Reklame

Irena Baret
Foto: Darko Dozet
Irena Baret je lekar prirodne medicine i nezavisni istraživač. Od nje smo čuli već dosta toga o GMO, ali i o načinima čišćenja organizma od toksina (posledica zaprašivanja „odozgo” i unosa ne baš organske hrane).

* Ukratko da ponovimo kakve nam opasnosti prete od GMO...

- Rizici po zdravlje čoveka su naučno dokazani i veoma ozbiljni. Kompanije koje proizvode ova semena ulažu milione dolara u privatne donacije onima koji imaju moć odlučivanja na ključnim političkim i naučnim pozicijama. Mnogi od njih padaju na životnom ispitu etike i morala.
Ugroženo je i zdravlje zemljišta i celokupnog ekološkog sistema koji se zagađuje genetski modifikovanim materijalom iz semena, polena, kao i lišća, cvetova i kore koji padaju na tlo. I to ne samo pomoću GMO - tu je i zaprašivanje, koje takođe pogoduje opstanku novih vrsta.
Sva hrana koja je genetski modifikovana (biljnog porekla, kao i od životinja koje su hranjene GM sojom, kukuruzom i drugim), GM lekovi, kozmetika koja sadrži GM materijal, zatim tu je i GM pamuk za odelo i drugu upotrebu - sve ovo predstavlja veliki zdravstveni rizik i dobro je biti obavešten o tome.

* Osim zdravstvenih problema, tu su i problemi ekonomske prirode?

- Pri kupovini GM semena seljak potpisuje ugovor od oko 40 strana, koji često i ne pročita - da pristaje na to da kompanija nema nikakvu pravnu odgovornost i da seljak nema pravo da tuži kompaniju za bilo kakve posledice u vezi sa GM semenom. Zar to ne bi trebalo da probudi sumnju da proizvođač zna da bi nešto moglo da pođe po zlu?
Danas niko ne želi da kupuje genetski modifikovanu hranu i seljak neće imati kome da je proda i kada bi izabrao da je uzgaja. Svako bi radije potrošio na kupovinu zdrave, prirodne hrane za svoju porodicu i upravo u proizvodnji organske hrane iz semena koje nije genetski modifikovano leži najveća zarada za proizvođače.

GMO neće nahraniti gladne, niti doneti zaradu poljoprivrednim proizvođačima, niti je to napredak nauke za dobrobit čovečanstva. Dejvid Suzuki, veliki kanadski naučnik i ljubitelj prirode, rekao je da je „svako ko vam kaže da su GMO bezbedni ili glup, ili - laže”. Ono što vređa ljudsko dostojanstvo jeste da oni koji znaju istinu, korumpirani biznismeni, političari i naučnici - svesno obmanjuju neobavešteno građanstvo.
Genetski modifikovani organizmi ne postoje u prirodi, oni nisu isto što i hibrid. GMO nastaju u laboratorijama biotehnoloških korporacija, kada se „genetskim pištoljem” nasilno mešaju geni jedne vrste sa genima sasvim različite vrste, na primer - paradajza i ribe, ili kukuruza i bakterije - što se nikada ne dešava u prirodi. Hibridi nastaju odabiranjem roditelja unutar iste vrste, ukrštanjem između dva paradajza ili dva kukuruza. Naše telo ne prepoznaje genetski modifikovanu hranu kao prirodnu i na nju reaguje kao na strano telo. Javljaju se veoma opasne alergijske i toksičke reakcije. U Irskoj je, na primer, nastala epidemija alergija kod dece u isto vreme kada je bio dozvoljen uvoz GM hrane. Naučnici iz celog sveta dokazali su da genetski modifikovana hrana pokreće genetski rulet i da unošenje ovakve hrane u čoveku može da izazove hiljade nepredvidljivih mutacija, izmena na ljudskom genetskom materijalu. Ovo deluje kao savršen zločin bez dokaza.

* Na koji način GMO šteti organizmu?

- Neprirodna kombinacija gena u genetski modifikovanoj hrani je nestabilna tvorevina. Na primer, geni bakterije Bacillus thuringiensis ubacuju se u kukuruz da bi svaka njegova ćelija proizvodila Bt toksin protiv insekata. Kada se takav genetski modifikovan kukuruz pojede, geni Bt bakterije koji su ubačeni u kukuruz „preskoče” na korisne bakterije creva čoveka. Na taj način, do sada „dobre” bakterije iz crevne flore počinju da sintetišu štetan Bt toksin u samom telu čoveka.
U naučnoj studiji “Izloženost trudnica i fetusa genetski modifikovanoj hrani i pridruženim pesticidima” u Kvebeku (Kanada) dokazano je prisustvo Bt toksina u krvi 93 posto trudnica i u čak 80 posto u krvi pupčanika novorođenih beba. Bt toksin, između ostalog, drastično smanjuje prirodni imunitet i povezan je sa stvaranjem otpornosti na antibiotike.

* Koja su pogubna dejstva dokazana?

- Između ostalog, na oglednim životinjama dokazana je direktna veza između konzumacije GM hrane i pojave autizma, a poznato je da je učestalost autizma u SAD 1990. bila 1: 250, a danas je je to već jedan slučaj autizma na 50-oro dece. Veoma su zabrinjavajući naučni izveštaji da GMO i glifosat iz herbicida „raundap” ili, kako ga kod nas zovu, „total” - izazivaju karcinome, sterilitet, smanjenje i gubljenje funkcije testisa, impotenciju, smanjenje mozga, Alchajmerovu bolest, krvarenja na unutrašnjim organima, infektivne neurološke bolesti, autizam i mnoge druge bolesti.
„Total” - herbicid koji se danas koristi kod nas korišćen je i u Vijentamu. Glifosat iz herbicida totala - ista je materija koja se koristila u Vijetnamskom ratu kao agent orange! U jednoj kašičici zemljišta postoji 1600 korisnih bakterija i na njih može da se prenese genetski materijal iz novokomponovanog semena koje u sebi sadrži informaciju za proizvodnju insekticida-Bt toksina bakterije, tako da i ove korisne bakterije u zemlji počnu da proizvode opasan Bt toksin. Genetska informacija za rezistenciju na antibiotike takođe može da se prenese na bakterije zemljišta i da dospe do čoveka i naučnici smatraju da je ovo dovoljan razlog da se uvede moratorijum na GMO. Zapaženo je da „total” izaziva pojavu novih, otpornijih insekata i super korova.
Dokazano je da je genetski modifiovan suplement L-triptifan 1980-tih godina ubio 100 ljudi i uzrokovao bolest kod pet do 10 hiljada drugih. Zanimljiv je podatak da kantina u korporaciji koja proizvodi GMO ne poslužuje genetski modifikovanu hranu - na izričit zahtev naučnika korporacije koji tu rade!

* Na koji još način konzumiramo genetski modifikovane organizme, a da to i ne znamo?

- Naučno je dokazano da i životinje koje su namenjene za ljudsku ishranu isto tako obolevaju od GMO kao i ogledni miševi. Meso stoke koja se hrani GM sojom i drugim genetski modifikovanim biljkama može da prenese u lancu ishrane rizik po zdravlje i na čoveka. Takođe, i svi životinjski proizvodi, kao što su viršle, salame, šunka, paštete, jaja, mleko, sir - potencijalno mogu biti rizik po zdravlje, ako potiču od životinja koje su odgajane na GMO hrani.
Mleko krava koje su tretirane genetski modifikovanim hormonom rasta rbGH (da bi proizvodile više mleka) izaziva karcinom dojke, prostate, creva, pluća, sadrži visok nivo antibiotika i gnoja, a ima smanjenu hranljivu vrednost.
Bilo bi dobro da se obrati pažnja i na genetski modifikovane sastojke i u kozmetici. Uljana repica (kanola) je genetski modifikovana da proizvodi visoki nivo laurinske kiseline koja je ključni sastojak u sapunima i deterdžentima, i smanjuje troškove proizvođača. Ulje od GM kukuruza, kukuruzno brašno, lecitin, proteini - redovni su sastojci kozmetičkih preparata. Kada se ovakvi sastojci nanesu na kožu, mogu izazvati bol, plikove, opekotine, crvenilo očiju, zamućen vid a, ukoliko se udahnu, osećaj pečenja i bola u grlu, nedostatak daha... Ne možemo sa sigurnošću znati da kozmetika koju kupujemo ne sadrži genetski modifikovane sastojke, sve dok se to testiranjem u laboratorijama i ne dokaže.
Veliki problem predstavljaju GM lekovi i bilo bi korisno znati da ne postoji nijedna dugogodišnja studija koja bi potvrdila bezbednost ovakvih lekova. Studija objavljena u JAMA žurnalu američke medicinske asocijacije navodi da su genetski modifikovani lekovi dva puta rizičniji od klasičnih lekova. Još 1982. odobren je GM insulin, a danas više od 250 vrsta GM lekova i vakcina u ponudi donose zaradu od 3,2 milijarde dolara. Neke od neželjenih reakcija na ovakve lekove su povećana smrtnost, anafilaksija, karcinomi, otkazivanje rada srca, moždani udar. Veliki rizik predstavljaju i otvorene ogledne parcele na kojima se uzgajaju GM biljke namenjene izradi lekova, na primer, one koje su modifikovane genima sisara sa biljkama koje u sebi sadrže osobine vakcina, ili za proizvodnju terapijskih antitela, za šta se koristi duvan.

* Ima li kod nas čuvenog Monsantovog kukuruza, otpornog na raundap?

- Ovo niko sa sigurnošću nije u stanju da potvrdi ili negira dok se ne uzmu uzorci i obave odgovarajuće analize. Kukuruz se oprašuje vetrom i dovoljna je jedna ogledna parcela na otvorenom ili jedna njiva zasađena sa GMO semenom da se zagade i ostali usevi. U Meksiku je, na primer, izgubljeno 50 posto dragocenog starog semena još iz vremena Inka, jer je vetar razneo GMO polen. Srbija ima veliku šansu u proizvodnji semena i sklopljeni su ugovori sa mnogim zemljama, baš iz razloga što naše seme nije genetski modifikovano. Šta bi se desilo sa svim tim poslovnim šansama i ugledom naših semenskih instituta koji su čuveni u svetu po kvalitetu ako bi se i naše seme zagadilo?Ako se pažljivo pogleda registar sorti poljoprivrednog bilja u Srbiji na sajtu http://www.agroprofil.rs/dokumentacija/Zvanican_sortiment_poljoprivrednog_bilja_voca_i_povrca_u_Srbiji.pdf , pa uporedi sa katalogom sorti Pioneer u Srbiji - http://srbija.pioneer.com/Portals/0/docs/Pioneer_katalog_2011.pdf, sa Registracijom Pioneer Hi-Bred sorti u EPA, SAD, i pri tome obrati pažnja na tehnološki segment HX1, HXRW, HXX, YGCB, LL, RR2 - koje su znak za genetski modifikovane sorte, možete i sami doći do određenog zaključka. HX1, HXRW, HXX, YGCB su oznake BT sorti, tj. ubačen je gen bakterije Bacillus thuringiensis, a LL i RR2 su genetski izmenjeni na otpornost na herbicide („raundap” sorte). Ovo su opažanja tehnologa Aleksandra Batričevića i navode na razmišljanje. Da li ovo znači da je 41 sorta od 43 koje su u ponudi u Srbiji zapravo i genetski modifikovana?
Seljaci su i sami primetili u čije njive divlje svinje navraćaju, a u čije neće ni da uđu, i po tome znaju koja je njiva genetski modifikovana (GM). Životinje imaju sposobnost da osete i, kada imaju izbor, nikada ne posećuju GM useve, jer po prirodnom instinktu to nije hrana za njih, nego nešto od čega treba bežati. Kanadski farmeri opisuju mudrost veverica, rakuna, losova i miševa i pričaju da, kada se životinjama da izbor, uvek pojedu prirodna zrna a GM i ne taknu, čak i kad su gladni.

* Kakva je roba na našim pijacama, prodavnicama i u hipermarketima?

- Verovatno bi bilo najbolje kada bi se takva hrana kontrolisala i na prisutnost GMO. Dobro je kupovati od prodavca koga poznajemo i kome možemo da verujemo. Pri tome bi bilo lepo kada bismo našli priliku da podelimo naše znanje o štetnosti GMO sa proizvođačima, jer nisu svi u prilici da budu informisani. Korisno je da podsetimo seljake da je danas najveća zarada u proizvodnji zdrave hrane, da imamo naše institute i da tamo mogu dobiti seme sa sertifikatom. Samo da ih podsetimo - jer oni to sve znaju - da obrate pažnju na poreklo semena koje koriste. Pri tome, možemo da im prenesemo našu molbu da tretiraju ono što je za prodaju isto kao ono što je za njihovu porodicu. Moguće je da će neko od kupaca biti njihov budući zet ili buduća snaja, a sigurno je da žele zdrave potomke i zato je dobro da iznose na prodaju zdravu hranu. Svi smo mi jedna velika porodica, a ako u prošlosti seljak nije bio poštovan kao što to zaslužuje, njegovo vreme dolazi. Građani sve više uviđaju koliko truda i rada treba uložiti u proizvodnju zdrave hrane i raste uviđavnost i poštovanje prema vrednim seljacima koji su stub oslonac ove zemlje.
Sve što se u prodavnicama nudi u kesicama i kutijicama u sebi sadrži kukuruzni sirup, skrob, sastojke od soje, lana, pamuka, koji mogu biti GM, jer pitanje je odakle je njihovo poreklo i da li se pri kontroli kvaliteta uvozne hrane obavljaju analize i na genetski modifikovane sastojke.
(nastavak u sledećem broju: Kako sačuvati autohtono seme našeg podneblja)

Odbrana srpske šljive od medeno-slatke GMO

Dr Ralf Skorza (SAD) nedavno je na Poljoprivrednom fakuletu u Zemunu održao predavanje o prednostima genetski modifikovane „medeno-slatke” šljive, otporne na virus šarke (hm, Amerikanci našli nama da prodaju sprski „brend”...).
- Ministarstvo poljoprivrede SAD, USDA i američka ambasada organizuju predavanja na poljoprivrednim fakultetima i lobiraju da će njihovi „svetski naučnici” spasiti srpsku poljoprivredu. Zaprašivanjem aerosolima i Teslinom tehnologijom koju su zloupotrebili kroz sistem HAARP, ti „svetski naučnici” po nalogu finansijera izazivaju suše, poplave, bolesti biljaka. Već su pripremili genetski modifikovana semena otporna na sušu i voćke otporne na viruse. Kakvog smisla ima kupovati genetski modifikovana semena koja će nekoga nahraniti da bi se onda razboleo? Zdrava logika sve to može da poveže i da razume. Ko kontroliše hranu - kontroliše i svet. Na berzi se zarađuju ogromne pare kada znate koji usevi će roditi a koji podbaciti, zbog toga što imate uvid kako će se dizajnirati vreme zaprašivanjem. Veštački stvorene vremenske prilike utiču na bogatu ili propalu letinu.
Kada se sve ovo zna onda možete da razumete reči profesora kojeg su doveli iz Virdžinije da priča o “medeno-slatkoj” genetski modifikovanoj šljivi koje je dizajnirana da bude otporna na virus šarke (po cenu steriliteta i tumora onoga ko je jede).

* Kako je izgledalo predavanje?

- Rečeno je da ne treba da osećamo odbojnost prema nauci koja stvara genetski modifikovana semena, da je posmatramo kao nauku a ne nešto što je povezano sa interesom privatnih kompanija koje su vlasnici semena. Tako je, na primer, „medeno-slatka” u vezi sa društvenim sektorom. Zatim je pročitao komentare na sajtu Ministarstva poljoprivrede SAD gde njihovi građani kažu: „Molim vas, dajte čovečanstvu šansu da ima ovu divnu šljivu koja će nahraniti gladne”. Sam profesor naveo je da oni u Kaliforniji mogu da uživaju u ovoj šljivi, pa zašto i u Srbiji ne bi uživali u njoj (?!) Postoje ogledna polja ovakve šljive u Rusiji, Poljskoj, Rumuniji i Čehoslovačkoj (nije obavešten da se država sada zove Slovačka) i da će na osnovu istraživanja koje su obavili u Slovačkoj tražiti od EU da odobri „medeno-slatku” za ljudsku upotrebu, kao i u SAD.
Na to su sami profesori koji su bili u publici rekli da su i u Srbiji dozvoljena ogledna polja sa genetski modifikovanim sortama. Kao odgovor na to profesor je napomenuo da postoje fondovi koje su namenili za istraživački rad. Delovalo je kao da publika već zamišlja sebe u Virdžiniji, profesor je imao sve prisutne na svojoj strani. Dodao je da već ima koleginicu u Čačku koju je upravo posetio, a sa kojom sarađuje već duže vreme. Ostalo je nejasno da li su kalemili naše požegače sa genetski modifikovanim materijalom i, ako jesu, da li je neko radio test na zagađenje domaćih sorti GMO polenom.

* Da li ste vi tu postavili neka pitanja?

Ljubazno sam postavila tri pitanja:
1. Šta Vi mislite o studiji iz 2006. koju je obavio Univerzitet Zapadnog Ontarija u Kanadi, gde se navodi zabrinutost da mali RNK molekuli, prisutni u genetski modifikovanom materijalu „medeno-slatke”, izazivaju agresivni tumor jetre koji brzo napreduje kod oglednih miševa koji su hranjeni ovom šljivom?
Odgovor: Miševi nisu isto što i ljudi. Osim toga, miševima su ubrizgavali ovaj materijal, a ljudi jedu šljivu i RNK se razgradi u želucu.
2. Naučnike brine to da bi lišće, kora, cvetovi kada padnu sa genetski modifikovane šljive mogli da zagade korisne bakterije genom koji je otporan na antibiotike. Taj gen za otpornost mogao bi da izmeni i druge bakterije i viruse i da, tako izmenjeni, napadnu genetski modifikovanu šljivu koja protiv mutiranih mikroorganizama nema nikakvu zaštitu. Šta bi ste vi mogli da kažete o ovome?
Odgovor: U zemlji već postoje bakterije otporne na antibiotike.
3. Da li postoje dugoročne naučne studije koje bi potvrdile da je efekat na čoveka bezbedan?
Odgovor: Da li mi radimo studije na čoveku? Ne, mi ne hranimo ljude šljivom. To se ne radi tako, treba da slušamo nauku. Kontrolno telo u EU koje bi dozvolilo ovu šljivu pogledaće šta smo mi radili sa šljivom i, ako je to bezbedno, onda je i šljiva bezbedna...
Posle ovakvih odgovora bilo bi jasno da tu nešto ne štima. Kažu da je u prirodi čoveka da čini loša dela, ne zato što želi da bude loš, nego zato što veruje da radi dobru stvar. Nametnuo se utisak da profesor zna da to nije bezbedno po zdravlje čoveka i da nam ipak tako nešto nudi, jer misli da radi dobru stvar.
Dobila sam utisak da je ovo previše lak posao za američki lobi, niko od obrazovne elite na predavanju nije ustao da postavi pitanje o zdravstvenoj bezbednosti genetski modifikovane šljive, prosto neverovatno!
Sledeće gostovanje bilo je u Banja Luci gde su se već, kako čujem, javili zainteresovani seljaci koji su zaboravili kako su njihovi dedovi tretirali virus šarke, pa im je bilo lako pokloniti priču o „medeno-slatkoj” - tako da je prihvate.

Čuvajmo staro seme
Kako se boriti? Naravno - očuvanjem domaćih, autohtonih vrsta. Ovo, naravno, nekome ne odgovara...

-Biotehnološke korporacije gaje ambicije da imaju stopostotno vlasništvo nad svim semenima u svetu, pa im je cilj da unište stara semena i zagade svojim genetskim modifikacijama sva druga semena, kako bi imale pravo privatnog vlasništva na njih - da bi imali potpunu kontrolu nad hranom. Da ne bismo izgubili naše staro seme pred zagađenjem genetski modifikovanim polenom i drugim putevima prenošenja, potrebno je da ga pronađemo i sačuvamo.

* Zašto je biološka raznovrsnost važna?

- Jer su ta stara semena prilagođena ovom podneblju i sposobna da prežive. U raznolikosti biljnih vrsta uvek postoji ona koja je otporna i koja će roditi. Autohtono seme se rađa prirodnim putem, bez bilo kakve intervencije čoveka - radi se o oprašivanju vetrom i insektima, po zakonima prirode.
Gubitak raznolikosti sorti semena značio bi katastrofu kakvu ne možemo da zamislimo. Na primer, 1840-tih godina u Irskoj zavladala je masovna glad, zato što su gajili svega nekoliko vrsta krompira koje su propale - jer nisu bile otporne.
Raznoliki biljni svet je ključan za naš opstanak, dok nam genetski inženjering nameće monokulture, jednolike biljne vrste koje, ako se pojavi štetni faktor, mogu da ne rode, a neće biti mnogih drugih koje bi mogle da rode.

* Kakva je trenutna situacija kod nas u vezi sa autohtonim vrstama?
- Činjenica je da smo nekada imali bogat biodiverzitet, što je i logično na ovako plodnoj zemlji i povoljnom podneblju. Sve većom komercijalizacijom poljoprivredne proizvodnje došlo je do nestajanja tradicionalnih seljačkih bašti, voćnjaka i povrtnjaka, pa je izražena opasnost od gubljenja starih sorti. Gašenjem sela sa jedne strane i uvođenjem moderne tehnologije, sa druge, genofond starih sorti je izgubljen. Zato je neobično važno da se ugledamo na model projekta koji je ostvario Institut u Somboru 2007, kada su školsku decu mobilisali da iz svojih bašta i iz bašta svojih baka i deda sakupe raznovrsna semenja. Ovako nešto moguće je i po celoj Srbiji. Akcija je bila veoma uspešna, deca su sa puno entuzijazma sakupila više od 5.000 primeraka semena među kojima je bilo mnogo starih sorti: pasulj, papriku, boraniju, kukuruz kokičar i šećerac, crni luk, salatu, bundevu, beli luk, tikvicu, krastavac, paradajz, dinju. Pronašli su i bob, ricinus, lan, seme metle, bamije, rogača, leblebije, heljde, čičoke, kudelje...

* Gde se još kod nas čuvaju autohtone vrste našeg podneblja?

- Recimo, u kolekcionom zasadu jabuke Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu čuva se preko 130 autohtonih sorti sa područja Balkanskog poluostrva. Neke od starih sorti jabuka su budimka, stara odomaćena sorta, mirosaljci, đulica, kožara, zelenika, kablarka, bihorka, kiseljaja, muslimka, pozna kolačara, krstovača, strekinja, šarunka, šumatovka i valjnika. Tu su i kamenica i zejtinka, babovača, kraljica, letnja iz Grocke, petrovača, „Pop Miladin”, samoniklaja i sinlija.

* Kako na pijaci prepoznati dobar i zdrav proizvod?

- Golim okom, mirisom i dodirom nije moguće sa sigurnošću proceniti da li je neki proizvod zdravstveno bezbedan. Najbolje rešenje je upoznati proizvođača. Obilazak seljaka i dogovor o kupovini proizvoda direktno sa malih porodičnih farmi bio bi najbolji način prepoznavanja dobrog proizvoda za jednu porodicu. Ako nemate priliku da kupujete iz malih bašti direktno od seljaka, onda birajte povrće različitih boja, veličina i oblika, što je i prirodno, jer u prirodi ne postoji sve isto. Razgovarajte sa prodavcima, pitajte odakle je seme i koliko puta je prskana bašta.

* Ko su ljudi koji i danas čuvaju domaće seme?

- Mala zabačena sela su naši čuvari semena. Mnogo mladih se u ova vremena finansijske neizvesnosti vraća na selo i mnogo njih razume da je organska poljoprivreda bolji put, pa će, verujem, i sačuvati stara semena na koja naiđu, umesto da kupuju semena neproverenog porekla. Naša grupa na Facebooku „Stop GMO u Srbiji” uspela je da populariše povratak na selo i poštovanje prema starom semenu. Trenutno je 4.600 sela između opstanka i nestanka. Ima smisla da u ovakvoj situaciji razmislimo o mogućnosti povratka na selo i očuvanja plodne oranica, stare bašta i voćnjaka sa autohtonim sortama. U Srbiji postoje banke semena koje ne prodaju semena već ih samo čuvaju. Nedavno smo sa članovima naše Facebook grupe Stop GMO u Srbiji bili u poseti Institutu u Somboru koji je uspeo da sačuva stara semena, da saznamo o njihovom trudu i da vidimo njihovu prezentaciju.
Bili smo i u kolektivnoj poseti i na farmi Janova kod Vršca, kod domaćina Zorana Petrova. On se vratio sa porodicom iz Norveške i na imanju neguje petoro svoje dece i živi od poljoprivredne proizvodnje. Rekao je da je tu zbog zdrave hrane koju nije mogao da ima u Norveškoj. Započeo je biodinamičku proizvodnju - uzgaja autohtone sorte i rase, jer su one izdržale proveru vremena. Osim biljaka, tu je i stara rasa krava „buša” koja živi 20 godina, hrani se prirodno, onim što raste na farmi i ima 15 laktacija - može da oteli 15 teladi. Videli smo rase živine poput banatskih gološijana, somborske kaporke, kokoške koje nose i zimi jaja, a tu su svinje mangulice, kojih još ima po Banatu.

* Postoji li još neko mesto koje ste grupno posetili?

- Obišli smo i biobaštu Mariane Lelee, koja je inženjer zaštite bilja i živi u selu Toraku. Stvorila je 17 ari bogate biološke raznovrsnosti u biobašti iza svoje kuće, gde gaji hranu za potrebe svoje porodice, bez upotrebe pesticida. Pričala nam je kako ona doživljava baštu sa puno poštovanja prema prirodi, kao spoj zemlje, čoveka i neba. Osim povrća, voća, vinove loze, tu su lekovite i začinske biljke, cveće, a svuda vlada harmonija između biljaka-prijatelja. Kreiraju se prirodni uslovi i u toku cele godine bašta je zelena. Videli smo biljke poput ruzmarina, peršuna, paprike, bosiljka raznih boja koji štiti papriku od bele mušice. Tu živi i kaloper, matičnjak, žalfija, selen, lavanda, origano, rabarbara, blitva. Kupus i paradajz se međusobno štite. Kadifice su „apotekari” u bašti, jer udaljavaju nematode - štetočine korena biljaka. Tu su i cvetovi koji privlače korisne insekte koji opet napadaju štetne insekte - recimo - dalija. Videli smo dekorativni pasulj, čičoku, krompir. U svom mini plasteniku Mariana ima puno starih sorti koje čuva s ljubavlju. Podsetila nas je na to da svaka bolest ima svoju biljku koja je leči, a ako ne počnemo da se brinemo o zemlji kako treba, upozorila je - postaćemo Sahara.

*Šta da čine ljudi koji žive u gradovima i nemaju svoje parče zemlje?

- Može se napraviti tzv. zeleni zid - kada vertikalno na zid prostorije u kući montiramo nosač za neophodnu količinu zemlje i biljke ili, ako se radi o hidroponici - za sistem uzgajanja na vodi. Ukoliko je nekome potrebna pomoć u vezi sa ovim može slobodno da mi se obrati.
Bašta može biti i na terasama, na ravnim krovovima zgrada. Može se staviti izolacioni materijal koji će pomoći da podloga ne propušta vlagu, pa se na to nanese zemlja, ili napraviti drveni sanduci u koje bi se nasula zemlja. Na Kubi su, na primer, veoma popularne komunalne bašte po gradovima, gde se u jednom gradu uzgaja sve što je njegovim stanovnicima potrebno.

* Imate li ideju kako se može postići da proizvođači budu zadovoljni (finansijski), a hrana zdravija?
- Moje je mišljenje da bi podsticaji za oživljavanje sela preporodili ovu zemlju. A ukoliko beneficije od strane države izostanu, važno je da se samoorganizujemo i da ostvarimo ličnu vezu sa malim proizvođačima zdrave hrane, da ih ne prepustimo nepravednoj konkurenciji u kojoj nemaju šanse.
Moja kćerka je jednom prilikom u razgovoru, još pre nekoliko godina, spomenula da bi kooperativne prodavnice organske hrane bile dobro rešenje i da bi bilo dobro da se da se tako nešto predloži i građanima u Srbiji. Moja kći živi u Kanadi, ali nije zaboravila otadžbinu. Uglavnom, ideja je da se svi koji to žele od proizvođača i kupaca udruže u kooperaciju. Najbolja prodavnica organske hrane u Kanadi jeste „ko-op” Big carrot (Velika šargarepa - aluzija na Big Apple - Veliku Jabuku, odnosno - Njujork). U početku je to bila mala prodavnica koju je otvorila grupa prijatelja koji su sakupili novac i otišli na organsku farmu da kupe šta su mogli za tu sumu. Doneli su robu u prodavnicu a već su imali narudžbine kupaca. Dalje su se kupci između sebe organizovali i svako je uplatio određenu sumu novca prodavnici na početku meseca i predao listu sa narudžbinom. Onda su vlasnici prodavnice sa tim parama obišli lokalne farme i doneli naručenu robu koja nije dugo stajala, jer je već imala kupce koji su je čekali. Vremenom je ova prodavnica prerasla u mesto gde možete kupiti najkvalitetniju i najraznovrsniju robu, zahvaljujući uzajamnoj podršci i kooperaciji običnih građana.
Volela bih da u Srbiji najkvalitetnija hrana ne ode samo za izvoz, da ne budemo kao Afrikanci koji za bogatog gazdu proizvode kvalitetnu organsku hranu, a sami jedu USAID genetski modifikovano kukuruzno brašno i pirinač.
Svakako, proizvođači mogu da zarade izvozom ali, isto tako, mogu da zarade i plasmanom na domaće tržište, pod uslovom da su cene za domaćeg kupca pristupačne, tako da mogu da prodaju sve što proizvedu - pa će se naći i zarada u velikom volumenu jeftine zdrave hrane.

* Kako vi lično nabavljate organsku hranu?

- Uzgajam je sama ili kupujem na obližnjem selu od onih koje poznajem. Po ugledu na profesorku Branku Lazić i Marianu Leleu, napravila sam biobaštu bez pesticida, u kojoj biljke čuvaju jedna drugu.

* Kako očuvati zdravlje - i mentalno i fizičko?

- Okrenimo se svojoj porodici, jačajmo prijateljstva sa svojom decom, roditeljima, sa svojim supružnikom. Nikome nije lako u ove dane, dobro je da pokažemo uzajamno razumevanje, podršku u krugu porodice, da pozitivnim primerom budemo uzor. Pokažimo razumevanje prema ljudima oko nas, pomozimo im da otvore svoje vidike.
Sela u svojim baštama još uvek imaju stara semena koja zlata vrede, stare sorte voća, zemlju koja nije prskana i idealna je za proizvodnju zdrave hrane. Koliko su stara semena dragocena za očuvanje biološke raznolikosti, istorije jednog naroda i opstanka govori i podatak da je dr Vandana Šiva iz Indije osnovala „univerzitet baka” jer, po tradiciji, žene su te koje spasavaju i čuvaju semena. Uspela je da sačuva hiljade starih semena od zagađenja sa GMO, da ih umnoži i podeli besplatno vrednim seljacima koji će za uzvrat podeliti svoje seme sa još dva proizvođača. Po uzoru na Institut u Somboru možemo zajedno sakupiti stara semena po celoj Srbiji i sačuvati od nestanka.
Sada je trenutak da se svako od nas zamisli nad mogućnošću da se vrati na svoju dedovinu i da uzgaja prirodnu hranu. Mnogo sela danas daje zemlju za džabe ako neko ima vredne ruke i želju da radi. Mnoga stara domaćinstva rado bi dala zemlju u zakup.
Na mnogo toga što se dešava mi obični mali ljudi možda i ne možemo da utičemo sad i odmah. Nismo u mogućnosti ovoga časa navedemo avione da nas ne zaprašuju toksičnim aerosolima niti da trenutno zaustavimo nezakonito prisustvo genetski modifikovane hrane u Srbiji. Dobro je da radimo ono što možemo, da pišemo pisma Vladi da nas zaštiti od genocida i da zahtevamo da odbrani narod koji nestaje od zaprašivanja i GMO.

MMF protiv Srbije

Na nama je da se svim silama borimo da odbranimo male proizvođače hrane tako što ćemo kupovati zdravu hranu od njih, a da oni ni po koju cenu ne založe svoju zemlju za kredite ili je prodaju. Evo zašto: pred vratima Srbije je „trojanski konj” - STO i MMF sa dobro uigranim scenarijem. Počeće se uvozom jeftine robe - iz država koje daju beneficije svojim poljoprivrednicima, pa je takva (GMO) hrana mnogo jeftinija od one koja se proizvodi u Srbiji, gde država nema finansijsku moć da u istoj meri pomaže domaće proizvođače.
Onaj ko pokuša da opstane, biće naveden da uzima kredite od MMF. Postoji izraz koji opisuje MMF: „Daće ti novac, a uzeti od tebe čitavu Amazoniju”. Kada se ljudi uvuku u dugove, nema načina da zadrže svoju zemlju i kuću i postaće dužnički robovi. Tako zemlja prelazi u ruke korporacija, a građani, u ovom slučaju, Srbije - u još veće siromaštvo.
Pod ovako nepravednom konkurencijom nestaju mali proizvođači. U tom slučaju, imaćemo samo uvoznu GMO hranu koju proizvode velike korporacije, a zdrava hrana koju bi velike kompanije eventualno proizvodile u Srbiji išla bi za izvoz eliti, jer je niko ovde ne bi mogao da priušti. Ulaskom u STO država gubi svu kontrolu nad privatnim korporacijama i mi više nismo slobodni ljudi.

* Kako u svemu tome ipak ostati slobodan?

- Jedini slobodan čovek danas je seljak koji ima svoje parče zemlje i može sam da proizvodi sve što mu je potrebno za život i ne zavisi ni od koga!
Popis poljoprivrednih proizvođača koji je u toku nije nimalo naivan. Možda je interes građana ove zemlje na prvom mestu ali - šta ako nije tako? Zašto baš u trenutku kada se očekuje ulazak u STO? Kome je važno da ima preciznu bazu podataka o proizvođačima hrane? Onima koji žele da kontrolišu hranu. Ko kontroliše hranu kontroliše i svet. Pratite novac, ko finansira popis, USAID? Interesi SAD preko EU?
Po već viđenom, može doći do toga da će svaki proizvođač morati da traži dozvolu da proizvodi određenu vrstu hrane. Biće rečeno seljacima šta mogu, a šta ne mogu da proizvode. Krajnji cilj je da sva proizvodnja hrane pređe u ruke korporacija i da se mali proizvođači unište konkurencijom. U SAD je malim farmerima dozvoljena isključivo proizvodnja hrane za sopstvene potrebe, a sve preko toga se oduzima.
Popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine, počeo je 1. oktobra, a trebalo bi da do 15. decembra obuhvati između 750.000 i 800.000 poljoprivrednih domaćinstava. Obuhvatiće porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, poljoprivredna preduzeća i preduzetnike koji se bave agrarom. Popis poljoprivrede sprovešće 6.200 popisivača a, kako je najavljeno iz Republičkog zavoda za statistiku, „cilj je da nijedan pedalj zemlje i nijedno grlo stoke ne ostane nepopisano“ ?!
Cilj MMF je da kolateralizuje zajam sa zemljištem. Harmonizacijom zakona, zemlja seljaka postaje premisa - a ne vlasništvo. Po takvom zakonu premisa nema zaštitu, kao i zemljište. Kada ljudi izgube pravo na vlasništvo svoje kuće i zemlje - postaju robovi siromaštva. Ovo je misija MMF u akumulaciji bogatstva sveta i ostvarivanju potpune kontrole.

Čišćenje organizma
* Šta se još može učiniti da bismo ostali zdravi u svetu zagađenom prskanjem sa neba, pesticidima, herbicidima i GMO?

- Možemo svakodnevno štiti svoj prirodni imunitet glinom i zeolitom, uzimati sveže ceđen sok crnog grožđa i aronije (ovako sveže isceđen može i da se zamrzne u plastičnim bocama i sačuva da se uzima i preko zime), da se iz tela izbace polimerska vlakna, srebrnu vodu da bismo se zaštitili od bakterija, virusa i gljivica iz zaprašivanja. Zeleni sok mlade trave pšenice unosi kiseonik i hranljive materije, u trenutku kada osećamo hronični umor, jer vlakna iz zaprašivanja koriste gvožđe iz naših eritrocita. Ovaj sok, kako je to naučno dokazano, može dovesti do oporavka ljudskih gena.

Spomenka Milić

0 коментара:

Постави коментар