Bjelogrlić o Anđelininom filmu: Banalno, površno i neozbiljno

Dragan Bjelogrlić
IMAO sam, nažalost, priliku da u Los Anđelesu prisustvujem premijeri filma “Krv i marmelada”, ili kako se već zove... Izašao sam posle pola sata! - kaže za “Novosti” glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić.
- Nemam više živaca i snage da prisustvujem banalnim, površnim a opet, dramatično pretencioznim tumačenjima tragičnih događaja u našoj bivšoj domovini. Očigledno je da se nijedan ozbiljni holivudski stvaralac do sada nije uhvatio ukoštac sa “balkanskim grotlom”, verovatno svestan njegove kompleksnosti. To su uglavnom činili pretenciozni poluamateri, nadajući se da će pojednostavljenom “crno-belom” verzijom prikupiti određene poene na razbarušenom holivudskom tržištu. U njih ubrajam i autorku gore pomenutog ostvarenja. Do sada su jedine vredne i relevantne filmove na temu rata u bivšoj Jugoslaviji potpisali stvaraoci, upravo iz bivše Jugoslavije. Tu pre svega mislim na “Andergraund” Emira Kusturice, “Lepa sela lepo gore” Srđana Dragojevića i “Ničiju zemlju” Danisa Tanovića - kaže Bjelogrlić, dodajući da bi se tu mogli svrstati i filmovi “Gori vatra” Pjera Žalice, “Ubistvo s predumišljajem” Gorčina Stojanovića i donekle “Spasitelj” Predraga Gage Antonijevića.
Zaista ne mogu da proniknem koje su tablete u pitanju, koje nateraju čoveka da posle ovakvih ostvarenja napravi “Marmeladu” - smatra Bjelogrlić.

Već sama najava prvog rediteljskog filma Anđeline Džoli, zvezde i ambasadorke mira u UN, izazvala je medijsku histeriju u regionu, kada je obelodanjeno da je reč o ratno-ljubavnoj drami koja se događa u Bosni između Muslimanke i Srbina, i da će se snimati u Sarajevu. Od tog momenta, započele su i spekulacije na kojim će “nacionalnim pozicijama” biti i “čiju će stranu braniti” trenutno najslavnija žena Holivuda.
Iznenađenje je usledilo posle pretpremijere u Njujorku i premijere u Los Anđelesu, kada je “bošnjačka strana” oduševljeno ocenila da je “film fantastičan, da će celom svetu konačno pokazati ko su zločinci i koliko je Bošnjaka stradalo tokom rata u Bosni, ali i činjenicu da je Republika Srpska nastala na genocidu”. Namera Džolijeve - da pomiri ljude na ovim prostorima koji su osetili bol i bili žrtve, bez obzira na nacionalnost, kako o svom rediteljskom prvencu i sada izjavljuje holivudska ikona, pretvorila se, nažalost, u suprotnost i samo iznova oživela duh devedesetih godina.
Ni estetska vrednost filma, a to je jedini pravi i iskren razlog zbog kojeg se uopšte pravi, nije dobila ocene za umetnički domet. Naprotiv! Balkanska ljubavna priča Džolijeve u uglednim svetskim filmskim časopisima kao što je “Verajeti”, nazvana je “dramatično promašenim pokušajem da se obnovi svest u javnosti o sukobima devedesetih na Balkanu, sa scenarijom koji se kreće od banalnosti ka šokirajućim efektima”. 

ELEGANTNIJE REŠENJE
- Teško mi je da govorim o filmu koji nisam gledao - kaže za “Novosti” reditelj Stefan Arsenijević. - Lično, mogu da kažem samo to da uvek stavljam estetiku, fikciju i priču u prvi plan, i da su mi te vrednosti važnije od direktnog bavljenja stvarnošću. Direktni pristup stvarnosti treba prepustiti dokumentarcima. A lepota je uvek u očima posmatrača - različiti ljudi traže različite stvari od filma. Meni je bitna konstrukcija druge stvarnosti, emocija koja je iskrena i koja, na neki način, ima intimne veze sa gledaocima, a ne sa političkim idejama. Naravno da bi za svaku odjavnu špicu mnogo elegantnije i emotivnije rešenje bilo da je film posvećen svim žrtvama jednog događaja, nego samo jednom narodu, kako je Anđelina Džoli uradila, ali ne mislim da to ima neku dublju pozadinu - smatra Arsenijević.