Kako miran skup pretvoriti u rušilačke demonstracije?!

Piše Dragoslav Marković

Masovna okupljanja - mitinzi, demonstracije, raznorazne manifestacije, protesti, utakmice, pre svega fudbalske, izazivaju kod gotovo svih učesnika neverovatno unisono ponašanje - uglavnom veoma agresivno. Većina učesnika se ponašaju kao roboti u čije je glave usađen isti program delovanja! Ili svi nešto odobravaju, ili se žestoko protive...
Stručnjaci poslednjih nekoliko godina beleže fenomen koji je sve prisutniji širom Planete - učesnike političkih mitinga reči govornika su nadahnjivale, do beskraja oduševljavale i "vukle" da izvikuju parole koje, možda nikada ne bi. Kao da su bili u svojevrsnom transu. Specijalisti kažu, da je sva sreća da govornici, koji očigledno sve više vladaju masom, nisu, bar u većini slučajeva, pozivali na rušenje vlasti... Svi učesnici takvih skupova, kažu izveštaji, imali su gotovo istovetan izraz lica. Bez obzira da li je to bilo ushićenje ili bes.
Tim naučnika sa Stendfordskog univerziteta u Kaliforniji godinama izučava "efekat gomile" na ljudski mozak. Rukovodilac istraživanja Skot Viltermut kaže da je nepobitno utvrđeno da u takvim situacijama "čak i oni koji su došli na skup samo da vide o čemu se radi i imali potpuno ravnodušan stav prema događaju, pa čak i negativan, ubrzo su podlegali ponašanju i mišljenju gomile i počinjali da se ponašaju kao većina, masa - da viču, protestuju, pevaju i igraju".

Šta kaže mozak

Istraživači su ispitivali dejstvo mase na prisutne - na stotinama dobrovoljaca, mereći najsavremenijim uređajima aktivnost njihovih mozgova po primanju "spoljašnjih nadražaja" na masovnim okupljanjima. "Zamorčići" su rekli da su osećali čudno jedinstvo sa okolnom masom, šta god ona radila. Ukoliko bi, međutim, u samoći, pokušavali da prizovu povike, slogane, parole i pesme koje su čuli - ništa se nije događalo i nisu mogli da "stvore" u mozgu osećaj jedinstva i prapadništva masi.
Drugim rečima, kažu naučnici, za delovanje na masovno ponašanje nisu potrebna nikakva psihotrona oružja. Dovoljno je da se na jednom mestu sakupi nekoliko hiljada ljudi i oni će, "sami od sebe", da podlegnu masovnoj psihozi!
Istraživači su egzaktno utvrdili da su za pokretanje mase piotrebni "inicijatori" - eksperimentima je utvrđeno da je na svakih 2-3 hiljade učesnika potreban po jedan takav... Na skupovima od 50 do 100 hiljada učesnika, eksperimentalno je utvrđeno, potrebno je oko 25 aktivnih i umešnih govornika. Uskoro se njihovo umeće, po pravilu, "razliva" po masi, kao infekcija. I svi uskoro postaju istomišljenici.
Istraživači kažu da na ljude na sličan način utiče i televizija. Ali, ipak, ne tako snažno kao "živi" skupovi, ali dejstvo TV duže traje što, u suštini, gotovo izjednačava efekat.

Uzroci nepoznati

Istraživači se godinama bave fenomenom psihologije mase, ali jedinstvenog mišljenja o uzrocima ponašanja ljudi koji su u čoporu - nema. Za razliku od mnogih svojih kolega, profesor Džonatan Hajd sa univerziteta Virdžinija u SAD smatra da "masa samo provocira okupljene ljude na određenu emocionalnu reakciju". A najlakše je, kako on smatra, da se priklone preovlađujućoj emocionalnoj reakciji. To od njih, kaže, ne iziskuje gotovo nikakav napor - čovek, jednostavno, ide linijom najmanjeg otpora!
Istraživanje u Holandiji, u Donders centru za ispitivanja kognitivnih neuroloških procesa, pokazalo je jednu drugu, zanimljivu stranu ovog problema. Doduše na istraživanju reakcija mozga žena na - fotografije pripadnica istog pola, što je dovelo da zanimljivih zaključaka i o ponašanju "mase" na skupovima. Naučnici su ženama koje su učestvovale u eksperimentu pokazivali fotografije nekoliko stotina žena. Zadatak je bio da odrede koje su privlačne, a koje ne. Za naučnike je bilo pravo iznenađenje kada su posle eksperimenta utvrdili da je većina ispitanica, pošto su naknadno saznale da se njihovo mišljenje ne slaže sa ocenama većine - promenila iskaze! Precizni uređaji su utvrdili da se kod tih žena, koje su u tom trenutku smatrale da su pogrešile i nisu se ponašale kao većina, aktivirao deo mozga koji "proradi" samo ako njegov vlasnik shvati ili smatra da je pogrešio. Upravo to, kažu holandski naučnici, događa se i kod masovnih okupljanja. Ljudi se jednostavno trude da poštede svoj mozak unutrašnjeg sukoba i - počinju da se ponašaju kao gomila!

"Ogledalo" u našem mozgu

Pojedini stručnjaci smatraju da "efekat mase" zavisi i od drugačijih pojava. Na primer, od nevoljnih, podsvesnih radnji podražavanja!
Svima je poznato da se, kada gledamo nekoga ko zagrize limun, nehotice namrštimo, "suzimo" oči kada gledamo nekoga ko pokušava da uvuče konac u iglu, napregnemo se kada posmatramo sportistu koji se sprema da skoči u vis, preživljavamo zajedno sa nekim pored sebe ko prolazi kroz nedaće...
Neurofiziolog Marko Jakoboni sa Kalifornijskog univerziteta tvrdi da mi prihvatamo tuđe emocije i osećanja pomoću specijalnih nervnih ćelija koje se nalaze u levoj hemisferi našeg mozga. U suštini, "ponovo proizvodimo", obnavljamo misli koje su proizvedene u - drugoj glavi i, jednostavnije rečeno, odslikavamo ih. Ovu "optičku" terminologiju odavno koriste naučnici koji nervne ćelije koje učestvuju u takvim procesima nazivaju neuronima-ogledalima.
Jakoboni smatra da ovakvi neuroni u nas unose razum drugog ljudskog bića. To, svakako, smatra on, nije još telepatija, ali nauci je još nepoznato za šta je sve sposobno "ogledalo" u našem mozgu? Ono, u svakom slučaju, radi na nivou podsvesti i moguće je pretpostaviti da je preko njega moguće kontrolisati i vladati masama. Samim tim, na primer, slomiti otpor bilo koje i kakve opozicije...