Reklame

Kako „Novosti“ nezvanično saznaju, Rodoljub Radulović napisao pismo srpskoj javnosti i Ivici Dačiću: Nisam kriv za rušenje premijera i Vlade Srbije! Ja sam žrtveni jarac
U TRENUTKU dok se lideri srpskih stranaka i članovi političkog vrha Srbije raspravljaju ko je od njih bio u kontaktu sa Rodoljubom Radulovićem i gde se nalazi ovaj optuženi i odbegli član kokainskog klana Darka Šarića, Miša Amerika ili Miša Banana, kako ga nazivaju mediji, mogao bi da se oglasi. „Novosti“ nezavnično saznaju da je Rodoljub Radulović tokom nedelje napisao pismo srpskom premijeru Ivici Dačiću i srpskoj javnosti, u kome je poruka: - Nisam kriv za rušenje srpskog premijera i Vlade Srbije! Ja sam žrtveni jarac!
Radulović u tom pismu, kako nam je prepričavano, tvrdi da nije kriv za ilegalnu trgovinu 1,8 tona kokaina, a posebno da nije lično uzrok napada na premijera Srbije. Pismo će ovih dana biti upućeno na sedam adresa u Beogradu - srpskim političarima i srpskim medijima.
- Pitam se kako je moguće da se srpski političari svađaju zbog mog brata. Da Roki nije toliko moćan pokazaće se uskoro. Sve će se brzo razrešiti, jer moj brat neće da ćuti - izjavio je za „Novosti“ Radulovićev brat Žarko, koji živi u Kotoru, a koji, kako kaže, od 2011. nije video „brata Rokija“.

Pregledom dokumenata, napisa i iz svedočenja rođaka i prijatelja ovog kontroverznog biznismena, može se lako videti da je Rodoljub Radulović čovek sa dve potpuno oprečne biografije. Prva biografija počinje Radulovićevim ulaskom krajem sedamdesetih u državno preduzeća za spoljnu trgovinu, a druga od 2011. kada država, za koju i s kojom je radio, za njim preko Interpola raspisuje crvenu poternicu.
Ko je zapravo Rodoljub Radulović, biznismen ili kriminalac, prijatelj političara i poznatih ili samo prevarant sa opasnim šarmom?
- Koliko ja poznajem Mišu Radulovića, on nije avanturista i mangup, nije kriminalac već poslovni čovek, a voli život. Hedonista u duši i laf u srcu. Uvek kada je imao para delio je sa prijateljima, a kada je bio švorc, tražio je da mu pomognemo - opisuje ga njegov prijatelj Milorad Marjanović, francuski penzioner i ugostitelj iz Beograda.
Radulović se kao mladi ekonomista polovinom sedamdesetih, posle kaljenja u odeljenju za spoljnu trgovinu kotorske „Jugooceanije“, preselio u Beograd i 1975. postao jedan od direktora firme „Hempro“, manjeg uvozno-izvoznog odeljka kompanije „Geneks“. U to vreme njegov brat Žarko Radulović iz Kotora savezni je omladinski funkcioner koji sedi u zgradi CK SKJ.
- Kao poslovni čovek imao je i uspone i padove. Gradio je na hiljade stanova po Rusiji, bolnicu u Čečeniji, luku u Emiratima, ali je i gubio zaradu zbog ekonomske krize ili propasti posla u Abu Dabiju, gde je trebalo da izvozi srpski cement. Obogatio se na trgovini bananama, ali je krahirao na filmskom centru, diskotekama i kazinima u Beogradu i Kotoru. Jedno vreme je u Rusiji na računu imao 135 miliona dolara, a potom bio - švorc. Mislim da je Radulović i danas bez para - priča Marjanović.
U Rusiji je bio blizak s nekim ljudima iz okruženja Borisa Jeljcina, a Mihailu Gorbačovu je nosio pisma jednog srpskog akademika. Kad je devedesetih iz Amerike stigao u Beograd, obično je odsedao u klubu „Koling“ na Dedinju, gde je igrao tenis. Tu se, kako nam je posvedočio producent Maksa Ćatović, biznismen sa „lepim manirima“ upoznao sa ljudima iz sveta biznisa, politike, umetnosti, estrade i novinarstva.
- Roki ima 200 prijatelja u Beogradu, koji sada iz straha ćute. Njegovi prijatelji su glumci, pevači, novinari i političari - objašnjava brat Žarko.

SVETSKI PUTNIK
RODOLJUB Radulović je rođen 1948. u Kotoru. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu. Osnovao je dvadesetak firmi na tri kontinenta. Oženjen je ekonomistom Jasnom. Imaju četvoro dece - sinove Đorđa i Petra i kćerke Jelenu i Jovanu. Kumovi su mu profesor Dušan Jovanović i advokat Boro Muk, obojica poreklom iz Kotora. Porodica je zvanično nastanjena na Floridi, ali Radulović ima kuće u Beogradu, u Kotoru i u selu kod Marbelje u Španiji.
Sa Ivicom Dačićem, tvrde njegovi prijatelji, znao se iz kluba „Koling“ na Dedinju i sa letovanja u Španiji. Poslovao je sa Mišom Omegom, Mišom Slovencom, braćom Rodić i Milanom Zukanovićem. Bio je strasni obožavalac pevačice Ane Nikolić. Sa Maksom Ćatovićem je hteo da podigne filmski centar u Novom Beogradu.
- Od tog posla nije bilo ništa. A koliko je Radulović bio cenjen u Beogradu govori i činjenica da je bio predsednik Teniskog saveza SCG godinu dana, a njegov sin Đorđe je bio poznati teniser - podseća Ćatović, koji se ne odriče prijateljstva sa Radulovićem.
Kada je Radulović od grada Kotora otkupio zidine na 99 godina, počeo je izgradnju hotela, kazina i diskoteke.
Plan je bio da to bude mesto za izraelske turiste i kockare, ali kako nije imao para da završi investiciju od 20 miliona dolara, objekat je prodao Draganu Dudiću zvanom Fric, čoveku Darka Šarića.
- Verujem da Radulović u to vreme nije ni znao ko su Darko i Duško Šarić. Pretpostavljam da je Radulović samo logistički učestvovao u nekom Šarićevom poslu - smatra Ćatović.
Naši sagovornici, naime, tvrde da je Rodoljub Radulović bio poslovni čovek i da je radio sa tuđim parama, pa tako i sa čekovima kompanija braće Šarić. 
Milorad Marjanović sa Radulovićem se video poslednji put na svadbenom veselju u maju 2011. u restoranu „Prestiž“, kada je ovaj udavao ćerku Jelenu za jednog srpskog momka sa Floride. Priča da ga je posle najave policijske istrage nagovarao da se preda policiji, ali je Radulović odgovorio da se boji zatvora „i da bi radije umro, nego da robija“.
Od naših sagovornika nismo dobili odgovore na pitanja da li je Rodoljub Radulović bio državni biznismen i finansijer nekih beogradskih stranaka, koliko je bio blizak službama bezbednosti, kakve je kontakte imao 2008. sa Ivicom Dačićem, gde je trošio novac zarađen kod braće Šarić i zašto je progonjen u Rusiji, SAD, Srbiji i Grčkoj?
Radulović je, inače, osnovao dvadesetak firmi u Rusiji, Americi, Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj i Južnoj Americi, ali uglavnom nije redovno plaćao račune, niti otplaćivao kredite, pa mu je imovina plenjena u Njujorku, Moskvi, na Floridi.
KABINETSKI NADIMCI- MOJ brat Rodoljub ima samo jedan nadimak - Roki, koji nosi od detinjstva. Svi ostali nadimci - Miša Amerika, Miša Florida, Miša Banana su izmišljeni i nastali su u jednom od kabineta u Vladi Srbije - kaže brat Žarko Radulović.
Ruse i Amerikance je oštetio za najmanje 20 miliona dolara. U Srbiji je u leto 2011. optužen za krijumčarenje 1,8 tona kokaina svojim brodom iz Južne Amerike do Evrope.
Dok mediji tvrde da se Miša Banana skriva u Španiji, u svojoj kući kod Marbelje, prijatelji i rođaci kažu za „Novosti“ da Rokija nisu videli od maja 2011, ali nisu rekli kada su se poslednji put čuli telefonom sa Radulovićem, koji je spremio pismo za srpsku javnost i premijera Ivicu Dačića. 
U poverenju nam je govoreno da je „Roki odlučio i da se pojavi na sudu u Beogradu, jednog dana... Ako do tada bude živ“.
*****

KOTORSKI POGLED NA LIK I DELO RODOLJUBA RADULOVIĆA ROKIJA I NJEGOVU FIRMU „TREKOM“ U CRNOJ GORI
BANANA SA MIRISOM KOKE

OD DOPISNIKA “NOVOSTI”

RODOLJUB Radulović, zvani Miša Amerika ili Miša Banana, rođeni Kotoranin, prema javno dostupnim podacima, u Kotoru od nekretnina ne poseduje ništa, a ono što je nekad imao, firmu „Trekom“, ustupio je sada pokojnom Draganu Dudiću zvanom Fric.
Njegov brat Žarko, koji je takođe bio u upravljačkoj strukturi „Trekoma“, u Dobroti ima veliku porodičnu kuću. On je sa bratom, kako je ranije objavio „Monitor“, bio još u nekim poslovnim aranžmanima, poput onoga u bečkoj kompaniji „Joks Austrija“, koja se bavila trgovinom nafte i aluminijuma SFRJ i Rusije. Od 1993. Radulović u američkoj državi Delaver, poznatoj po of-šor biznisu, osniva firmu „Ramoil inženjering“ i najmanje još jednu sličnu. U izveštaju američke Komisije za hartije od vrednosti za fiskalnu 1998. piše da se imenovana firma bavi „različitim aspektima međunarodne trgovine, finansijskim uslugama gradnje i inženjeringa, sa primarnim naglaskom na operacije u istočnoj Evropi i Rusiji“. U prevodu, Radulović trguje aluminijumskim proizvodima, ali i naftom, sve dok se 1996. Rusi iz „Lukoila“ nisu požalili da ih je „zavrnuo“ za 12,5 miliona dolara.
U 1997. Radulovićeva firma je optužena da je izvela prevaru na američkoj berzi u vrednosti od 3,3 miliona dolara. Proces je ušao čak u primere američke sudske prakse, jer je sporni način povećanja cene kompanije „Ramoil“, kako je napisano u presudi, „rađen na pravi način iz pogrešnih razloga“, te je sve proglašeno nelegalnim. Nova destinacija su mu Ujedinjeni Arapski Emirati, gde investira u hotelsko-poslovni kompleks u slobodnoj zoni Abu Dabija. Početkom 2008. njegovoj kompaniji „Trekom“, koju je tada vodio Dudić, bez tendera, na 35 godina, ustupljen je ekskluzivni poslovni prostor u kotorskom Starom gradu. Prethodno se 1989. Radulović dogovorio „o strateškom partnerstvu sa Opštinom Kotor i od nje zakupio sedam ekskluzivnih prostora u Starom gradu na 20 godina sa klauzulom da se mogu produžiti na 99 godina. “Trekomom“ odnedavno upravlja Miodrag Pajović, bivši menadžer hotela „Cataro“, koji je bio vlasništvo ubijenog Dudića. Iz Crne Gore, Radulović je otišao za Rusiju, pa u Južnu Ameriku, zatim u SAD, a za to vreme je boravio i u Srbiji, dok nije otvorena istraga protiv njega kao pripadnika klana Darka Šarića. Protiv Radulovića je pokrenuta i istraga u Grčkoj zbog pranja para od kokaina, kao i protiv Dudićeve dece, Damjana i Srdane, te Saše Samardžića, sina njegovog prijatelja i poslovnog partnera Kotoranina Smiljana Samardžića. Kad je počela istraga protiv klana Darka Šarića, došlo se do informacije da je Šarić jedan od dvojice ljudi koji imaju privilegiju da kupuju kokain u tonama u Kolumbiji i da mu je to obezbedio upravo Radulović. Pored toga, Radulović nije Šariću bio samo glavna veza sa Južnom Amerikom, već i osoba, sa kontaktima u vrhu srpsko-crnogorskog podzemlja i poznanstvima sa poznatim političarima.(S. ĐOKIĆ)

0 коментара:

Постави коментар