i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.
U tretmanu raka "Laetrilom" u klinici "Oaza nade" u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bica na planeti. Imune su prakticno na sve bolesti koje covek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujuci vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire citav imuni sistem. Ovaj netoksicni element koristan je i kod lecenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišcenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnocom i dojenjem što, takodje, treba napomenuti.
Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najcešce se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujuci da što više pojedu koštica brže ce se izleciti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znaci da nema vitamina B17 u sebi. "Latreil" je ipak manje toksican od šecera i cak 21 put manje toksican od aspirina. Sa druge strane, svi klasicni lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.
Evo kako cijanid iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše. Rak voli šecer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati. To znaci ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šecer. U protivnom celije raka ce se slatko hraniti, ali se nece trovati. Naprotiv, još bolje ce napredovati.
Kod preventivnog uzimanja tableta "Laetrila" od 500 mg
efekat se pojacava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji ce se aktivirati i pomoci "Laetrilu" da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti citavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.
Proteolitski enzimi vare proteinski omotac oko kancerozne celije i omogucavaju cijanidu da bude "svaren". Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan želudac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se pomoglo u svarivanju i redukciji toksicne nesvarene hrane.
Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u lecenju raka uz pomoc "Laetrila". Citava ova metabolicka terapija se vrši u dve faze, od kojih prva traje 21 dan, a druga još tri meseeca. Ali, to je samo deo terapije.
Sa druge strane, pošto kao »okidaci« za umnožavanje kanceroznih celija služe razne kancerogene materije, a one su u vidu raznih civilizacijskih dostignuca, potrebno ih je potpuno eliminisati iz organizma. Zato za vreme lecenja treba potpuno obustaviti unos svih »kancerogenih okidaca« ili ih svesti na najmanju mogucu meru. To znaci: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno iskljuciti slanine, šunku, preeadjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštackim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šecer i veštacke zasladjivace (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, vec samo kuvanu i pecenu. Od sokova uzimati što više sveže cedjenog voca i povrca. Šest do osam caša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se iskljuciti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu, bez naocara sa zaštitnim UV filterima. Što manje vremena provoditi na veštackom svetlu, osim pod onim koje ima ceo spektar boja, kao fluorescentne cevi. Izbegavati gledanje televizora kao i korišcenje losiona, toksicnih lakova za kosu, antiperspirant dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd. Jednostavno, prilagoditi se životu coveka iz prirode.
Najzad, ono što ce svakog obolelog od raka dovesti u nedoumicu je: da li prvo primeniti alternativnu terapiju sa »Laetrilom«, ili prvo probati sa klasicnim lecenjem, koje nudi takozvana ozbiljna medicina. To je svakako hamletovska dilema, jer ako se prvo krene sa hemoterapijom, operacijama, citostaticima, zracenjem, transplantacijom celija..., i sve se pokaže nesupešnim, ostaju prirodni lekovi, za kojima vecina i poseže tek na kraju. Ali, problem je što su tada mnoge zdrave celije vec uništene, organizam trajno osakacen i oslabljen, i još više toksikovan. Alternativna prirodna lecenja, logicno, tada više ne daju rezultate.
Sa druge strane, savetovati nekome da prvo krene sa alternativnim lecenjem (npr. Laetrilom), riskantna je preporuka, jer ce u slucaju neuspeha vecina lekara reci: »zakasnili ste«.
Kako odluciti?
Anticki filozof Sokrat ucio je svoje ucenike da se u potragu za istinom može krenuti samo onda kad se dovede u pitanje neko verovanje koga smo se do tada cvrsto držali. Savremena propagnda danas, putem medija, cini upravo suprotno, namecuci odgovore pre nego što ljudi i pomisle da nešto pitaju. Tako je najveci deo covecanstva prestao da misli i postao potrošacka masa koja se ponaša u skladu sa reklamnim preporukama i informacijama iz medija. Navikli smo da drugi misle i istražuju za nas. Ni u vreme Sokrata (koji je nateran da popije cašu otrova) ni danas, onima koji pokušavaju da misle svojom glavom, nije lako.
Na osnovu onoga što je o »Laetrilu« vec napisano, svakome stvorenom od prirode (i boga), ostaje da sam razmisli i odluci kako ce svoj život ocuvati. A za to odlucivanje coveku je i podaren mozak. Treba ga samo napuniti informacijama i »ukljuciti«. Samo takav život je i dostojan coveka.

0 коментара:

Постави коментар