Albanci skupljaju milion potpisa za objedinjavanje svih sunarodnika u jednu državu. “Prirodna“ veća od Velike. Potpise već dali pojedini poslanici u okolnim zemljama
Osnivač pokreta „Prirodna Albanija“, direktor Instituta za regionalne prognoze iz Tirane Kočo Danaj, u novom zamahu promovisanja starog projekta, osim medijskih nastupa, pokrenuo je i potpisivanje peticije za ostvarenje tog cilja, „za predupređenje trećeg balkanskog rata“, na koju su, kako tvrdi, potpise već stavili poslanici parlamenata Albanije, Crne Gore, Kosova, Makedonije.
U rukovodstvima vladajuće albanske Demokratske unije integracija (DUI) Aljija Ahmetija i opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) Mednuha Tačija, u Makedoniji, nisu voljni da komentarišu tvrdnje Danaja. No, nema ni demnatija, a prema procenama dela albanskih analitičara u Skoplju, izvesno je da projekat „prirodne Albanije“, bez ikakve sumnje „ima prirodnu podršku“ i iz susedstva, pa svakako i iz Makedonije.
Peticiju potpisuju Albanci i u zemljama zapadne Evrope, a u medijskim nastupima Danaj objašnjava da time „žele da izvrše pritisak na međunarodnu zajednicu kako bi se ostvario cilj da svi Albanci žive u zajedničkoj državi“.
Danaj je precizirao da će se mnogi iznenaditi rezultatima podrške, koji će biti objavljeni 28. novembra, na Dan albanske zastave. Na konferenciji za novinare u Minhenu on je precizirao da će do tada sasvim sigurno biti prikupljeno milion potpisa Albanaca u dijaspori. Peticija će, kako je najavio, između ostalog, biti predata vladama Nemačke, Velike Britanije i Austrije.
Osam faza ka cilju ostvarenja cilja „Prirodna Albanija“, prema Koču Danaju, trebalo bi da se sprovede u osam faza. Početak je predviđen spajanjem Albanije i Kosova i „preuzimanjem“ teritorija Zapadne Makedonije, potom grčke oblasti Čamurija, pa priključenjem „Preševske doline“ na jugu Srbije i dela Crne Gore. U slučaju „smetnji“ u ovom projektu, Danaj je u nekoliko navrata procenio da „ukoliko izbije treći balkanski rat“, žarišta bi bila na severnom delu Kosova, u Makedoniji, Grčkoj i u Bosni i Hercegovini.
Precizirao je da je potpis na pomenutu peticiju do sada stavilo oko 40 poslanika albanskog, crnogorskog, kosovskog i makedonskog parlamenta. Projekat koji je pokrenuo 2010. Danaj afirmiše granice predviđene aktom od pre jednog veka, na Skupštini u Valoni 28. novembra 1912. godine. Protivi se izrazu „Velika Albanija“, budući da su ga, kako objašnjava, koristili „naši protivnici da zaplaše Evropu, SAD, susede“, jer bi ta Velika Albanija „zapalila Balkan“.
- Velika Albanija je nacistički apel, vezan za juni 1941. dogovorom Ćano - Ribentrop o podeli zona i teritorija na Balkanu. Po tom dogovoru je stvorena „Velika Albanija“, koja, realno, isključuje iz Prirodne Albanije - Preševo, Bujanovac, Vitinu, Kačanik, Kumanovo i formira četiri prefekture na Kosovu. Ne obuhvata ni Mitrovicu i sever Kosova. Albanija u prirodnim granicama je pravni čin Skupštine u Valoni od 28. novembra 1912. To je Albanija izgrađena na osnovu četiri osmanska vilajeta, 100 odsto sa albanskim stanovništvom i albanskom većinom. U granicama od Preševa do Preveza i od Drača do Skoplja - govori Danaj.
U rukovodstvima vladajuće albanske Demokratske unije integracija (DUI) Aljija Ahmetija i opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) Mednuha Tačija, u Makedoniji, nisu voljni da komentarišu tvrdnje Danaja. No, nema ni demnatija, a prema procenama dela albanskih analitičara u Skoplju, izvesno je da projekat „prirodne Albanije“, bez ikakve sumnje „ima prirodnu podršku“ i iz susedstva, pa svakako i iz Makedonije.
Peticiju potpisuju Albanci i u zemljama zapadne Evrope, a u medijskim nastupima Danaj objašnjava da time „žele da izvrše pritisak na međunarodnu zajednicu kako bi se ostvario cilj da svi Albanci žive u zajedničkoj državi“.
Danaj je precizirao da će se mnogi iznenaditi rezultatima podrške, koji će biti objavljeni 28. novembra, na Dan albanske zastave. Na konferenciji za novinare u Minhenu on je precizirao da će do tada sasvim sigurno biti prikupljeno milion potpisa Albanaca u dijaspori. Peticija će, kako je najavio, između ostalog, biti predata vladama Nemačke, Velike Britanije i Austrije.
Osam faza ka cilju ostvarenja cilja „Prirodna Albanija“, prema Koču Danaju, trebalo bi da se sprovede u osam faza. Početak je predviđen spajanjem Albanije i Kosova i „preuzimanjem“ teritorija Zapadne Makedonije, potom grčke oblasti Čamurija, pa priključenjem „Preševske doline“ na jugu Srbije i dela Crne Gore. U slučaju „smetnji“ u ovom projektu, Danaj je u nekoliko navrata procenio da „ukoliko izbije treći balkanski rat“, žarišta bi bila na severnom delu Kosova, u Makedoniji, Grčkoj i u Bosni i Hercegovini.
Precizirao je da je potpis na pomenutu peticiju do sada stavilo oko 40 poslanika albanskog, crnogorskog, kosovskog i makedonskog parlamenta. Projekat koji je pokrenuo 2010. Danaj afirmiše granice predviđene aktom od pre jednog veka, na Skupštini u Valoni 28. novembra 1912. godine. Protivi se izrazu „Velika Albanija“, budući da su ga, kako objašnjava, koristili „naši protivnici da zaplaše Evropu, SAD, susede“, jer bi ta Velika Albanija „zapalila Balkan“.
- Velika Albanija je nacistički apel, vezan za juni 1941. dogovorom Ćano - Ribentrop o podeli zona i teritorija na Balkanu. Po tom dogovoru je stvorena „Velika Albanija“, koja, realno, isključuje iz Prirodne Albanije - Preševo, Bujanovac, Vitinu, Kačanik, Kumanovo i formira četiri prefekture na Kosovu. Ne obuhvata ni Mitrovicu i sever Kosova. Albanija u prirodnim granicama je pravni čin Skupštine u Valoni od 28. novembra 1912. To je Albanija izgrađena na osnovu četiri osmanska vilajeta, 100 odsto sa albanskim stanovništvom i albanskom većinom. U granicama od Preševa do Preveza i od Drača do Skoplja - govori Danaj.
0 коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.