Reklame

Vojislav Šešelj, koji se u pritvoru Haškog tribunala nalazi od februara 2003, nakon izuzeća sudije Frederika Harhofa bliži je oslobađajućoj presudi u postupku za ratne zločine, smatraju pravni stručnjaci.

Usvojen zahtev: Vojislav Šešelj
U Haškom tribunalu juče nisu hteli da odgovore na niz pitanja „Blica” u vezi s odlukom izuzeća danskog sudije „zbog pristrasnosti“ na zahtev optuženog Šešelja, ali su naveli da će odluku o tom predmetu doneti potpredsednik suda.

- Odluku o tome kako će se odvijati slučaj Vojislava Šešelja razmotriće potpredsednik Suda sudija Karmel Agius, koji je bio dodeljen da razmotri zahtev Vojislava Šešelja za izuzeće sudije Harhofa - rekli su u Haškom tribunalu.

Advokat Branislav Tapušković kaže za “Blic” da izuzeće danskog sudije Frederika Harhofa može da vodi donošenju oslobađajuće presude Vojislavu Šešelju.
- To je za Šešelja odlično jer je Harhof u veću uvek glasao na štetu Šešelja. Čim iznutra u Haškom tribunalu dođe do toga da se sazna da se vrše pritisci na sudije, onda se neko smeni - objašnjava advokat Tapušković.


Harhof nije stalni sudija

Sudija Frederik Harhof nije stalni sudija Haškog tribunala, već - nestalni. Listu nestalnih sudija bira Skupština UN. Da bi se oni uključili u suđenje, potrebno je da predsednik Tribunala piše generalnom sekretaru UN da izabere sudiju sa liste za konkretno suđenje. Tako je sudija Harhof izabran novembra 2007. da bude u predmetu protiv Vojislava Šešelja, isto kada i sudija Flavija Latanci iz Italije.
Sudija Harhof je na adrese 56 prijatelja i saradnika uputio pismo u kojem je ocenio da su oslobađajuće presude hrvatskom generalu Anti Gotovini, bivšem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću i bivšem šefu DB-a Jovici Stanišiću plod politički motivisanog pritiska predsednika suda Teodora Merona na kolege.
U podnesku od 9. jula, Šešelj je naveo da se vidi da sudija Harhof robuje predrasudama da su Srbi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, a nesrbi žrtve. Haško tužilaštvo, koje je tražilo 28 godina zatvora za Šešelja, protivilo se izuzeću danskog sudije. Tužilaštvo je u odgovoru na Šešeljev zahtev tvrdilo da za to nema osnova jer je reč “o privatnom pismu”.

Odluku da se izuzme sudija Harhof potpisale su sudije Bakone Džastis Moloto i Barton Hil, dok je sudija Liu Dakun priložio izdvojeno mišljenje. Sudije koje su potpisale odluku smatraju da bi svaki razumni pojedinac upoznat sa pismom Harhofa verovao da je on naklonjen izricanju osuđujućih presuda, a da se to odnosi i na slučaj Šešelja.

Zoran Krasić, funkcioner SRS i član pravnog tima za odbranu Šešelja, napominje da se presuda lideru SRS donosi od 20. marta 2012, kada je dao završnu reč.

- Presuda se ne donosi 30. oktobra, već se donosi od 20. marta prošle godine. S izuzećem Harhofa se postavlja pitanje njegovog učešća u pisanju presude. Ne mogu da nagađam šta će odlučiti u Hagu. Nema boljeg primera za zloupotrebu postupka. Postupak može da se obustavi iz najmanje 83 razloga, koja sam ja utvrdio po međunarodnim standardima, počevši od suđenja u razumnom roku - kaže Krasić.

On navodi da je sudija Harhof držao predavanje u BiH i Hrvatskoj i prenosio im stavove u udruženom zločinačkom poduhvatu, a da je u pismu pokazao je da je sklon osudama, a pogotovo osudama Srba.

0 коментара:

Постави коментар