Reklame


Nataša Bekvalac: Godinama se borim protiv predrasuda!
Ako bismo pravili rekapitulaciju o kome smo na Tračari ove godine najviše pisali, to je bez pogovora Nataša Bekvalac. Bračni brodolom koji je zadesio početkom godine bio je tema broj jedan u zemlji nekoliko meseci. Kada se prašina oko razvoda od bivšeg vaterpoliste Danila Ikodinovića slegla, Natašin ljubavni život, tačnije navodna zabranjena ljubav, ponovo je nedeljama zabavljala naciju.



U međuvremenu, Nataša je snimila duet sa Eminom Jahović, onda sa Ogijem Radivojevićem, pa je izbacila singlJa sam dobro, koji mnogi tumače kao svojevrsnu poruku koju šalje javnosti. Ako bismo se bavili brojevima, o Nataši je od kraja aprila pa sve do danas objavljeno više od 3.000 tekstova. Prostom računicom dolazi se do podatka da je o njoj u proteklih 8 meseci u proseku dnevno objavljivano više od 10 tekstova. Iako su mnogi skloni da poveruju da je Nataša sama plasirala vesti o sebi, istina je potpuno drugačija – ona je u poslednjih 8 meseci dala tek desetak intervjua.
U svom poslednjem intervjuu u 2011. godini, ekskluzivno za vašu Tračaru, Nataša govori o usponima i padovima u godini koju večeras ispraćamo, željama za predstojeću godinu, ćerki Hani, muzičkoj karijeri, poslu na fakultetu…
Poslednjih nedelja mnogi se pitaju kako je zapravo Nataša Bekvalac, sve zbog tvog novog singla Ja sam dobro. Da li si zaista dobro?
Dobro sam. (smeh) Imam sve razloge da budem srećna. Tekst za pesmu Ja sam dobro uradila sam u jednom specifičnom trenutku. Nisam ništa planirala sa njom, niti je ona bila moj način da pošaljem poruku javnosti. Muzika je način na koji se izražavam. U pesmi nema tajnih poruka,  ona je odraz mog tadašnjeg emotivnog stanja i to je sve. Ja sam samo obična žena i to što se žene identifikuju sa tom pesmom, to je samo još jedan pokazatelj da sam ja vrlo obična.

Kažeš da si obična žena, ali u isto vreme važiš za jednu od najlepših javnih ličnosti u zemlji. Koliko je teško nositi se s tim?
Kada sam imala dvadeset godina neko je, možda, mogao da me obmane time da lepota, ma šta ona značila pošto je to relativna kategorija, pomaže ženama. Iskreno, sebe uopšte ne doživljavam na taj način, ni kao lepu, ni kao ružnu, već se sebi  najviše dopadam kada sam srećna i zadovoljna.  Kažu kakva ti je duša, takvo ti je lice. Nekako se vodim time da više radim na svojoj duši, iako to zvuči kao fraza. Kako godine odmiču više se posvećujem svom duhovnom miru i suštinskoj sreći nego veštačkim trepavicama i noktima.
Koliko se ti privatno razlikuješ od Nataše koja puni stranice tabloida?
Kakva sam ja zapravo i ono kako me mediji predstavljaju, a samim tim i većina ljudi doživljava, dijametralno se razlikuje. Radim ono što volim, bavim se šou biznisom i to mi pruža mogućnost da se ponekad kao dete poigravam i eksperimentišem, glumim i zabavljam se. Ipak, to treba jasno odvajati od toga kakva sam ja zaista…
Gledaoci su sa nestrpljenjem iščekivali epizodu u seriji Žene sa Dedinja u kojoj si imala epizodnu ulogu. Kako su komentari bili samo pozitivni, da li planiraš da nastaviš da se baviš glumom?
Kažu ‘Pravi planove da ti se Bog smeje’ (smeh). Kada su moje želje u pitanju svakako da  je gluma moja druga ljubav. Ljudi koji pevaju na sceni, više su glumci nego pevači budući da je veliki talenat prekriti svoje trenutno emotivno stanje  i ubaciti se u film da treba da budeš to što ljudi očekuju od tebe. Pozorište je ono što volim, ako bi mi se ukazala prilika da oživim neki od meni omiljenih likova svakako da bih taj izazov prihvatila. Generalno stvari u životu prihvatam kao igru, pokušavam da se i kroz svoj posao i sve što radim u biti dobro zabavim.
Kada bi mogla da biraš koga bi volela da igraš?
Već godinama mi baronica Kasteli iz Glembajevih privlači najveću pažnju. Moja rak rana je žena Banović Strahinje, zbog koje sam pala na ispitu kada sam pokušala da upišem glumu. Ušla sam  u najuži  krug, ali budući da nisam pročitala celo delo, na kraju sam ipak odbijena. Ko zna zašto je to dobro, pošto je to bio prelomni trenutak kada sam se ipak odlučila za muziku.
Mnogo se pisalo i polemisalo o tvom angažmanu na Megatrend univerzitetu, od toga da si asistent, pa do toga da predaješ francuski. Šta je zapravo istina?
Ljudi su skloni predrasudama i to je nešto protiv čega se godinama borim, sa čim se součavam i to zna da bude veoma surovo. Ljudima je ponekad lakše da stvari sagledaju površno. Jedna sam od retkih koja se u današnje vreme istinski bavi i obrazovanjem. Student sam treće godine Fakulteta za kulturu i medije, na smeru Odnosi s javnošću. Pored toga, deo sam marketing tima Univerziteta. Zadovoljna sam pošto se od mene traži da ispoljim svoju kreativnost na različite načine – od izrade promotivnog materijala, preko organizacije događaja.

Ipak, mnogi misle da ti pored neosporno uspešne muzičke karijere, fakultet ne treba. Malo je tvojih koleginica koje se mogu pohvaliti barem završenim osnovnim studijama, a o masteru i doktorskim studijama da ni ne govorimo.
Obrazovanje mi je veoma važno. Biću strašno ponosna na sebe ako u narednih godinu i po dana završim fakultet, a onda i upišem master. Ako mi tada prosek bude veći od devet možda i postanem asistent. Nadam se da će mi ljudi sa Univerziteta ukazati takvo poverenje.
Po čemu ćeš pamtiti 2011. godinu?
2011. godina za mene je bila jako teška, puna uspona i padova, suza i smeha. Bila je jako turbulentna. Sledeće godine ću se truditi da imam što manje turbulencija i oscilacija u svakom pogledu.
Šta ćeš poželeti sebi u 2012. godini?
Još od pre četiri i po godine, od trenutka Haninog rođenja, imam samo jednu želju – da mi je ona  dobro i zdravo, kao i do sada. Onog trenutka kada se ostvarite kao majka sve ostalo je  stvarno manje važno. To je bio trenutak kada kao žena odrastete. Moje samopouzdanje je poraslo na najbrži i najlepši mogući način. To je za mene dovoljan razlog za sreću.
Šta bi poručila čitaocima Tračare u 2012. godini?
Poželela bih svim vašim čitaocima da u predstojećoj godini zaborave na predrasude i ne donose sud i osuđuju nekog samo na osnovu onog što pročitaju. Srećna i berićetna 2012. godina! Živeli!

0 коментара:

Постави коментар