Stvaraju Uniju Slovenskih Zemalja?

Moguć je nastanak Slovenske Unije u kojoj bi bile Rusija, Belorusija, Ukrajina, Hrvatska, Srbija, Makedonija, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Lužica, Bugarska, Crna Gora, Poljska, Češka i Slovačka i tako bi bila stvorena "Liga Slovenskih Zemalja" (LSC)?!

Slovenska Unija

Prema rečima Igora Murađana, analitičara armenijskog lista „Erkramas“, od ovog proleća vode se pokušaji da se nađe zajednički jezik između Srbije i Bugarske i da se povežu njihovi zajednički interesi. Govorilo se o Uniji između Srbije, Bugarske i Grčke, a posle bi se pridružile i Makedonija, Crna Gora i Kipar.

Murađan kaže da je vrlo moguće da će se ovoj Uniji pridružiti i Hrvatska i Slovenija.

Makedonski i bugarski ministri su primili predloge da se pridruže radu u svim sferama.

Slični pokušaji se prave između drugih zemalja u regionu, kaže Murađan.

Poznati ukrajinski politikolog i advokat ekspert Aleksandar Prognimak je u maju rekao da bi formiranje „Lige Slovenskih Zemalja“ (LSC) trebalo da dobije zeleno svetlo.

Po mišljenju Prognimaka, od svetskih tendencija ka globalizaciji, jedini strateški put za Ukrajinu je da se pridruži i bude deo kreiranja Slovenske Unije u okviru Evropske Unije, koja će zvanično nositi ime “Liga Slovenskih Zemalja.“

Prognimak takođe misli da Rusija, Belorusija i Ukrajina ne mogu da funkcionišu same i da ne mogu izolovano da odbrane svoje interese od Zapada, a ni od Istoka.

On kaže i da bi prvo trebalo da se ujedine Rusija, Belorusija i Ukrajina, a kasnije Hrvatska, Srbija, Makedonija, Bugarska, Crna Gora, Poljska, Češka i Slovačka.

„Poslednje dve decenije verski sporovi između katolika i pravoslavaca su minimalni, trebalo bi lako da dođe do integracije između južnih i severnih slovenskih nacija“, kaže Prognimak.

Ukrajinski ekspert je objasnio kako bi Parlament glasao. Svaka zemlja bi trebala da ima jednaki broj glasača, a to je 50 ljudi koje bi građani te države izglasali.

Trgovina između svih LSC zemalja će biti slobodna, biće saradnji pri carinjenju i oko energetskih projekata.

Ruski ambasador u Crnoj Gori Andrej Nesterenko veruje da će ova ideja biti ozbiljno razmotrena, dodajući rusku blisku vezu sa Crnom Gorom, kao i sa Kiprom.