Reklame


Nema konačnog rešenja prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu, ali to ne znači da ne mogu da unapređuju, pa čak i institucionalizuju odnose, svesni da je glavni problem nerešiv, smatra Dejvid Kenin, profesor Univerziteta "Džon Hopkins".
Kenin: Kosovo je ilegalno oduzeto Srbiji
''Kosovo jeste problem za Srbiju, jer joj je ilegalno oduzeto, Beogradu nije prihvatljiva njegova jednostrana deklaracija o nezavisnosti. Ono što sada obe strane rade, to je nastojanje da reše neke probleme, zamrzavajući ovo osnovno pitanje'', kaže ovaj doskorašnji analitičar CIA u intervjuu za današnju "Politiku".

Prema njegovim rečima, nema konačnog rešenja prihvatljivog za obe strane. Kosovo je, podseća on, priznato, od gotovo sto zemalja sveta, ali ne i od pet članica EU.
''Kosovo insistira na nezavisnosti i suverenitetu, i tačka, i nije spremno na kompromis o tome. Srbija, takođe, nije zasad spremna da na to pristane'', kaže Kenin.
On smatra da, to što obe strane zamrzavaju osnovno pitanje, nije loš pristup, sve dok obe strane i oni spolja - razumeju da glavno pitanje neće biti rešeno, već samo kontrolisano.
Univerzalno je pravilo u politici, podseća Kenin, da se razlikuju problemi koji su rešivi od onih koji samo mogu da budu držani pod kontrolom i da se odluči koji su koji.
To znači da Srbija i Kosovo mogu da institucionalizuju odnose i saradnju, da bi se oni unapređivali na predvidljivom nivoum dakle da svaka strana zna šta može da očekuje od druge, dok obe istovremeno razumeju da glavno pitanje u dogledno vreme neće biti rešeno.
Kenin smatra da bi bilo svrsishodnije kad bi EU jednostavno rekla da ''ni Srbija, ni Kosovo neće postati članice sve dok međusobno trajno ne reše pitanje statusa.
 Prema njegovom mišljenju, bolje je što ''manje lekcija iz Brisela''. On smatra da je EU nedosledna i da nije jasno koji su to uslovi pred Srbijom i da li je među njima granica sa Kosovom.
Profesor Kenin je naveo i da su dve zajednice na Balkanu pod patronatom SAD više nego druge - Albanci i Bošnjaci - iz istorijskih i političkih razloga. Kad je reč o Albancima, to se, kaže on, odnosi kako na one na Kosovu, tako i na one u Makedoniji i u albaniji, koji se svi uveliko oslanjaju na SAD.
Prema njegovom mišljenju, treba imati u vidu da su Albanci najmnogo brojnija zajednica na jugu Balkana i demografski najvitalnija. ''Albansko pitanje'' postoji, kaže Kenin, jer se još ne zna kako će se Albanci organizovati - kao jedna država, ili više njih...kakvi će biti njihovi odnosi sa susedima, kako će se susedi prilagoditi na tu albansku demografsku ekspaniziju

0 коментара:

Постави коментар