Reklame


Na beogradskom Fakultetu za fizičku hemiju raspisan je konkurs za radno mesto spremačice ali je pravi poraz za državu to što su se za ovaj posao prijavile i osobe sa fakultetskom diplomom.
Čistačica sa fakultetskom diplomom!
Potvrđeno je da su se na ovaj konkurs prijavile 42 ženske osobe, od kojih su dve devojke sa visokim obrazovanjem.
Posao je dobila osoba sa srednjom stručnom spremom sa obrazloženjem da su osobe sa fakultetskim obrazovanjem prekvalifikovane za ovu poziciju. 
Radica Milovanović (45), zahvaljujući kojoj smo saznali za ovu informaciju, kaže da sama na posao čeka od 18. godine, kada je završila srednju frizersku školu – smer scenski masker.

– Nikada nisam radila u struci, a uredno sam konkurisala – kuvala sam kafe u banci, radila u studentskoj menzi, čistila četiri godine u domu zdravlja, radila na prodaji zdrave hrane, po trafikama… Sa biroa nikad nisam pozvana, a od svih ovih poslova skupila sam oko osam godina staža – priča Radica.

Ona kaže da je ovakvi slučajevi uvek rastuže, jer kako da svojoj deci govori da završe fakultet i da posle čiste, kad zna da nema nikakvu vezu i nije član nijedne partije.

– Poražavajuće je da neko uloži u svoje znanje, a onda „juri metlu” da bi imao zdravstveno i socijalno osiguranje u državnoj službi, radno vreme i godišnji odmor, jer kod privatnika toga nema. I onda se pitamo zašto nam deca odlaze iz Srbije – rezignirano zaključuje Milovanovićeva.

Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da je čuo za slične primere i da se na oglas za spremačicu u školi javi po 135 osoba sa diplomama fakulteta i srednje škole, što je tragedija za jednu državu.

– Ništa nije sramota raditi, ne potcenjujem nijedan rad, ja sam dete sa sela i radio sam sve fizičke poslove i na njivi i u štali… Ali ovo pokazuje da naše obrazovanje nije plansko, već prevaziđeno i zastarelo. Prvo je trebalo doneti strategiju razvoja države, da znamo koje kadrove želimo i u kom pravcu želimo da idemo, pa tek onda strategiju razvoja obrazovanja – smatra Brajković.

Po njegovim rečima, u ovoj i sličnim pričama nije loše samo to što su ljudi uložili ogroman trud i vreme kako bi stekli određeno znanje i sada su primorani da traže poslove za koje nisu kvalifikovani, već i to što je država ulagala u kadar koji posle toga nije iskorišćen.

– Naravno da je dobro za pojedinca da se obrazuje, ali je katastrofa po državu da ulaže velike pare, a onda to ne iskoristi. I treba razumeti kada je posle ovakvih iskustava put tih ljudi sa diplomom – odlazak u inostranstvo – kaže Brajković.

0 коментара:

Постави коментар