- Nije nikao, već vekovima čuči tu gde jeste! Ne znam otkud sad ta priča o velikim nalazištima, kad se od davninadobro zna da ga u ovim brdima ima za izvoz... - pa, o izvozu i pričamo, časna starino, bre! Zvone na sva zvona u Beogradu kako su se nekom iz vlasti ukazali u snu lokaliteti koji vrcaju od rude kojom samo što nismo finansijski pokorili svet i potrovali sebe...
Presušile finansije
Otud i mi u Ruđevcu, niklovanom selu više Vrnjačke Banje, jednom od tri „neiscrpna" nalazišta rude valjane za ekonomiju, pogubne za čoveka... Tačnije, u zaseoku malo podalje od Ruđevca, više u planinu, u šume...
fakti
sredinom septembra najavljena su istraživanja nikla kod Topole, Vrnjačke Banje i Mokre gore
iz Vlade najavljeno da je jedna strana kompanija zainteresovana da uloži 1,2 milijarde evra u eksploataciju nikla u Srbiji
režiser Emir Kusturica formirao grupu za zaštitu Srbije od eksploatacije štetnih ruda
Dozvolu za istraživanje nikla na Mokroj gori 2004. dobilo je preduzeće „Dinara nikl". Zbog protesta meštana i negodovanja u javnosti ta dozvola je nekoliko meseci kasnije ukinuta
firma „Srbija nikl" u poslednje dve godine istražuje na lokacijama Lipovac i Ruđinci - Veluće, za koje su dobili dozvolu
ministar rudarstva Milan Bačević izjavio da nije izdato istražno pravo za istraživanje rude nikla na Mokroj gori, ali da je moguće da će biti izdata
SANU preporučio nadležnima da ne donose odluke bez konsultacije sa naučnim institucijama, uz veliku pažnju prema očuvanju zdrave prirodne sredine
- Slušaj, dečko, ne znam koliko ti je tačno godina, ali verujem da si mlađi od svake rupe u Rudnom brdu, Orlovcu, Grotu, Ravnom Bučju, Lipi... E, sedamdesetih godina prošlog veka na njima se ihaaaaaj ispitivalo i ispitivalo, i još tad su utvrdili da smo drugi u Evropi po zalihama nikla! Lično sam svrdlao stotine tih rupa i gledao kako inženjeri veselo poskakuju javljajući u Beograd da se žila proteže desetinama kilometara i ne znam koliko u dubinu, ali cvrc, ništa... - svrdla Mileta i sad, dok razgovaramo, ali „srednjakom", buši rupe u vazduhu, blagonosne, pokazujući istu onoliku „žilu" kolikoj su se tada radovali verujući da će o nju moći čvrsto da se uhvati čitava Jugoslavija, ali...
- Nije se odmaklo dalje od ispitivanja! Trebalo je bušiti na svakih 25 metara, ali presušile finansije i ostadoše rupe da čame do dana današnjeg, a tako će izgleda ostati i još koji vek... - e, tu dolazimo do suštine priče, odnosno prašine koja se podigla u javnosti nakon informacija da su Mokra gora, područje oko Trstenika i ovo ovde, na kojem nekalajisani i pomalo niklovani stojimo, krcati „otrovnom" rudom, tačnije rudom čija bi eksploatacija zatrovala i zemlju i vodu i vazduh, a bogme i nesuđene milionere na čijim se imanjima proteže žila, ko volovska, s oproštenjem!
Socijalističke rupe
- Ma, ja mislim da su to gluposti, da neko plaši ljude iz nekakvih poganih interesa, jer to bi bili površinski kopovi, kako da zatruju sve to - pa po taj odgovor smo došli i, evo, zašli u šumu puteljkom, pa stazom, niz padine Rudnog brda. U šumi dvojica đuvegija, nešto flaša piva i dopola završena kuća. Vladimir je na mobi kod prijatelja koji se ljutnu što smo uopšte zakasli tu i uprli s pitanjima u njih.
- Niko nije dolazio otkad je krenula čitava priča, a čujemo da se priča kako se ovde, maltene, uveliko kopa?! Ima tih starih rupa, izbušena planina ko sir, ali nikakvih novih radova - veli pomenuti Vlada, pokazujući da krenemo dublje u šumu ako hoćemo do njih. Starih rupa, onih kojima su socijalistički kopači došli do središta zemlje i stali...
- Ovom stazom do jebarnika, videćete crvenu zemlju i to vam je to! Znaš kakva je to zemlja, klikere smo pravili od nje koliko je tvrda! Pričali su stari da su se od nje pravili najbolji vodenični točkovi koliko je tvrda... - čekaj, ponovi, kako reče da se zove mesto na kojem ćemo naići na famozne rupe?
- Jebarnik, tamo idu... - i učinilo nam se da si tako rekao! Tamo su očigledno mnogi išli da buše, ne tragajući svi za niklom. Problem je što se može samo peške, nekih pola sata hoda uz planinu, zbog nekoliko rupa iz davnina... Ipak ćemo do Banje, suviše je ovo ozbiljna priča da bismo je završili izveštajem s jebarnika koji vrca od rudnog bogatstva.
U Banji ništa novo. Haju ljudi za dževu koja se digla koliko i za prošlogodišnje turiste. Priča o eldoradu, iliti pomoru do njih kao da još nije ni stigla...
- Čuli smo nešto, znam da su ovi iz Trstenika zabranili bilo kakva bušenja, ali ne znam ništa više od toga. Bolje pitajte neke umnije, ja samo prodajem ove suvenire, ne znam, verujte... - bakica za improvizovanom tezgom nedaleko od „mosta ljubavi", onog čuvenog s razglednicama iz Banje, zakatančenog, baš kakva i sudbina čeka ukoliko eksploatacija probudi „Sodomu i Gomoru"...
Mrki pogledi kod kafića
- Ljudi, zna li iko išta o niklu, aman?! Potencijalno ste bogati ko krezovi, a postoji i mogućnost da vam zbog toga izraste još po par ruku i nogu! Opasno, bre, zatrovaće vam vodu za espreso... - ma jok, uzalud vapimo za odgovorom u kafiću nasred čuvenog šetališta, sležu ramenima, neki momci karakterističnog izgleda gledaju ispod oka, očigledno dobro upućeni u vrednost nikla, kada se njime premažu „prangije" naročito...
Starci, oni uvek i sve znaju, nema 'leba od mladeži, vitlamo starce ko poštar s penzijom...
Momčilo V., godina 76, službenik u penziji jedne od beogradskih banaka koja je izbušena grđe od planina, vratio se zavičaju bežeći upravo od „otrova" velikog grada...
Mnogo otrovan metal
Lekari tvrde da je nikl jedan od najtoksičnijih metala, u istoj ravni sa uranijumom, živom i hromom. On može da izazove opasne promene u imunološkom sistemu organizma. U povećanim koncentracijama izaziva autoimuna oboljenja i karcinom.
- Ako je kao što kažete, onda ni po koju cenu ne treba dozvoliti eksploataciju, mada čujem da je naši i neće dozvoliti! Samo nam još fali da zatruju ovo malo čiste prirode, pa da ljudi ovde dolaze na zračenje, a ne na oporavak - duh udarništva i istorijskog „ne" probudio se u simpatičnom čoveku frizure „na vetar" kada smo mu predočili mogući scenario. Onaj pogubni o kom se toliko priča.
Natalitet u porastu
- S druge strane, to bi verovatno ekonomski preporodilo Srbiju, zaposlilo ovu silnu omladinu bez perspektive, ali je cena prevelika! Ako ni po čemu drugom, ovaj kraj je čuven po zdravoj i čistoj vodi, to ne smemo dozvoliti da se uništi, ali biće po onoj „Tresla se gora, rodio se miš„... - moguće, ali miš od nikla, a taj može da naraste i sedam metara u visinu, proždirući sve što mu se nađe na putu.
Zna i Momčilo za silne rupe po planinama, doduše ne i za opskurne toponime, ali pamti dane kada je industrijalizacija kucala na tarabe Vrnjačke Banje.
- Tada se nije govorilo o mogućim štetnim posledicama, samo o ogromnoj koristi koju tolike zalihe nikla mogu doneti svima, mada se tada o lošim stvarima uglavnom i ćutalo! Ipak, mislim da smo prirodi dovoljni mi da je upropastimo, nije nikl ni prineti bahatosti ljudi... Ali, videćete, biće to kao i sa onim uljnim škriljcima što su ih pronalazili pred izbore, obećavajući život kao u Emiratima: mnogo dreke zbog malo... - biće da je tako, osim ako nije?
Mislim, teza je očigledno više puta stavljena na probu na nalazištu „Jebarnik 1"!
Bušilo se jeste, ali ne i eksploatisalo. Epilog: ljudi se nisu potrovali, naprotiv, natalitet je u porastu.
Zbog nikla, moguće, čudesna je to ruda kad zagolica...
0 коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.