Otkriven život na Marsu? VIDEO

Američka svemirska agencija NASA je otkrila život na Marsu, pokazuju nove analize podataka starih 36 godina, objavio je međunarodni tim matematičara i naučnika.

Štaviše, NASA ne treba da pošalje ljudske ekspedicije na crvenu planetu da dokaže tu tvrdnju, izjavio je biolog Džozef Miler, sa Univerziteta Južna Kalifornija.

“Na osnovu svega što smo do sada uradili, mogu da kažem da sam 99 odsto siguran da tamo ima života. Ultimativni dokaz bi bio da naprave video snimak bakterije na Marsu. Trebalo bi da pošalju mikroskop i gledaju kako se bakterija kreće”, dodao je Miler.

Naučnici su ponovo prošli kroz podatke sa misije detektovanja života, koje su prikupili Viking roboti 1976. Oni su analizirali te podatke tražeći znakove života mikrobioloških organizama u uzorcima tla koje su prikupila i obradila dva Viking robota. Generalni zaključak je bio da je misija otkrila geološke, ali ne i biološke aktivnosti, preneo je "Diskaveri njuz".

Nova studija je primenila drugačiji pristup. Naučnici su prebacili podatke sa Vikinga u niz brojeva i tragali za kompleksnošću. S obzirom da su živi sistemi komplikovaniji od nebioloških procesa, ideja je bila da se rezultati misije sagledaju sa čisto numeričke perspektive.

Oni su otkrili velike sličnosti između tako dobijenih rezultata o kompleksnosti i nizova zemaljskih bioloških podataka. Naučnici tvrde da je visok stepen reda pre biološka karakteristika, nego čisto fizičkih procesa.

Kritičari navode da novi metod još nije dokazao svoju efikasnost pri razlikovanju bioloških i nebioloških procesa na Zemlja, pa je samim tim i prerano povlačiti neke zaključke.

Miler kaže da naučnici ponovo analiziraju podatke i da vide ima li varijacija u trenutku kada je sunčevo svetlo bilo blokirano tokom oluje prašine na Marsu, koja je trajala nedelju dana, a ideja je da bi se biološki sistemi ponašali drugačije u promenjenim uslovima u okolini.

Konačni rezultati istraživanja očekuju se u avgustu.

Novi koncept: Roveri će se koristiti vetrovima na Marsu da se kreću oko crvene planete:

Čovek na Marsu do 2030.  NASA je potvrdila još jednom da će poslati čoveka na crvenom planetu, dodajući da je to njen glavni cilj. “Mars je oduvek bio cilj”, rekao je administrator NASA-e Čarls Bolden, ocenjujući da će ljudska misija na crvenu planetu biti moguća do 2030. Misije na Mars i ljudski svemirski letovi uvek su bili skupa stavka u budžetu agencije. “Mariner 4”, prva američka letelica koja je uspešno prošla pored Marsa, i “Viking 1”, prvi NASA-in brod koji je sleteo na planetu, koštali su desetine miliona dolara. Bolden je takođe ukazao da su ljudske misije opasne i da će “izgubiti ljude”, ali je istakao da je NASA uvek učila iz svojih grešaka, navodeći kao primer nesreću sa “Apolom”.

Ništa od vode  Klimatski modeli otkrili su naučnicima da je Mars uglavnom hladan i suv. Debata o postojanju vode na Marsu počela je još u 19. veku, kada je italijanski astronom Đovani Skjapareli mislio da je video vodene kanale na crvenoj planeti. “Ti kanali su iluzija. Nema sumnje danas da je Mars suv, osim možda slabih tokova podzemnih voda. Poslednjih godina naučnici su prihvatili mišljenje da je drevni Mars imao jezera, ili čak okeane, što su pogodni uslovi za život. To je ono što je pokrenulo ‘marsovsku groznicu’” rekao je naučnik Džef Endruz Hana. On je ipak dodao da, bez obzira na mišljenja da toplo i vlažno znači život, a s obzirom na raznolikost života na Zemlji, nema mesta sumnji da je život ograničen samo na to.

  

Monolit nije delo ‘marsovaca’ Astronomi-amateri otkrili su gledajući NASA-ine slike crvene planete neobični, uspravno položeni objekat na površini Marsa, koji je delovao kao savršeni pravougaonik. Objekat je neverovatno podsećao na monolite koje su na Zemlji i Mesecu postavili vanzemaljci u naučnofantastičnom filmu “2001: Svemirska odiseja”. “Monolit” je primećen pre nekoliko godina, da bi danas naučnici zaključili da je u pitanju samo veliki kamen, grubog, pravouganog oblika. Položaj kamena na dnu litice ukazuje da je nekada bio njen deo, koji se odlomio i pao. Naučnici su ukazali da kamen deluje veći na fotografiji zbog niskog položaja Sunca, pa deluje kao da baca veoma dugu senku.