Reklame

PLANETA OVO VIŠE NE MOŽE DA IZDRŽI - BIVŠI AMERIČKI POTPREDSEDNIK TVRDI DA JE SADAŠNJI EKONOMSKI SISTEM NEODRŽIV

Gorova poruka: Svetu preti sunovrat jer je sadašnji nebrušeni kapitalizam preopterećen kratkoročnim ciljevima i instant rezultatima, zbog čega firme zanemaruju ljude, društvo i planetu
Bivši američki potpredsednik Al Gor šokirao je svet izjavom da je savremeni kapitalizam neodrživ i zatražio hitne i drastične promene u globalnom funkcionisanju finansijskog i poslovnog sektora.
Domaći privrednici i ekonomisti slažu se da se moderan kapitalizam mora menjati jer, kako ističu, jurnjava za brzim profitom dugoročno uništava kompanije.
Gor traži neodložno čišćenje kapitalizma, kojem doduše priznaje da je u osnovi najbolji društveni sistem. On tvrdi da je sadašnji, nebrušeni kapitalizam preopterećen kratkoročnim ciljevima i instant rezultatima, zbog čega kompanije zanemaruju ljude, društvo i planetu i ne mogu dugoročno da opstanu, pa preti opšti privredni sunovrat.
- Kapitalizam se mora ozbiljno počistiti, a najpre bi trebalo ukinuti kvartalne izveštaje o poslovanju kompanija jer oni podstiču investitore i direktore firmi da svoje odluke temelje na kratkoročnim faktorima, na štetu dugoročne održivosti celog sistema - istakao je Gor.

U Evropi malo bolje

Njegov partner na projektu modela takozvanog održivog kapitalizma Dejvid Blad poručio je da je taj sistem direktno uzrokovao previranja na tržištu, produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih i udaljenje od brige o klimatskim problemima.

Ni domaći privrednici i ekonomisti ne misle mnogo različito od Gora i Blada. Kako kažu za Press, u načelu se slažu da je kapitalizmu potreban remont, ali ističu i da nije lako pronaći konkretna rešenja koja bi mogla da poprave postojeći model. Oni naglašavaju da je model poslovanja o kojem govori Gor najviše karakterističan za američki biznis i dodaju da ipak ni Srbija nije odolela boljci zvanoj savremeni kapitalizam.
Vlasnik „ITM grupe" Toplica Spasojević kaže da kvartalne izveštaje, koje Gor navodi kao sporne, prave kompanije koje su na berzama i čiji se akcionari opredeljuju na osnovu tih izveštaja da li da kupuju ili prodaju deonice.
- Bolje je rešenje koje se primenjuje u Srbiji, ali i velikom delu Evrope, gde kompanije prave godišnje izveštaje - napominje Spasojević.
On ističe da je najspornije kod kapitalizma to što se velika količina bogatstva koncentriše u rukama malog broja ljudi.
- To sistem i čini neodrživim, jer se na taj način stvara sloj ljudi koji faktički ne može da potroši toliki novac i on ostaje neaktivan, dakle ne stvara tražnju za drugim proizvodima. Kada bi se napravila raspodela tog novca, pa da on dođe i do srednje i niže klase, pojavila bi se tražnja za skupljim proizvodima, što bi doprinelo mnogo ravnomernijem i harmoničnijem razvoju svake zemlje, pa i sveta u celini. Tako bi znatno porasla i zaposlenost - zaključuje Spasojević.
Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe", slaže se da je za kompanije najveći problem želja za brzim sticanjem profita.
- Onaj ko u biznis kreće samo da bi brzo zaradio novac kad-tad propadne. Imamo iskustva sa multinacionalnim kompanijama koje su pravi primer za to - ističe Veselinović, i navodi primer gašenja dobre kompanije.
- Dok su pojedine kompanije bile u privatnom vlasništvu i vodili ih ljudi od struke, one su imale razvoj i dugoročne ciljeve. Međutim, kada su ih kupili finansijski investitori koji su želeli rezultat na kratke staze, oni su prvo stopirali razvoj i investicije i gledali samo da smanje troškove kako bi prikazali pozitivno poslovanje, da bi akcionari što pre kupili akcije. Dugoročno, to je problem i te firme se na kraju ugase - navodi Veselinović.
On kaže da je upravo to teza koju zastupa Al Gor i koju potpuno podržava.
- Zemlje koje nisu otišle previše rigidno u savremeni kapitalizam u boljoj su situaciji. To se vidi na primeru Nemačke, koja je pre dve-tri godine uložila ogroman novac u velike kompanije poput „Mercedesa", „Simensa", BMW-a kako bi im pomogla u krizi. A te kompanije su sada postale zaštitni kišobran za veliki broj srednjih i malih preduzeća - kaže Veselinović.

Američka levica

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da moderni kapitalizam pokušava da promeni i američka levica.
- Suština je da se banke vrate svom osnovnom razlogu postojanja, a to je da ako neko stavi na račun 1.000 dinara, banka radi sa tim novcem, a ne sa silnim milionima koje nema - kaže Zdravković.
On objašnjava da je velika depresija tridesetih godina prošlog veka rešena aktima američke administracije, koja je strogo regulisala poslovanje banaka.
- Ipak, vremenom je došlo do toga da su bankama olabavljene sve moguće regulative, što je dovelo do pucanja sistema. Sada to mora da se menja - zaključuje on. 
Ivana Žigić , Beograd

0 коментара:

Постави коментар