Reklame


Benedikt Šesnaesti
Piše Spomenka Milić

Svet još nije umro, a ka’će - ne znamo... Apokalisa je najavljivana za 2800. godinu pre nove ere (zapis na asirskoj glinenoj pločici), za 500. godinu nove ere, pa za 634, 793, 1000. godinu (poznata je masovna histerija koja je tada zahvatila Evropu), 1524 (po računu londonskih astrologa, 1. februara te godine trebalo je da počne Veliki potop), 1555 (po računici francuskog teologa Pjera d’Ajlija to je 7000.godina od stvaranja sveta, 1666, 1688, 1814. 1843, 1900 (tada je stotinak članova sekte „Ruska braća i sestre” izvršilo samoubistvo), 1910 (ovoga puta „zaslužna” je bila Halejeva kometa), 1967, 1978 (tada je Džim Džons u smrt odvukao 913 članova svoje sekte), 1997 (opet „zasluga” jedne komete, a rezultat je bio još jedno kolektivno samoubistvo - 38 članova sekte „Nebeska kapija”), 1999 (nastradala je samo Srbija), 2000 (čak je i milenijumska buba „zakazala”). Prođe i 21. decembar 2012.
Opcije za naredni sastanak za neminovnim dolaze ni manje ni više - iz pera Isaka Njutna. Iako se već neko vreme znalo za „vannastavne” aktivnosti tvorca Teorije gravitacije, najveće zasluge za otkrivanje svetu Njutnovih teoloških (jeretičkih?) spisa, u kojima se naučnik bavi proučavanjem Biblije i tumačenjem vizija biblijskih proroka varovatno ima Kanađanin Stiven Snobelen. Dr Snobelen je profesor istorije nauke i tehnologije na Univerzitu u Halifaksu (Nova Škotska), a 2003. je postao zvezda BBC-ijevog dokumentarca „Njutn: Mračni jeretik” (Newton: The Dark Heretic)
A šta je to toliko privlačno u jednom dokumentarnom filmu? Činjenica da je u Njutnovim rukopisima pronađen datum Apokalipse - negde oko 2060. godine.

Priča iz treće ruke
Za početak, da se podsetimo nekih crtica o Njutnu. Ovaj fizičar, matematičar, alhemičar i filozof prirode rođen je 25. decembra 1642, a preminuo 31. marta 1727. u Londonu. Tvorac je prvog refleksionog teleskopa, zalagao se (u ono doba, kada se nije znalo ni za „f” od fotona) za čestičnu prirodu svetlosti, proučavao brzinu zvuka, ali... Imao je i svoju drugu stranu. Hiljade i hiljade stranica napisao je o svojim teološkim pogledima i proračunima do kojih je došao na osnovu proučavanja Biblije, a samo je jedna Njutnova knjiga o Bibliji ikad objavljena, i to 1733, šest godina posle njegove smrti: „Opservacije o proročanstvima Knjige proroka Danila i Apokalipse Svetog Jovana”
Njutnovi teološki i alhemijski papiri bili su u vlasništvu porodice Porstmut i držani su dalje od javnosti sve do 1936, kada su prodati na Sotebijevoj aukciji u Londonu. Najveću kolekciju tada je kupio Abraham Šalom Ezekijel Jahuda, svestrani gospodin - lingvista, istraživač, profesor i - kolekcionar retkih spisa. Kada je preminuo, 1951, ostavio ih je novoosnovanoj državi Izrael. Međutim, testament je osporavan, pa su rukopisi stigli u Izrael tek 1969, kada su smešteni u Jevrejsku nacionalnu i univerzitetsku biblioteku u Jerusalimu.
I, konačno su naučnici imali pristup ovom zborniku. Međutim, do ozbiljnijeg proučavanja moglo je da dođe tek od 1991, kada su Njutnovi naučni, administrativni, teološki i alhemijski rukopisi prekopirani na mikrofilm. Značajan trenutak u proučavanju ovih radova obeležen je osnivanjem „Projekta Njutn” (Newton Project) 1998, od strane Kraljevskog koledža u Londonu i Univerziteta u Kembridžu. Započet je proces kopiranja i prepisivanja Njutnovih neobjavljenih teoloških rukopisa u nameri da se učine dostupnim svetu. A dokumentarni film televizije BBC 2 delove ove priče otkrio je javnosti marta 2003.
Osim Njutna, neočekivanu pažnju javnosti dobio je i Stiven Snobelen. S obzirom da je priča o 2060. ipak pomalo „izvučena iz konteksta” za potrebe televizije, Snobelen je našao za shodno da pojasni ponešto - vest se pojavila na većini evropskih jezika - od engleskog, francuskog i španskog do mađarskog, rumunskog i ruskog, a mnogi sajtovi „pokupili” su priču iz druge ili treće ruke.
Po njemu, sve ovo je toliko odjeknulo zato što su mnogi „mislili su da je Njutn ‘racionalan’ naučnik , a ovo što je činio naizgled je u suprotnosti sa naukom”: „Mediji su ovekovečili mit da su nauka i religija u stalnom sukobu (činjenica je da jesu, ali religija je često stimulisala razvoj nauke). Zato je bilo logičnije da se ova priča nađe na naslovnicama tabloida. U ovom slučaju - priča je istinita. Ironija je što tabloidi nisu objavili priču (pretpostavljam - zato što je priča autentična)”.
„Jasno je, bez obzira da li smo religiozni ili sekularni, da živimo u ,apokaliptičnim’ vremenima. Indija, Pakistan i Severna Koreja zveckaju nuklearnim oružjem. Mlazni avioni uleću u solitere sa kerozinom i ljudskim telima.Teroristi potresaju svet” - govorio je Snobelen još 2007.
On objašnjava da nije tačno da je on prvi otkrio apokaliptični datum u Njutnovim spisima, već da je 2060. bila poznata već neko vreme među naučnicima koji su proučavali Njutna: „U stvari, bar trojica važnih istraživača Njutna: David Kastiljeho, Frank Manuel and Ričard Vestfal, ispitala su Jahudine rukopise (dvojica na originalnom primerku, a Vestfal na mikrofilmu) ubrzo po njihovom pristizanju u Jerusalim 1969. Kasteljo se verovatno prvi susreo sa 2060, jer je bio prvi naučnik koji je ispitivao Jahudinu kolekciju. A ja sam prvi put uočio ovaj datum kada sam proučavao spise na mikrofilmu dok sam bio na doktorskim studijama na Kembridžu 1997. Objavio sam ovaj datum 1999, u svom radu u Britanskom žurnalu za istoriju i nauku (British Journal for the History of Science )”

Istorija stvari koje će doći

Biblijska proročanstva su bila izuzetno važna za velikog naučnika, jer, po njemu, predviđaju božanski vođene događaje u budućnosti. Snobelen to ovako komentariše:
-Njutn je verovao u Boga i da je Biblija otkrivenje od Boga. On je takođe verovao da Bog nije vezan za vreme kao što su to ljudi, što mu dozvoljava da vidi „kraj od početka”. Tako da je, upotrebiću Njutnove reči, on bio ubeđen da „sveta Proročanstva” u Svetom pismu nisu ništa drugo nego „istorija stvari koje će doći”. Istovremeno, biblijska proročanstva su napisana visokosimboličkim jezikom koji zahteva stručno tumačenje. Njutn je bio dorastao ovom izazovu - da otkrije budućnost sveta u rečima proroka.
Veliki naučnik je, ipak, bio veoma oprezan kada se radilo o određivanju konkretnih datuma: kako objašnjava Snobelen, „brinuo je da neuspeh pogrešivih ljudskih predviđanja ne dovede Bibliju na zao glas”. Zato su i proračuni sa pominjanjem 2060. bili među njegovim privatnim papirima i nisu bili namenjeni javnosti.
A kako je Njutn došao do famoznog datuma Apokalipse? On je verovao, kao i mnogi drugi istorijski proročki komentatori njegovog vremena, da vremenski periodi koje pominju starozavetni proroci - od 1260, 1290, 1335 i 2300 dana - u stvari predstavljaju 1260, 1290, 1335 i 2300 godina (princip „dan-za-godinu”).
Posebno je bitan period od 1260 godina, koji predstavlja vremenski interval otpadništva od Crkve (Rimokatoličke). Dakle, on je pogledao u istoriji verovatan datum kada je otpadništvo formalno počelo, a to je, po njemu 800. godina nove ere. Ako je 800. godina početna, lako je dodati 1260 i doći do 2060. godine. Već smo pomenuli da je Njutn izbegavao da navodi egzaktne datume, ali ipak mu se omaklo da ovu godinu dva puta pomene u spisima. Inače, iako je tvorac Teorije gravitacije verovao da će se pre „kraja” zbiti ratovi i kataklizme, smatrao je da se radi o oluji pred smirenje.
A evo nekih primera pominjanja perioda od 1260 dana...
Knjiga proroka Danila 7:25: I govoriće reči na Višnjeg, i potiraće svece Višnjeg, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vreme i za vremena i za
po vremena.
Otkrivenje 11:3: A dvojici svojih svedoka daću da obučeni u kostret prorokuju hiljadu dvesta šezdeset dana
Otkrivenje 12:6 A žena pobeže u pustinju, na mesto koje je Bog pripremio za nju, da tamo bude zbrinuta hiljadu dvesta šezdeset dana
Pominju se i 42 meseca:
Otkrivenje 13:5: I dana joj biše usta koja govore velike stvari i huljenje i dana joj bi oblast da čini četrdeset i dva meseca.
I 1290 dana:
Knjiga proroka Danila 12:11: A od vremena kad se ukine žrtva vazdašnja i postavi gnusoba pustošna, biće hiljadu i dvesta i devedeset dana.
1335 dana:
Knjiga proroka Danila 12:12: Blago onome koji pretrpi i dočeka hiljadu i tri stotine i trideset i pet dana.
2300 dana:
Knjiga proroka Danila 8:14: I reče mi: Do dve hiljade i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti.

Period korumpiranosti Crkve

Sve u svemu, nije teško zaključiti kako je Njutn došao do 2060. Najveći problem bio je da pravilno datira početak fatalnog perioda otpadništva koje traje 1260 godina. Počevši od 1670-ih i nastavivši da na tome radi do kraja života, Njutn je razmatrao nekoliko početnih datuma za otpadništvo od formalne institucije Crkve. U tome je lutao. Isprva je mislio da se radi o 607. ili 609 . godine nove ere. Što je bio stariji, sve je više pomerao ovaj datum u budućnost. I - konačno je došao do 800. godine, kada je papa Lav Treći krunisao Karla Velikog za „Vrhovnog cara” obnovljenog Zapadnog rimskog carstva u Rimu. Pošto je Njutn verovao da 1260 godina odgovara vremenu korupcije Crkve, dodao je 1260 na 800 (smatrao je da je sunovrat Rimokatoličke crkve započeo upravo tada) i dobio 2060. godinu kao vreme „pada Vavilona” - kraj otpadničke „Crkve”.
Kako objašnjava Snobelen, Njutn je verovao da bi pad mogao da počne nešto pre 1260. i da se nastavi još kraće vreme posle te godine. Smatrao je da će ubrzo posle pada korumpirane Rimokatoličke crkve Hrist vratiti na Zemlju i osnovati hiljadugodišnje Carstvo Božje na Zemlji.
Na strani 144. svojih Posmatranja iz 1733, Njutn citira Danila (7:26-27) kao argument za ovu pretpostavku: 26. Potom će sjesti sud i uzeće mu vlast, te će se istrijebiti i zatrti sasvijem. 27. A carstvo i vlast i veličanstvo carsko nad svijem nebom daće se narodu svetaca višnjega; njegovo će carstvo biti vječno carstvo, i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga.
Snobelen pojašnjava da Njutn nije verovao da će svet zaista nestati 2060. godine, već da će to biti - novi početak: „To bi bio kraj starog doba i početak novog doba - onoga koje Jevreji nazivaju Mesijanskim, a hrišćani Milenijumom ili Carstvom Božjim.
Sve u svemu, smatrao je da će se negde u to vreme Hrist vratiti na Zemlju, „Vavilon” (korumpirana Crkva) će pasti, i istinito Jevanđelje moći će otvoreno da se propoveda. Pre Drugog dolaska, Jevreji će se vratiti u Izrael prema predviđanjima datim u bibljiskom proročanstvu (što se već desilo...). U vreme oko Hristovog povratka, dogodiće se velika bitka Armagedona - kada nekoliko naroda (Gog i Magog konfederacija iz Jezekiljevog proročanstva) napadne Izrael. A tada će se umešati Hrist i Sveti - da uspostave hiljadugodišnje Carstvo Božje na Zemlji.
Njutn citira proroka Miheja, verujući da će tada nastupiti doba mira i napretka (Mihej 4:3): I sudiće među mnogim narodima, i pokaraće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.
Daj Bože!

Teologija u nauci
Trenutno najvećeg poznavaoca rada Isaka Njutna dr Snobelena pitali su zašto su teološka i proročka verovanja toliko važna za naše razumevanje velikog naučnika. Evo šta je odgovorio:
-Njutn nije bio „naučnik” u modernom smislu tog termina. Umesto toga, on je bio „prirodni filozof”. Praktikovana od srednjeg veka do 18. veka, prirodna filozofija nije uključivala samo proučavanje prirode, već i ruke Božje koja radi na prirodi. Iz tog razloga svaka ozbiljna studija Njutnove prirodne filozofije mora uključivati i razumevanje njegovih teoloških pogleda. Na primer, Njutnov čuveni koncept apsolutnog prostora i vremena u osnovi je baziran na Božjem sveprisustvu i večnom trajanju. Takođe je jasno, iz njegovih privatnih rukopisa, da je Njutn verovao da je idealni prirodni filozof takođe bio i sveštenik prirode. Za Njutna, ne postoji nepropusna barijera između religije i onoga što zovemo nauka. Tokom svog dugog života, Njutn se trudio da otkrije Božju istinu - da li u Prirodi ili u Pismima. Iako je prepoznavao diciplinarne razlike, Njutn je verovao da je istina jedna.


Leonardo - nije - nego 4006!
Da li je Leonardo da Vinči zaista to hteo da kaže kada je naslikao „Tajnu večeru” - ne znamo, ali italijanska naučnica Sabrina Sforca Galisija tvrdi da je hteo to da kaže. A šta da kaže? Pa - da je kraj sveta predviđen za 21. mart 4006. godine. Po njoj, da Vinči je najavio da će sve rezultirati stvaranjem „novog čovečanstva”, a to je najavio (skriveno i kodirano, naravno) na freski „Tajna večera” .
Sabrina je, naime, rešila da dublje istraži simboliku ove slike, proučavajući dostupne Leonardove rukopise. I došla je na ideju da se, na osnovu znakova koji predstavljaju 24 sata u danu (a svaki od njih odgovara jednom slovu latinske abecede) može zaključiti upravo to - da kraj nastupa 21. marta, na dan prolećne ravnodnevnice - 4006. godine. Objašnjava da je da Vinči u stvaranju čuvene freske koristio matematičke, geometrijske i astrološke simbole kako bi predstavio univerzum kao „kosmički sat”, hronometar koji se deli na epohe. Svaki deo „Tajne večere” krije svoju simboliku, ali najvažnije je - navedeno proročanstvo. Navodno se na oknima prozora u sva tri poolukružna oblika - krije upravo ova poruka.


Došao i Crni papa?

Kao što znate, papa rešio da da ostavku. Svoju odluku 85-godišnji Benedikt Šesnaesti objavio je tokom sastanka kardinala u Vatikanu, 11. februara: „Okupio sam vas na ovaj susret ne samo zbog tri kanonizacije, već i da bih vam objavio odluku od velike važnosti za život naše Crkve. Nakon što sam nekoliko puta ispitao svoju savest pred Bogom, sa sigurnošću vam mogu reći da moja snaga, usled velike starosti, više nije dovoljna kako bih adekvatno vršio svoju papinsku dužnost.”
Dakle, ostavku nije dao zbog toga što se svejevremeno pridružio Hilterovoj mladeži u rodnoj Bavariji, niti zato što je prilično blago reagovao na pedofilske ispade katočikog sveštenstva već mu je - ponestalo snage. Mnogi ne veruju u ovaj razlog za tako neuobičajen potez: ni manje ni više - ostavku na mesto božjeg izaslanika. Šta je pravi razlog? Pojavila se teorija da su ga na to naterali Šiptari, zato što nije priznao narkomafijašku „državu” Kosovo. Bog zna...
Portparol Vatikana, otac Federiko Lombardi izjavio je da je papina objava veliko iznenađenje i zvaničnicima i svim ostalima u Vatikanu, i dodao:
„Papa će u potpunosti obavljati svoju dužnost do osam sati uveče 28. februara, dakle, do kraja meseca. Osam uveče po rimskom vremenu. Do tada je papa u punoj funkciji. No, od toga trenutka započinje period prazne Svete Stolice.”
„Razni” širom sveta javljaju se poglavaru u ostavci porukama podrške, mole se, šalju dobre želje... Zvaničnici u Vatikanu kažu da se očekuje da se papa „penzioniše” u jednom od samostana. A kada prođe „čudo za tri dana” - doći će trenutak kada će neko drugi sesti u papsku stolicu. Ko je taj drugi?
Velika je mogućnost da naslednik bude - crnac. Već nekoliko sati po objavi vesti o (najavljenoj) ostavci Benedikta Šestaestog, svetski kladioničari objavili su da najveće šanse da bude „božji izaslanik” trenutno ima nigerijski kardinal Fransis Arinze, ali će njegovo ime uskoro biti izbrisano sa liste kandidata, jer u izboru mogu učestvovati samo kardinali mlađi od 80 godina. Dakle - njega eliminišemo. Drugi je kardinal Peter Turkson iz Gane - relativno mlad (64, sa dobrom biografijom....) i takođe - crnac.
Treći na kladionicama je 71-godišnji venecijanski kardinal Anđelo Skola (ovaj je belac, pa nije mnogo zanimljiv za poentu priče).
Reklo bi se (bar po kladionicama) da postoje dobre šanse da novi papa bude Peter Turkson. Crnac. Crni papa. Da, pa šta? Evo šta. Priča se da je Nostradamus naveo u svojim proročanstvima da će crni papa biti pretposlednji papa - pre smaka sveta. Taman se uklapa (naravno, ako zaista bude izabran, a Vatikan je svetu obećao novog papu do Uskrsa) u Njutnovo tumačenje Biblije. Recimo, da crni papa dođe na presto 2013, pa da „papuje” jedno 20, 30 godina), to je već 2034. ili 2044. godina. Onda izaberu sledećeg i - dok si rek’o piksla - dođe i 2060.

0 коментара:

Постави коментар