Reklame


Tokom devedesetih godina čovek koji je sebe nazivao Tomas Kvik, a čije pravo ime je Sture Bergval, priznao je više od 30 nerešenih ubistava, a osuđen je za osam. Godinama je bio poznat kao “najveći švedski serijski ubica”. Sada se, međutim, ispostavlja da Bergval nikoga nije ubio, već da je lažno priznavao da je počinio najteže zločine kako bi bio primećen, važan i slavan.
Sture Bergval danas je u psihijatrisjkoj klinici Sertam
Sture Bergval, danas 62-godišnjak, već 20 godina boravi u psihijatrijskoj bolnici najvišeg stepena obezbeđenja u blizini Stokholma.
Gri Strovik (23), ubijena 1985. u Oslu. Kvik je osuđen samo na osnovu priznanja, iako sperma pronađena u njenom telu nije odgovarala njegovoj DNK. Optužebe su odbačene u septembru ove godine.
Do nedavno, važio je za najgoreg švedskog serijskog ubicu. Tokom devedesetih godina bio je medijska senzacija, priznavajući jedan nerazrešeni zločin za drugim.
Nazivan je “švedskim Hanibalom Lektorom”, a njegovo lice s naočarima moglo se videti u svim novinama i na TV ekranima.


Za njegov slučaj se 2008. godine zainteresovao i Hanes Restam, jedan od najuglednijih švedskih snimatelja dokumentarnih filmova, koji je svoja saznanja kasnije objavio u knjizi: “Tomas Kvik: prozvodnja serijskog ubice”.

Posetio je Bergvala na klinici, pročešljao 50.000 stranica sudske dokumentacije i, na sopstveno zaprepašćenje, zaključio da za presude izrečene Bergvalu ne postoji ni jedan jedini dokaz.

Čarls Zelmanovic (15), nestao iz grada Piteo, na severu Švedske, 1976. Posmrtni ostaci pronađeni 1993. Kvik je osuđen 1994, na osnovu priznanja, bez forenzičkih dokaza.
Nema tragova DNK. Nema oružja kojim je ubistvo izvršeno. Nema svedoka. Tela žrtava nisu nađena tamo gde je Bergval tvrdio da ih je zakopao ili sakrio.

Osim toga, u ubistvima koja je priznao nema modela, tipičnog za sve serijske ubice. "Ubijao” je muškarce, žene i decu, u selu i u gradu, u Norveškoj i Švedskoj, “silovao” ih je, “kasapio“ i “jeo” - drugim rečima, izmišljao je bez granica.

Sledeći tragove, Restam je ustanovio da je Bergval, na osnovu podataka koje je tokom saslušanja i terapijskih seansi dobijao od policajaca i psihijatara, uspevao da smisli koliko-toliko smisaona priznanja.

Želeo je da bude poput najkrvoločnijih zločinaca


Trine Jensen (17) Nađena mrtva nedaleko od Osla, 1981. Kvik je osuđen 2000. Optužbe odbačene u septembru ove godine.
Zbog čega bi neko priznao najgnusnije zločine koje nije počinio, a koji za sobom povlače tešku kaznu? Istražujući, Restam je našao odgovor i na to pitanje.

U mentalnoj ustanovi, okružen prestupnicima i kriminalcima raznih vrsta, psihički nestablini, ali inteligentni Bergval je uočio da najveću pažnju i “ugled” uživaju upravo oni čiji su prestupi najteži.

U međuvremenu, Bergval je u ponovljenim suđenjima oslobođen za pet od osam ubistava za koja je osuđen. Revizija preostalih procesa tek predstoji, kao i traženje odgovora na pitanje: šta je sa pravim krivcima za ova zlodela?

- Najgore je što su i dalje na slobodi ubice koje nikada nisu privedene pravdi - kaže Dženi Kistim, koja je zajedno sa Restamom istraživala ovaj slučaj.

0 коментара:

Постави коментар