Ubica 77 ljudi hoće slobodu i odlikovanje

Anders Brejvik u sudu u Oslu (Foto Beta)

Oslo – Anders Bering Brejvik (32) zatražio je juče da odmah bude pušten na slobodu i da mu se za zasluge, odnosno za teroristički napad na sedište norveške vlade u Oslu kao i masovnu likvidaciju mladih laburista na ostrvu Utoja, dodeli najviše norveško odlikovanje, najugledniji orden, kako je rekao, Ratni krst sa tri mača.

Na jučerašnjem statusnom saslušanju, pred početak istorijskog procesa, koji je zakazan za 16. april, optuženi je pred sudijom Elisabet Gjelsten izjavio da „priznaje događaj, odnosno zločin, ali da se ne oseća krivim”.

Brejvik je zatim zatražio da u samo jednom minutu objasni zašto ne priznaje krivicu, odnosno zašto se ne oseća krivim što je 22. jula prošle godine najpre aktiviranjem bombe u vladinom kvartu ubio osmoro ljudi, a zatim, nešto kasnije na ostrvu Utoja, likvidirao 69 mahom pripadnika podmlatka norveške Radničke partije. Ponovivši već ranije izrečene tvrdnje pred sudijama kao i u istrazi, Brejvik je posebno podsetio da kao komandant pripada militantnim nacionalistima i svojevrsnoj masonskoj loži, a koje on naziva „red vitezova templara”.

„Mi starosedeoci, koji pripadamo norveškom pokretu otpora ne želimo da sedimo mirno i posmatramo kako Norvežani postaju manjina u našoj vlastitoj zemlji. Delovao sam u samoodbrani, u ime mog naroda, moje zemlje, moje kulture. Ne prihvatam zatvor i tražim da me pustite na slobodu”, naglasio je Brejvik što je izazvalo smeh u sudnici, posebno među preživelim žrtvama njegovog terora.

Sudiju Elisabet Gjelsten nazvao je pristrasnom i zatražio njeno izuzeće, zato što je „izabrana da vodi proces od strane onih koji podržavaju multikulturalizam i islamizaciju Norveške”.

Ubijene mlade partijske aktiviste na ostrvu Utoja Brejvik je nazvao „domaćim izdajnicima, koji su započeli ili planiraju da sprovedu destrukciju norveške kulture”. „Takav zločin ravan je etničkom čišćenju”, smatra Brejvik.

Jučerašnjem pretpretresnom suđenju prisustvovalo je stotinak preživelih žrtava Brejvikovog terorističkog akta, kao i jedan deo rodbine i prijatelja stradalih na egzotičnom ostrvu Utoja, gde se kobnog dana odvijao politički kamp podmlatka vladajuće Radničke partije.

Norveški zakon zabranjuje snimanje optuženog, ali na insistiranje i Brejvikovo odobrenje, blizu stotinu domaćih i stranih novinara imalo je priliku da fotografiše masovnog ubicu i najozloglašenijeg teroristu u posleratnoj istoriji Norveške. Gotovo isti broj poslenika sedme sile pratilo je suđenje u obližnjoj sali na video-bimu, a prvi kanal norveške državne televizije NRK, direktno je prenosio ceo tok Brejvikovog saslušanja.

Obučen u crno odelo, u beloj košulji i sa svetloplavom kravatom, sa lisicama na rukama, odmah po ulasku u salu Brejvik je podigao visoko ruke u vis, što je većina prisutnih protumačila kao svojevrsni ekstremistički pozdrav. Brejvik je delovao zadovoljno, sve vreme zadržavao je osmeh, pozirajući pred rafalom bliceva fotoaparata. Novinarska fotoseansa trajala je gotovo 5 minuta.

Tokom iznošenja odbrane Brejvik je često praćen glasnim smehom u sudnici, ali ne i negodovanjem. Zamor i smeh u sudnici čuo se naročito kada je govorio o njegovoj borbi protiv multikulturalnog društva, islamizaciji zemlje, njegovoj misiji da spasi norveški narod i njegovu kulturu od islama i multinacionalnog uređenja.

Sud u Oslu odlučio je juče da optuženi Anders Brejvik ostane u pritvorskoj jedinici u zatvoru Ila kraj Osla do početka glavnog procesa 16. aprila.