Reklame


Hiperaktivni Vuk Jeremić, srpski predsednik Generalne skupštine UN, nalazi se u misiji da povrati prestiž Srbije na svetskoj sceni, piše američki "Forin polisi".
Brivši srpski ministar inostranih poslova koristi svoju poziciju na čelu svetskog parlamenta da preinači ulogu Srbije - ukaljanu učešćem u masovnim ubistvima tokom 90-tih u balkanskim ratovima, uključujući masakr hiljade bosanskih muslimana u Srebrenici od strane snaga bosanskih Srba - u žrtvu istorije.

U seriji govora i događaja, Jeremić naglašavajući nezgodan položaj Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu, optužujući nedavne zloupotrebe etničkih Srba na Kosovu, objašnjavajući srpsku agresiju u Bosni i Kosovu tokom 1990-tih.


Jeremić: Nema sile koja bi me naterala da odustanem od debate
“Kao i mnogi drugi narodi, i moj je prolazio kroz periode tragedije i periode slave, žrtvujući ljude i imovinu daleko iznad svojih sredstava, kadgod je trebalo braniti slobodu”, rekao je Jeremić na skupu malih država u oktobru 2012. godine, neposredno pošto je počeo njegov jednogodišnji mandat u UN.

“Jedna čevrtina naše populacije nestala je u Prvom svetskom ratu, što je ogromna cena za naš razvoj. U Drugom svetskom ratu blizu milion Srba nestalo je pod fašizmom”.

Ali, dok se Jeremić sprema za konferenciju o međunarodnoj pravdi na visokom nivou idućeg meseca - za koju kritičari očekuju da će je Jeremić iskoristiti kako bi okrivio tribunal UN da je optužio više od 90 Srba, uključujući i bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, koji je umro 2006. godine u zatvorskoj ćeliji u Hagu - on se suočava i sa negodovanjem vlada i međunarodnih pravnika koji osećaju da zloupotrebljava svoj položaj kako bi istakao svoje uske nacionalističke interese.
 

Proteklih dana, nekoliko međunarodnih pravnih eksperata - uključujući Song Sang-Hjuna, predsednika Međunarodnog krivičnog suda - koji su prvobitno potvrdili prisustvo konferenciji ipak su odustali od dolaska. Mnoge vlade, uključujući vladu SAD i članice EU, sada razmatraju da li da pošalju diplomate nižeg ranga, kako bi izrazili neslaganje sa Jeremićevom retorikom.

Međunarodno nezadovoljstvo proističe iz Jeremićeve reakcije na odluku Međuanrodnog tribunala o oslobađanju dvojice hrvatskih generala, Ante Gotovine i Mladena Markača. Kontroverzna odluka izazvala je kritike i od strane sudskih eksperata koji smatraju da je apelacioni sud pogrešio.

Međutim, Jeremić je odlučio da ode korak dalje, sazivajući glavnu konferenciju u UN o međunarodnoj pravdi i pomirenju za 10. april, koja će, sudeći po njegovim porukama na tviteru, poslužiti kao mesto za denunciranje odluke haškog tribunala.

Jeremić pokušava da zloupotrebi UN


Datum Konferencije se podudara sa 72. godišnjicom osnivanja Nezavisne Hrvatske Države, što je izazvalo sumnju među diplomatama UN da Jeremić namerava da pretvori svetski parlament u forum za kritikovanje suda u Hagu. Učesnici konferencije plaše se i da Jeremić ima nameru da pretvori UN u mesto za vidanje rana iz srpske prošlosti, kao i za utiranje puta za svoj povratak u srpsku politiku kada se vrati kući.

“Opšta je procena da Jeremić, još jednom, pokušava da zloupotrebi UN za svoje političke ciljeve kod kuće. Njega ne zanima duboka i uravnotežena debata o međunarodnoj pravdi i pomirenju”, rekao je jedan evropski diplomata.

Jeremić se suočava sa najvećim izazovom od kad je na čelu Generalne skupštine UN. U intervjuu za “Turtl bej” rekao je da konferenciju, koju je sazvao kako bi se naučile lekcije iz 20-godišnjeg eksperimentisanja UN sa krivičnim sudovima, napadaju neimenovane uticajne države, koje vrše pritisak na ključne učesnike, uključujući predsednika haškog suda, da odustanu od dolaska na konferenciju.

Među onima koji su otkazali dolazak nalaze se predsednica Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda, Tina Intelman; specijalni savetnik generalnog sekretara UN za prevenciju genocida, Adama Dieng; izvršni direktor Hjuman rajts voča, Kenet Rot i advokat generalnog sekretara UN, Patriša O’Brajen.

- Nekim ljudima je neprijatno zbog datuma. Datum na mnoge načine simboliše zlo i nezadovoljenu pravdu iz Drugog svetskog rata. Zamislite kad bi neko rekao da nam je neprijatno zbog Dana sećanja na holokaust jer se ljudi osećaju neprijatno - rekao je Jeremić.

Konferencija treba da otpočne javnim zasedanjem u kome sve 193 članice UN imaju mogućnost da govore. Za popodne Jeremić je zakazao sednice dve komisije kako bi mogla da se vodi detaljnija diskusija. Delegati smatraju da je lista neujednačena, jer omogućuje kritikovanje tribunala sa ciljem da se sud javno optuži.

"Marš na Drinu" u UN

Jeremić je u januaru ove godine organizovao koncert srpskog hora “Viva Vox” u Generalnoj skupštini, kome je prisustvovao i generalni sekretar UN. Kao bis hor je izveo “Marš na Drinu” iz Prvog svetskog rata, za koji su grupe bosanskih žrtava tvrdile da su ga srpski vojnici koristili u balkanskim ratovima tokom 1990-tih. Generalni sekretar Ban Ki Mun, ne poznavajući istoriju kompozicije, aplaudirao je i kretao se u ritmu muzike, što je izazvalo kritike bosanskih grupa.

“Genocid koji se dogodio u Srebrenici i Žepi, i drugim delovima Bosne i Hercegovine, izvršili su srpski agresori uz odjekivanje ove pesme dok su silovali, ubijali i etnički čistili nesrpsko stanovništvo”, navodi se u izjavi američke bošnjačke organizacije.

Ova epizoda dovela je Ban Ki Muna u nezgodan položaj, a njegov portparol je naknadno izdao saopštenje u kome izražavanja žaljenje ukoliko se bilo ko osetio uvređenim, dodajući da on nije znao za istoriju kompozicije - koja nije bila navedena u zvaničnom programu. Međutim, zamenik Banovog portparola, Eduardo Del Buei, rekao je da Ban nije imao nameru da bojkotuje ceo događaj. “Ako je generalni sekretar u Njujorku, on će prisustvovati”.

Na pitanje da li je Ban nameravao da bude u gradu, Del Buei uputio je novinara na Jeremićev kabinet.

Jeremić je stao u odbranu koncerta, rekavši da se niko nije žalio sve dok “neke organizacije u dijaspori ovde u Americi nisu pokrenule ovu raspravu. U osnovi ova kompozicija, koja je gotovo sveta u našoj kulturi, govori o žrtvovanju u Prvom svetskom ratu. Pitanje je da li - nakon svega što se dogodilo tokom 1990-tih na Balkanu - mi kao Srbi imamo pravo da budemo ponosni na našu istoriju u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ako je odgovor na ovo pitanje ‘da’, onda je i kompozicija na mestu.”

0 коментара:

Постави коментар