ČOVEK KOJI JE UBIO ČE GEVERU: Svi veruju u farsu o heroju

Kada smo ga uhvatili molio je za svoj život. On za mene nikada nije bio heroj, a nije ni sada. Tek lik s onih majica, kaže general Salomon

General Prado i Če Gevara: Lovac i plen

Na današnji dan 1928. godine rođen je legendarni kubanski revolucionar Ernesto Rafael Gevara Linč de la Serna ili samo "Če" i baš danas je objavljen intervju s generalom Garijem Pradom Salomonom, čovekom koji je Čea locirao, uhapsio i ubio.

Intervju sa generalom Salomonom napravljen je u njegovoj kancelariji u centru Santa Kruza u Boliviji, gde se nalazi u  kućnom pritvoru, jer ga Evo Morales, socijalistički predsednik nije voleo.

General Gari Prada Salomon: Ne veruje u legendu o Čegevari

Još daleke 1970. godine u planinama Sijera de Maistre, mladi kapetan Prado s grupom vojnika, posle 11 meseci potrage, zarobio je tada već poznatog revolucionara Če Gevaru. Fotoaparat koji stoji na stolu ispred nas jedan je od neprocenjivih suvenira iz tih dana. Gledamo i fotografije, nekoliko prvih snimaka je napravio Če a ostatak general Prado. Obojica mladi, Če bradat i zapušten, izluđen od neizvesnosti i planine u kojoj se skrivao mesecima, i kapetan Prado, stasit u novoj američkoj uniformi.

"Znali smo da je u tim brdima. Mesecima smo ga tražili, na kraju je upao u našu zasedu. O tim trenucima, snimljeno je stotine reportaža, filmova, knjiga, mada po meni tu se nije dogodilo ništa epsko. Bio je uplašen, potpuno zapuštenog izgleda. Pružali su otpor, na kraju se predao. Vrlo jednostavna vojna akcija, bez puno gubitaka", pripoveda general, ne spominjući imena.

Sve ostalo je istorija, ali istina o Čeovom hapšenju izrečena od "ovog" čoveka, zaista je nekako posebna, teška. General je jedini i istinski svedok poslednjih trenutaka života poznatog "izvoznika" revolucije i čuvar kontroverzne tajne njegovih zadnjih reči i poruka. Sva romantika o Čeu, idealistu, revolucionaru, romantiku, potpuno je zbrisana pred ovim vojnikom.

Dva vojnika pogledala su se oči u oči. "Ja sam Če Gevara, nemojte da pucate predajem se. Ja sam vam vredniji živ nego mrtav, nemojte da pucate...", reči su koje je prve čuo od legendarnog revolucionara.

"Bio sam jako srećan jer sam znao da je napokon došao kraj akciji. Isto tako, ne mogu da ne spomenem koliko sam bio u šoku kada sam shvatio da je upravo taj neugledni čovek ispred mene famozni Če. Bio je sav u dronjcima, nepodnošljivo je smrdio. Nikada to neću da zaboravim. Jedva je izgovarao tu i tamo koju reč, moral mu je bio ispod nule. Potpuno uništen čovek", priča general.

"Zatvorili smo ga u školskoj zgradi u La Higueri i nakon što sam obustavio akciju otišao sam do Čea. Pitao sam ga je li dobro, treba li mu kafa ili cigareta. Pogledao sam mu ranu na nozi, sve je bilo u redu. Netačno je da je uhvaćen jer je bio ranjen, rana mu naime nije ni krvarila.

Fizički je bio iscrpljen, ali ne zbog ranjavanja već verojatno radi više dana gladovanja i astme. Odlučio sam  da prema njemu postupam časno vojnički i on je stekao neku vrstu poverenja prema meni. Počeli smo da razgovaramo, i to smo uradii nekoliko puta tokom noći.

Prvo me pitao šta će se dogoditi s njim. Objasnio sam mu da smo neke njegove saborce, uhvaćene nekoliko dana ranije, poslali na suđenje u La Paz. Rekao sam mu i da je u Bolivijimaksimalna kazna zatvora 30 godina i da kod nas ne postoji smrtna kazna. Nakon ovog saznanja malo mu se popravilo raspoloženje. Do tada je bio polumrtav, a tada mu se vratio sjaj u oči", opisuje Prado noć  9. oktobra 1967. godine.

Nedugo zatim, zazvonio je telefon.  Predsednik Republike Barientos, izdao je kratku zapovest. General je izašao i postrojio vojnike. Zapitao ima li dobrovoljaca. Bila su sedmorica. Zatim ulazi u sobu gde sklupčan u ćošku sedeo Če. General je izlašao sa zlatnim satom, a s njim izlazi i Če ispred odabranog vojnika.

Bolivijske planine proparao je prasak. General se obrijao, nije mogao da spava tu noć. Niti mnoge posle.

Dolaz: Telo ubijenog revolucionara

Kao stotine puta do sada zaključuje da je sve ostalo samo stvar marketinga: reprodukcije majica, kapa, nalepnica, postera. To je jedna obična farsa o heroju! Uspomena na kojoj se odlično zarađuje-ističe general.

Čegevara bio izdan: Dogovor Vašingtona-Havane i Moskve

Hvatanje Če Gevare bila je prva ozbiljna stvar oko koje su se uspeli da se dogovore službeni Vašington, Havana i Moskva. Svi oni, dakako iz drugačijih razloga, želeli su Čeovu smrt i jasno je da je on bio izdan. S druge strane njegova smrt označila je kraj gerilskog ratovanjakoje je Če do tada neumorno zagovarao i opisao u svojoj knjizi.

Na kraju sve što je radio u Boliviji bilo je u suprotnosti s preporukama i tezama o ovakvom ratovanju koje je do tada zagovarao. Če je u Boliviju poslan da umre. Mi smo samo odradili posao. Uostalom bilo ga je tada teže naći nego pobediti", dodao je general.

Čegevarin roleks

Prilikom zarobljavanja Če Gevara je kod sebe imao dva sata marke roleks, poznati Dnevnik iz Bolivije, pištolj, fotoaparat i još nekoliko sitnica. Svaka od njih među kolekcionarima danas verovatno vredi suvog zlata.

"Če mi je tokom noći pre nego što je smaknut dao oba roleksa. Nešto ranije su mu ih uzeli moji vojnici, ali ja sam mu ih vratio. Valjda iznenađen tim činom zamolio me da ih pričuvam, pa ako se njemu što desi da ih pošaljem na Kubu. Naime jedan sat je bio njegov, a drugi od ubijenog saborca. Te rolekse su imali svi vodeći revolucionari s Kube kojima ih je darivao Kastro posle pobede. Pošto je ubijen, njegov sat sam zadržao, a drugi dao svom komandantu u La Pazu", kaže Prado.
"Kada je Bolivija sredinom 80-ih godina uspostavila diplomatske odnose s Kubom sat sam dao njihovoj ambasadi uz molbu da ga uruče nekome od Čeove porodice. Bez obzira na vrednost nisam želeo da imam nešto što mi ne pripada", ispričao je Prado.

Čeova kletva

Ohrabreni generalovom pristojnošću, pitamo, veruje li u Čeovu kletvu, koja je zapravo dostigla sve one koji su učestvovali u njegovom ubijstvu. Zaobišla je samo Fidela Castra, koji ga nije ubio, već ostavio u planini. Naime, vojnik Mario Terano se propio i potpuno propao, danas je živ ali život mu je tek sena, nikad nije dao niti jedan intervju, generalu Pradu je vlastiti pištolj opalio i doživotno ga prikovao za kolica, a vojnici koji su uhvatili Čea gotovo su redom umirali, ludeli, nestajali, …

"Većina ljudi uopšte ne razume ko je bio Če. Nakon revolucije na Kubi vodio je program odmazde nad političkim protivnicima i ubio na stotine ljudi. Kada smo ga uhvatili promenio je ploču i molio za svoj život. On za mene nikada nije bio heroj, a nije ni sada. Tek lik s onih majica. Obična moda! Kakva kletva, to su gluposti", zaključio je general.

Otvorio dušu: General Prado

Če turizam

Evo Morales, prvi demokratski izabrani predsednik Bolivije iz redova Indijanaca, u kancelariji ima portret Če Gevare i neretko ističe da je Če još simbol slobode, pravde i jednakosti, ali i dodaje "danas su drukčija vremena".

General nastavlja: "Evo Morales umesto da slavi i divi se čoveku koji nam je upao u zemlju, trebao bi da slavi vojsku koja ga je uhvatila. On ne razume da ga je Kuba poslala da ga se reši. Ovde mu je čak i komunistička partija okrenula leđa. Bio je potpuno sam. Prevario se došavši u Boliviju. Odabrao je potpuno pogrešno mesto za revoluciju".

Legendarna fotografija Alberta Korde s likom Ernesta Če Guevare proglašena je jednom od najznačajnijih prošlog veka. Sam fotograf od nje, osim slave, nije imao neku koristi i nije zaradio niti jedan dolar. Fotografija otisnuta na majice prodana je u stotinama miliona primeraka, kao i knjige koje je napisao sam Če te one u kojima drugi autori opisuju njegov životni put.

Kako to obično biva s idolima, vremenom su mu pripisivane odlike koje nije imao, a sve ono loše sto je učinio poput smaknuća zarobljenika nakon pobede na Kubi, jednostavno je zaboravljeno. A kako i ne bi kada se od uspomene na njega i danas odlično zarađuje.

"Če turizam" na Kubi toliko je unosan da ova  država verojatno na njemu godišnje zarađuje više nego od poznatih cigara i ruma. Ništa manje razloga za zadovoljstvo nemaju niti stanovnici bolivijskog grada Valegrandea i obližnjeg sela La Higuera u kojem je komandant ubijen.