Reklame


Hamdi Ulukaya, čobanin iz Turske, ostvario je „američki san“. U SAD je došao da usavrši engleski i za šest godina postao milijarder. Imperiju je izgradio na jogurtu, proizvodu oko kojeg se svađaju Grci, Bugari i Turci. A dok se oni svađaju, Hamdi pravi pare!
Pastir iz istočne Turske došao je u Sjedinjene Američke Države, proizveo jogurt i za manje od šest godina postao milijarder!
Hamdi Ulukua.jpg
Hamdi Ulukaua
Zvuči kao scenario za treš film ali nije. Istina je i može da posluži kao jedan od boljih primera ostvarenja „američkog sna".
Hamdi Ulukaya rođen je u Turskoj, u Anadoliji, u porodici koja je imala mlekarsku farmu. Studirao je političke nauke u Ankari, a u SAD je došao 1994. na usavršavanje engleskog jezika.
Sada je vlasnik i izvršni direktor firme „Čobani" (čoban je na turskom pastir), koja proizvodi tzv. grčki jogurt s kojim je pokrenuo „jogurt-revoluciju" u Americi.
Kada se otisnuo „preko bare", prvo što mu je zasmetalo, kaže Hamdi, bio je jogurt koji konzumiraju Amerikanci.
„Jogurt je pretanak, presladak... Lakrdija. Čista prevara, jednom rečju strašno. Užasno", tvrdi Hamdi.
Potrošači će vas kazniti zbog konzervansa!
Za razliku od američkog, jogurt iz Turske je gust, slan, s puno proteina i jako malo masti, ali tu vrstu jogurta u SAD zovu grčki po grčkom preduzeću „Fage" koje je nudilo sličan proizvod. No, za razliku od svih ostalih na američkom tržištu, njegov jogurt, kaže Hamdi, nema konzervansa.

Proizvodna traka.jpg
„Čobani“ na traci
„Nemam nikakav razlog da stavljam konzervans u hranu. Ja se brinem za zdravlje i svima savetujem – pazite! Bolje promenite način proizvodnje, jer potrošači sada sve znaju i kazniće vas ako ne učinite ništa zbog konzervansa kad-tad", siguran je Ulukaya.
Etiketa na jogurtu.jpg
Deklaracija na jogurtu
Pre šest godina firma „Čobani" je imala mizeran promet, a 2012. godinu je prema podacima Blubrega završila s 1,1 milijardu dolara prihoda i „Čobani" jogurt je uverljivo najprodavanija marka u Americi. Svaki četvrti jogurt koji popiju Amerikanci silazi s „Čobanijeve" proizvodne trake.
Fabrika Cobani.jpg
Hamdijeva fabrika danas
A sve je počelo 2005. godine, kada je gigant „Kraft fuds" odlučio da zatvori svoju proizvodnju jogurta. Uz pomoć državnih kredita za male preduzetnike Hamdi je kupio fabriku jogurta. Ne želi da otkrije koliko je platio prvu fabriku, ali kaže da je svota bila mala. U proizvodnji je koristio porodično iskustvo u proizvodnji sira.
Tri čaše mleka za čašu jogurta
U fabrici „Čobani" Hamdi je zaposlio četiri radnika firme „Kraft", a iz Turske je doveo Mustafu Dogana, čuvenog majstora jogurta.
Čiji je zapravo jogurt?
Grci kažu da je jogurt njihov izum, Turci tvrde da su ga izmislili oni, a Bugari pak da je originalna receptura njihova.
U poštovanju jogurta najdalje su otišli Bugari, koji svake godine imaju festival u gradiću Trn, nedaleko od granice sa Srbijom.
Nije na odmet podsetiti da Bugarska ima najviše stogodišnjaka u Evropi, a nije ni mali broj onih koji tvrde da je to upravo zbog jogurta.
I dok se čaša američkog jogurta proizvodila iz čaše mleka, po pravilu onog u prahu, Hamdi Ulukaya je čašu jogurta odlučio da pravi od tri čaše mleka.
Kaže da su testirali stotine recepata sve dok nisu pogodili pravi, koji je oduševio sve profesionalne degustatore.
Prve  čaše njegovog jogurta krenule su s trake na police supermarketa krajem 2007.
Proizvod je sam sebe reklamirao
Kako nije imao novca za reklamu svog proizvoda, Hamdi se poslužio trikom pa je napravio ambalažu koja je vizuelno izgledala veće od pakovanja konkurentskih proizvoda.
Vocni jogurti Cobani.jpg
Danas ga ima u svim mogućim ukusima
I posao sa „Čobani" jogurtom je krenuo pa su ubrzo uz običan jogurt počeli da prodaju i jogurte sa breskvom, jagodama, borovnicom i drugim voćem, a prodaja je porasla 10 puta.
U početku je prodavao 400.000 čaša jogurta nedeljno, pa milion, pa 1.200.000. I činilo se da je tu kraj.
Ali nije jer Hamdi Ulukaya kaže: „U SAD se pije samo jedna trećina jogurta u poređenju sa Evropom a to je već veliki poslovni izazov!".
Hamdi, 2.jpg

0 коментара:

Постави коментар