Reklame


- Opušak bačen u “smederevac” doveo je do rasvetljavanja zločina: silovanja i ubistva 92-godišnje starice u selu kod Despotovca. Policija je inače pre nalaženja opuška privela jednog meštanina, ali njegovih bioloških tragova nije bilo u kući u kojoj je starica silovana i ubijena. Zbog toga sam detaljno pregledao kuću i našao opušak, za koji sam pretpostavio da ga je bacio ubica. I DNK na tom opušku se nije poklapao sa DNK privedeneg muškarca. Ubrzo je utvrđeno ko je bacio opušak, da je to jedan mladić iz sela, koji je i priznao zločin - priča za “Blic” asistent dr Dušan Keckarević, šef Centra za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu.
I najmanji trag pomaže u istrazi
Dr Keckarević se već deset godina bavi forenzičkom molekularnom genetikom, a od 1998. humanitarnom molekularnom genetikom. Za to vreme ispitivao je na hiljade uzoraka sa mesta zločina i policiji pomagao da na osnovu njih utvrdi identitet zločinca i privede ga pravdi.
 
- Svaki čovek ostavlja jedinstvene tragove, samo ih treba uočiti i na osnovu njih identifikovati osumnjičenog. DNK profil utvrđuje iz tragova krvi, semene tečnosti, kostiju, pljuvačke, znoja, zub. Ako ima tragova krvi, sperme, pljuvačke dobro jer su to “jaki” tragova. Ali, više od polovine tragova na mestu zločina su nevidljivi, “kontaktni” tragovi, kao što su epitelne ćelije koje svako od nas ostavlja prilikom dodira - objašnjava dr Keckarević. 


Prema mišljenju Keckarevića “dobro obrađeno mesto zločina mnogo govori o počiniocu”. Biološke tragove, smatra naš sagovornik, treba uzimati uz pretpostavku kako se počinilac ponašao, šta je sve dirao i treba ih “skidati” tako da im se da upotreban, u stvari dokazna vrednost.

Ubistvo MauzeraNaš sagovornik je, između ostalog, izolovao DNK profil Đorđa Ždrala na rukavicama nađenim u automobilu koji je ubica koristio posle ubistva Ljubiše Savića Mauzera, Takođe je učestvovao i pomogao u rasvetljavanju ubistava Gorana Mijatovića Mite, košarkaša Jovana Manovića u bašti kafića “Zodijak”, svedoka saradnika Zorana Vukojevića, Smaila Tarića, čija odrubljena glava je nađena na beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra. Zanimljivo je i da je DNK profil ubice tročlane porodice Sitarica u Žarkovu nađen na pakovanju soka u kuhinji, iako je ubica hteo da prikrije tragove svog prisustva, pa je zapalio kuću.
Biološki tragovi nađeni na mestu zločina obrađuju se specijalnom molekularno-biološkom tehnikom i dobija se foregram(elektronski zapis) genetskog profila. Kada se utvrdi DNK profil sa lica mesta on treba da se uporedi sa nekim nespornim uzorkom, bilo iz baze DNK, ili da je uzet recimo bris osumnjičene osobe. Inače, u Srbiji u bazi je trenutno oko 5.000 uzoraka DNK profila.
 
- Pre nekoliko godina u Žitorađi je pretučen i opljačkan starac koji je na samrti rekao da je među napadačima prepoznao glas jednog mladića iz sela. To njegovo prepoznavanje bila je takozvana poznata identifikacija. Privedena su dvojica mladića, ali na nađenim “fantomkama” kojima su bili maskirani razbojnici, nije otkriven DNK nijednog od njih.
A uz to su imali i alibi da su bili na žurki. Kasnije se u Leskovcu u istražnom zatvoru obesio jedan razbojnik, da bismo proverama ustanovili da je njegov DNK nađen na mestu zloočina u Žitorađi. Tada su se već poklopile kockice i utvrđeno je i da je s njim u zločinačkom pohodu bio zatvorenik koji je bio na dopustu. Posle ubistva i pljačke starca, on se mirno vratio u zatvor, ali je kasnije zbog zločina u Žitorađi osuđen na maksimalnu kaznu - kaže Keckarević.
 
Naš sagovornik je imao važnu ulogu i u istragama zločina - ubistvima, otmicama, serijama silovanja - koji su debelo uznemirili javnost u Srbiji, ali i u okolnim zemljama, koji međutim još nisu dobili sudski epilog.
 
Iako većina kod nas smatra da se DNK analiza koristi samo u najtežim zločinima i ubistvima, ova analiza pomaže i u rasvetljavanju silovanja jer, čak ako kojim slučajem ne ostave spermu, silovatelji ostave druge svoje biološke tragove.

0 коментара:

Постави коментар