Reklame


Dugogodišnja žrtva vladike vranjskog Pahomija, koja sada ima 25 godina, priča ekskluzivno za nedeljnik "Novine vranjske" da mu je svaka noć u manastiru bila pravi pakao. Mladić je u vreme kada je bio seksualno zlostavljan imao 16 godina.
Ispovest Pahomijeve žrtve: Tražio je od mene da ga dodirujem!
“Novine vranjske“ objavile su u poslednjem broju ekskluzivno svedočenje Nemanje S., osobe koja tvrdi da je bila dugogodišnja žrtva vladike vranjskog Pahomija. Prema rečima ovog 25-godišnjeg mladića, sa svim je upoznata Uprava kriminalističke policije, koja je pokrenula istragu protiv velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, kao i tužilaštvo i ostali nadležni organi.

- Pre bdenija povodom velikog hrišćanskog praznika rekao mi je da ga posle sačekam između ambara i južnog konaka, u kome se nalaze njegove odaje, navodno da razgovaramo o mom daljem školovanju, da vidimo kako i šta dalje. Došao je između dva i tri posle ponoći. Iako mi je sve bilo sumnjivo, jer je protiv njega u to vreme upravo trajao sudski proces zbog pedofilije, ipak sam ušao u njegove odaje. Po glasu mi se učinilo da je pripit – prepričava Nemanja prvi kontakt sa Pahomijem i početak golgote koja je trajala sve do sredine januara 2013, skoro devet godina. 
 “Vranjske” navode da je tada prvi put pokušao da nad njim izvrši ono što Krivični zakon ove zemlje definiše kao "Krivična dela protiv polne slobode".
Nemanja je na neodređeno vreme zaposlen u Eparhiji Vranjskoj, na radnom mestu magacionera, ali se od sredine januara, kada je odlučio da prekine s ćutanjem, nalazi na bolovanju. Nemanja nije njegovo pravo ime; ono je poznato redakciji (ali i policiji i tužilaštvu). Kaže da će identitet otkriti tek kada (i ako) pravosuđe povede postupak protiv Tomislava Gačića (svetovno ime vladike Pahomija) na osnovu "Službene beleške o obaveštenju primljenom od građana“, koju su sastavili pripadnici UKP nakon razgovora s Nemanjom u Leskovcu 20. februara.

"Bliski susret" sa Pahomijem

Trajko Naumović, prvi zamenik tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju (OJT) potvrđuje da je Službena beleška stigla do njih, da se trenutno proveravaju njeni navodi i da u ovoj fazi postupka ne može da iznosi više detalja.
Ušli smo u prostoriju u kojoj nije bilo drugih ljudi i tada mi je vladika prišao, zagrlio me i pokušao da me poljubi u usta. Ljubio me u predelu vrata i uha, otkopčao mi farmerke i počeo je da me dodiruje u predelu genitalija, istovremeno tražeći od mene da ga dodirujem, što sam odbio. Nakon toga sam ga odgurnuo, počeo da plačem i pobegao sam – piše u Službenoj belešci datoj MUP-u Srbije.
- Nisam imao poverenje u ovdašnju policiju, pa sam preko određenih veza izdejstvovao da me saslušaju Beograđani, i to što dalje od Vranja –dodaje Nemanja.
U porodičnoj kući ih je bilo šestoro, a nemaština se osećala na svakom koraku, što je, kako kaže Nemanja, bio osnovni razlog što su njegova porodica i on, tada dečkić od 11 godina, posle bombardovanja 1999. prihvatili predlog mesnog paroha da u crkvi Svete trojice počne da pohađa časove veronauke:
Počeo sam da redovno idem u crkvu, da pomažem, vodili su me na more i sve je do Ivanjdana 2004. bilo u najboljem redu – seća se Nemanja.
Ubrzo posle prvog „bliskog susreta“ s Pahomijem, usledio je i drugi, podjednako traumatičan i bolan, ovoga puta u vranjskom manastiru Svetog Nikole, gde je vladika Nemanji obezbedio sobu za učenje:
- Ponovo sam krenuo u prvi razred, ali sada vanredno. U međuvremenu mi je, januara 2005, umro otac, a vladika je došao kod nas da ponudi pomoć porodici, a meni sobu u manastiru kako bih, kazao je, mogao da na miru učim. Iako sam znao njegove prave motive, nikome nisam smeo da kažem šta mi se desilo u Prohoru Pčinjskom, osećao sam neku mešavinu straha i sramote, bojao sam se da mi niko neće poverovati, pa sam pristao da odem u manastir – priča Nemanja.
Ono čega se pribojavao ubrzo se pretvorilo u stvarnost, pa je pobegao otuda posle nedelju dana.
Pahomije je svake večeri dolazio u moju sobuSvaka noć u manastiru za mene je bila najgora mora, pravi pakao. Govorio mi je da u tome što radi nema ničeg lošeg. Branio sam se kako sam znao i umeo, gurao ga i plakao, da bi konačno nekako pobegao – seća se naš sagovornik.

Posao u Eparhiji

Dok govori deluje pribrano, zamuca samo kad do detalja prepričava vladikine noćne vizite njegovoj manastirskoj sobi, ali i kasnije nasrtaje. Njegove molbe da prestane nisu dale nikakav rezultat, naprotiv, a dokle je preosvećeni išao i kako je sve to uticalo na dečaka, možda najbolje govori sledeći detalj:
- Te 2006. sam napunio 18 godina, kada mi je vladika ponudio da mi uplati vozački ispitjer, kako mi je rekao, želi da ga ja vozim kad položim. Međutim, pošto sam znao kuda to vodi, namerno sam padao na tipovanju. Ili me je, na primer, nagovarao da podignem kredit koji će on otplaćivati i kupim stan.
Pošto je napunio 18, Nemanja je dobio posao u Eparhiji  i platu koja sada iznosi 33.000 dinara. Školu je pohađao vanredno. Kaže da je bio svestan šta ga sve čeka, ali priznaje da nije imao hrabrosti da bilo kome ispriča o Pahomijevom ponašanju:
- Razmišljao sam, ako prestanem da odlazim na posao pitaće me kod kuće o čemu se radi. Kako da im objasnim? Šta da im kažem? Nastavio sam da radim možda i zato što sam dobrim delom izdržavao porodicu – priča Nemanja.
Naravno, desilo se ono što je predosećao i pre nego je otišao u manastir Svetog Nikole:
Svakodnevno me uznemiravao, ostavljao me da radim posle radnog vremena, kao ima nešto da se završi, zvao me da razgovaramo, govorio kako hoće da mi pomogne, da mi daje novac, da mi bude drugi otac, sve to začinjeno seksualnim atacima. Doduše, nikada nije decidno tražio ništa za uzvrat, ali je koristio svaku priliku. Jednom sam morao da bežim šumom iz crkvene kuće na Vlasina ritu.
Vladika je imao moć da udesi da mu Nemanja stalno bude u blizini. Ostavljao ga je da služi goste kada dođu na ručak ili večeru pa da ostanu sami kad ovi odu, tražio da mu baš on donosi papire na potpis, da ostaje posle radnog vremena, koristeći svaku priliku da nasrne na dečaka. Jednom prilikom, međutim, neko je uleteo u kancelariju i video vladiku u neprimerenom položaju:
Ne mogu da se setim koliko puta je pokušao da me obljubi; mnogo, mnogo puta. Jednom me je, sećam se, blagajnik poslao da vladiki odnesem neke papire na potpis, jer je ovaj uvek tražio da mu ih ja nosim i uvek me je zlostavljao pošto smo bili sami – seća se Nemanja.
Posle bezbrojnih napada, klupko je počelo da se razmotava pre tri godine kada je Nemanja napravio račun od 9.000 dinara na službenom mobilnom telefonu. Kaže da je tog meseca, ne seća se tačno kog, devojci s kojom je bio u vezi poslao oko 3.500 poruka, pa je vladika od provajdera zatražio i dobio listinge poziva.
- Međutim, tada su neki u Eparhiji, blagajnik pre svih, videli i njegove brojne pozive upućene ka mom broju, i to uglavnom u gluvo doba noći. Mnogi su me pitali o čemu se radi, zašto me je vladika zvao, ali nisam smeo da priznam.
Nemanja je odlučio da više ne ćuti pre godinu dana, kada se o višegodišnjoj agoniji poverio jednom svešteniku, ali on nije ništa preduzeo – vladika je nastavio s maltretiranjem gde god je mogao, čak i u magacinu, na radnom mestu Nemanje.

Pomoć od sveštenika

To kao da je bila uvertira za dešavanja koja su usledila. Krajem prošle godine urađen je detaljan popis magacina sa svećama, ikonama i ostalim crkvenim mobilijarom koji je dužio Nemanja, i stanje je bilo regularno. Posle Božićnih praznika, međutim, 11. januara ujutru Nemanji je pretpostavljeni saopštio da mu je pronađen manjak od 30.000 dinara. Potpisao je i nekakvu izjavu, iako je, kaže, znao da je nemoguće da  se za desetak dana napravi toliki manjak.
Iste večeri zasedao je Upravni odbor Eparhije, gde su članovi obavešteni o manjku:
- Jedan lokalni advokat, član UO, zatražio je da se protiv mene podnese krivična prijava ukoliko ne dam otkaz, što mi je sutradan preneo moj šef. Odgovorio sam mu da ću da razmislim, ali sam 13. januara otišao na bolovanje. Usledili su pozivi, zvali me da dođem na posao, vladika me zvao po nekoliko puta, i danju i noću, obili su mi magacin, iako vladika ima ključ i šifru od alarma. Počeli su i da me iz Eparhije zovu na kućni telefon, da dođem na posao, čak je i moj paroh dolazio, sekretar Eparhije, blagajnik, nagovarali me da se javim vladiki, da će on kao sve da sredi. Sve se to dešava januara, ja se ne javljam jer znam pozadinu – priča Nemanja.
Njegovi ga već pitaju zašto ne ide na posao, o čemu se radi, zašto ga toliko zovu. Tada je prelomio:
 O svemu što mi se desilo i s vladikom, i s manjkom, odlučio sam da ispričam jednom svešteniku u koga imam veliko poverenje. On me je razumeo i pomogao. Zajedno smo, s još jednim porodičnim prijateljem, otišli kod mene i sve ispričali mojima kod kuće.
Tada nastaje opšta gužva – vladika nastavlja da zove, zovu iz Eparhije, kao da predosećaju nešto:
- Uz pomoć prijatelja stupio sam u kontakt sa UKP iz Beograda i dogovaramo se da dam izjavu. Pre toga desetak dana nisam spavao kod kuće, krio sam se kako bih izbegao svaki kontakt s ljudima iz Eparhije i vladikom. Vranje kao mesto susreta s policijom ne dolazi u obzir, pa odlazimo u Leskovac. Tamo sam ispričao sve ovo što i medijima – završava Nemanja.
Na drugoj strani, Eparhija vranjska se oglasila saopštenje na zvaničnoj internet stranici.
- Po istom scenariju kao što su to uradile 9. januara 2003, “Novine vranjske” žele da naprave novi "slučaj Pahomije“. Kako tada nisu uspeli da ga udalje sa episkopskog trona Eparhije vranjske, očekuju da to sada urade, opet u vreme velikih dana naše svete Crkve i na isti način.
 U prvom slučaju, sud je doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu za episkopa Pahomija. Mi tu ništa ne možemo niti da dodamo, niti da oduzmemo. Onima koji su naručivali i izvršavali "slučaj Pahomije“ to se nije dopalo. Potrošena su mnoga novčana sredstva, zloupotrebljeni od zlobnika maloletnici koji su poslužili kao sredstvo u obračunu inih organizacija sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom u Eparhiji vranjskoj, a rezultata nije bilo, neće ga biti ni ovog puta – kaže se u saopštenju i dodaje da trnoviti put kojim ide Srpska Pravoslavna Crkva na prostoru Eparhije vranjske, zajedno s njenim Episkopom, gospodinom Pahomijem, nije ništa drugo do ispunjenje jevanđelske poruke: “Sve će vam to činiti zbog imena mojega”.
- To je i dokaz životvornosti poruka Gospoda našeg Isusa Hrista u svim vremenima. Neprijatelji Crkve žele njeno uništenje, ali zaboravljaju da Crkva nije ljudska već božanska ustanova koja je trajala, traje i trajaće doveka. Ovaj, još jedan u nizu pokušaja napada na episkopa Pahomija, kako to samo nečastivi može da uredi, počeo je prvog dana Velikog posta, a pošto vreme posta jeste vreme vlastitog preispitivanja i opraštanja, to upućujemo poruku neprijateljima Crkve da preispitaju sebe i svoje postupke kojima napadaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i njenu jerarhiju, a mi im opraštamo i očekujemo njihovo pokajanje – kaže se u saopštenju Eparhije vranjske.
Pahomije je posle višegodišnjeg sudskog postupka najpre pred vranjskim, a potom pred niškim pravosuđem, oslobođen odgovornosti za pedofiliju zbog nedostatka dokaza i zastarelosti. Vrhovni sud Srbije je, međutim, 2007. ustanovio niz grešaka u postupku na štetu četvorice dečaka koji su optužili vladiku, ali to mišljenje nije imalo pravno dejstvo

0 коментара:

Постави коментар